Михаил Александрович Врубел (; Омск, – Санкт Петербург, ) био је руски сликар, цртач и вајар. Врубел је био продуктиван и иновативан уметник активан у сликарству, цртежу, керамици, скулптури и позоришној уметности. Он је генерално окарактерисан као један од најважнијих уметника у руској симболистичкој традицији и пионир модернистичке уметности.
Биографија
Порекло, детињство и адолесценција Породица Врубел није припадала племству. Прадеда уметника – Антон Антонович Врубел (од , што значи врабац) – био је пореклом из Бјалистока и службовао је као судија у свом граду. Његов син (1799–1859) је наставио војну каријеру. Пензионисан је у чину генерал-мајора, два пута се женио и имао три сина и четири ћерке. Последњих десет година свог живота, Михаил Антонович је служио као атаман астраханских козака . У то време, гувернер Астрахана био је познати картограф и адмирал . Гувернерова ћерка Ана касније се удала за другог сина Михаила Антоновича из првог брака, Александра, који је претходно завршио кадетски корпус, служио је у Тенгин пешадијском пуку, учествовао у Кавкаском и Кримском рату. Године 1855. рођено је њихово прво дете Ана Александровна (1855–1928). Укупно су имали четворо деце.
Михаил Врубел је рођен 17. марта 1856. године. У то време, породица Врубел је живела у Омску где је Александар службовао као дежурни официр Другог степског сибирског корпуса. Још двоје деце, Александар и Екатерина, такође су рођени у Омску, али су умрли пре адолесценције. Чести порођаји и неповољна сибирска клима знатно су ослабили здравље Михаилове мајке и она је 1859. умрла од туберколозе. Будући сликар је имао само три године када му је умрла мајка. Једно од сећања које је Михаил имао из тог периода је како је његова болесна мајка лежала у кревету и изрезала за своју децу „људе, коње и разне фантастичне фигуре” од папира. Као слабашно дете од рођења, Михаил је почео да хода тек са три године. мини| Породица Врубел 1863. године. Због сталних пресељења њиховог оца, Ана и Михаил провели су детињство селећи се од места до места где је Александар службовао. Током 1859. постављен је да служи у Астрахану где је имао рођаке који су му могли помоћи око деце, али је већ 1861. породица морала да се пресели у Харков . Тамо је мали Михаил брзо научио да чита и развио је интересовање за илустрације књига, посебно оних из часописа Живописное обозрение.
Године 1863. Александар Врубел се по други пут оженио Јелисаветом Весел из Санкт Петербурга, која се посветила деци свог мужа (своје дете добила је тек 1867. године). Године 1867. породица се преселила у Саратов где је потпуковник Врубел преузео команду над покрајинским гарнизоном. Породица Весел припадала је интелигенцији – статусној класи образованих људи. Јелисаветина сестра Александра Весел дипломирала је на Санкт Петербуршком конзерваторијуму и умногоме је допринела да се Михаил уведе у свет музике. Сама Елизавета је много времена посветила побољшању Михаиловог здравља; касније се чак иронично присећао да га је натерала да следи „дијету од сировог меса и рибљег уља“. Међутим, нема сумње да је своју физичку снагу дуговаоначину живота који је одржавала његова маћеха. Поред тога, маћехин брат, стручни учитељ , такође је учествовао у образовању деце уводећи едукативне игре и анимирајући децу. Упркос генерално добрим односима међу свим рођацима, Ана и Михаил су били на дистанци. Понекад су се хладно понашали према својој маћехи називајући је ироничним надимком. Они су такође експлицитно изразили жељу да започну самосталан живот ван куће и тако су узнемирили свог оца. Са 10 година, Михаил је изражавао уметничке таленте кроз цртање, позориште и музику; која је у његовом будућем животу заузела ништа мање место од сликарства. Према Дмитријевој, „дечак је био као дечак, надарен, али више обећавајући свестрани аматер него опседнути уметник, што је касније постао“. лево|мини| Врубел са сестром Аном. Гимназијска фотографија из 1870-их Поред тога, Александар Врубел је за Михаила ангажовао приватног учитеља Андреја Година из саратовске гимназије који је предавао напредне технике сликања. У то време у Саратову је била изложена копија Микеланђеловог „Последњег суда”. Слика је Михаила толико импресионирала, да ју је, према речима његове сестре, детаљно репродуковао по сећању.
Гимназија Михаил Врубел је своје образовање започео у Петој петроградској гимназији, где је управа школе посебну пажњу посветила осавремењавању наставних метода, унапређењу класичне науке, књижевном развоју средњошколаца, настави плеса и гимнастике. Његов отац Александар је такође био у Санкт Петербургу, добровољно је похађао предавања на Александровској војноправној академији као ревизор. Поред студија у гимназији, Михаил је похађао часове сликања у школи Царског друштва за подстицање уметности . Ипак, највише су га занимале природне науке. Године 1870, након што су три године живели у Санкт Петербургу, породица Врубел се преселила у Одесу где је Александар постављен за судију у гарнизонском суду.
У Одеси, Михаил је студирао на Ришељеовом лицеју . Сачувано је неколико његових писама упућених сестри Ани која се школовала у Санкт Петербургу. Прво писмо од октобра 1872; оба слова су велика и лака за читање, са много цитата на француском и латинском. У овим писмима Михаил је помињао слике које је направио – портрет његовог млађег брата Александра који је умро 1869. године (репродуковано са фотографије), и портрет Ане која борави у очевој канцеларији. Међутим, у поређењу са другим интересовањима која је имао Михаил, часови сликања нису му одузимали много времена. Врубел је брзо учио и био је најбољи ђак у разреду. Посебно се интересовао за књижевност, језике, историју, а на одморима је волео да чита сестри на изворном латинском. Будући сликар је чак и своје слободно време посветио омиљеним активностима. На пример, у једном од својих писама пожалио се Ани да је уместо да чита Гетеовог Фауста у оригиналу и да заврши 50 вежби у уџбенику енглеског језика, он је пресликао „Залазак сунца на мору“ Ивана Ајвазовског. Истовремено, могло би се рећи да је Михаила у то време више занимала позоришна уметност него сликарство, јер је једва помињао изложбу „Пердвижника” у Одеси, али је употребио неколико страница да опише петербуршку оперску трупу.
Универзитет десно|мини| Ана Карењина са сином, 1878. Након што је дипломирао са одликом, ни Врубел ни његови родитељи нису размишљали о његовој уметничкој каријери. Одлучено је да се Михаил пошаље у Санкт Петербург где би могао да студира на Санкт Петербуршком државном универзитету и да живи код свог ујака Николаја Весела, који би такође покривао Врубелове свакодневне трошкове. Михаилову одлуку да студира на Правном факултету Врубелови биографи су различито тумачили. На пример, Александар Беноа, који је студирао на истом факултету, сугерисао је да је разлог за ову одлуку породична традиција и вредности које је правна професија имала у њиховим друштвеним круговима. Године 1876. Врубел је морао да понови другу годину због слабих оцена и жеље да унапреди своје знање из предмета. Међутим, иако је Михаил студирао годину дана више него што се очекивало, није могао да одбрани тезу и дипломирао је у рангу „ који је био најнижи научни степен са којим се може дипломирати. Упркос дубоком интересовању за рад Имануела Канта у филозофији и, посебно, теорији естетике, Михаилов боемски начин живота који му је ујак дозволио био је делимично крив што није завршио универзитет. У то време, Врубел се није много бавио сликарством, иако је направио неколико илустрација за класична и савремена књижевна дела. Према Дмитријевој, „уопштено говорећи… Врубелова уметност је потпуно „књижевна“: његово ретко дело не потиче из књижевног или позоришног извора“. Једна од најпознатијих композиција из тог периода је Ана Карењина са сином. Према Домитијеву, ово дело углавном подсећа на илустрације из часописа тог времена: „потпуно романтична, чак мелодраматична, и веома пажљиво уређена”. Активно учешће у позоришном животу (Врубел је лично познавао Модеста Мусоргског који је често посећивао Веселов дом) захтевао је знатне трошкове, због чега је Врубел редовно радио као учитељ и гувернанта . Године 1875. чак је путовао у Европу са једним од својих ученика; заједно су посетили Француску, Швајцарску и Немачку. Осим тога, Михаил Врубел је провео лето 1875. на имању које је припадало руском адвокату (Његова супруга Јулија Бер је била нећака Михаила Глинке). Потом је, због одличног знања латинског, Врубел био ангажован као приватни учитељ у породици Папмел.
Управо је породица Папмел склона естетизму и боемском начину живота подстакла Врубелов дендизам и жељу за сликањем. У једном од својих писама из 1879. године, Врубел је поменуо да је обновио познанство са руском акварелистком Емили Вилијес, која му је помогла у раду. Касније је Врубел почео блиско да комуницира са студентима Империјалну академије уметности који су радили под патронатом познатог руског сликара Павла Чистјакова. Врубел је почео да похађа вечерњу академску наставу где је аудиција била дозвољена и почео је да усавршава своје вештине. Као резултат тога, са 24 године, Врубел је имао кључну прекретницу у свом животу – након што је завршио универзитет и одслужио краћи војни рок, примљен је на Царску академију уметности.
1880-те
Академија уметности мини| Портрет Чистјакова, Валентин Серов, 1881.
Почевши од јесени 1880. године, Врубел је вршио ревизију наставе у Академији и, вероватно, почео је да држи приватне часове у атељеу Павела Чистјакова. Међутим, ове лекције су документоване тек од 1882; сам сликар је тврдио да је четири године учио код Чистјакова. У својој аутобиографији из 1901. године, сликар је године проведен на Академији окарактерисао као „најсветлије у својој уметничкој каријери” захваљујући Чистјакову. Ово није у супротности са оним што је писао својој сестри 1883. (када су обновили међусобну преписку која је била прекинута шест година).
Међу Чистјаковљевим ученицима били су Иља Рјепин, Василиј Суриков, Василиј Поленов, Виктор Васњецов и Валентин Серов, који су сви сликали у различитим стиловима. Сви они, укључујући и Врубела, препознали су Чистјакова као свог јединог учитеља, поштујући га до последњих дана. Због скептицизма који је преовладавао међу другом генерацијом научника, ова врста односа између ментора и његових ученика није била много цењена. Чистјаковљев метод је био чисто академски, али веома „индивидуалистички“ пошто је Павел инспирисао „свете концепте“ у раду на пластичној форми, али је такође подучавао свесно цртање, као и структурну анализу форме. десно|мини| Гозба Римљана, 1883. Један од најважнијих познаника које је Врубел упознао током свог боравка на Академији био је Валентин Серов. Упркос десетог година разлике између два уметника, били су повезани на различитим дубоким нивоима. Током година проведених у атељеу Чистјакова, Врубелови мотиви су се драстично променили: његов дандизам је замењен аскетизмом, о чему је поносно писао својој сестри. Почевши од 1881, након преласка на део наставе са моделом, Михаил је похађао и часове професора Чистјакова и рад на акварелима у Рјепиновом атељеу. Међутим, њихов однос са Рјепином се брзо закомпликовао због свађе на слици „Религијска процесија у губернији Курск“. У једном од писама својој сестри, Врубел је поменуо да је „користећи [јавно] незнање, Рјепин украо оно посебно задовољство које разликује стање духа пред уметничким делом од стања духа пред проширеним штампаним табаком“. лево|мини| Модел у ренесансном окружењу Један од најсјајнијих примера Врубеловог академског рада је његова скица „Гозба Римљана“. Иако је формално састављена по правилима академске уметности, слика крши све главне каноне академизма – композиција нема главни фокус, радња је нејасна.
Судећи по преписци Врубела и његове сестре, сликар је на слици радио скоро две године. мини| Хамлет и Офелија, 1884.