Аристо Кеаски (; активан око 225 пре нове ере) био је перипатетички филозоф и родом са острва Кеа. Његово родно место био је град Иоулис.
Не треба га мешати са Аристом са Хиоса, стоичким филозофом из средине 3. века пре нове ере.
Аристо је био Ликов ученик.Diogenes Laërtius, v. 70, 74 Он је наследио Стратона на челу перипатетичке школе од оквирно 269. п. н. е. После Ликове смрти (око 225), Аристо га је вероватно наследио на месту старешине школе. Иако је Аристо, према Цицерону,Cicero, de Finibus, v. 5 био човек од укуса и елеганције, имао је мањак привлачностии и енергије, што је спречило да његови списи стекну популарност коју иначе заслужују. Ово је можда био један од узрока занемаривања и губитка његових дела.
Судећи по оскудним сачуваним фрагментима, чини се да су његови филозофски погледи прилично блиско пратили а Лика. Диоген Лаертије,Diogenes Laërtius, vii. 163 након што је набрајао дела Ариста са Хиоса, каже да су Панетије и Сосикрат сва ова дела, осим писама, приписали Аристу са Кеоса. Не може се утврдити да ли је ова атрибуција тачна. У сваком случају, једно од тих дела, Разговори о љубави, Атенеј више пута приписује Аристу са Цеоса.Athenaeus, Deipnosophists, x. 419, xiii. 563, and xv. 674 Једно Аристово дело које Диоген Лаертије није помињао названо је ЛикоPlutarch, de Aud. poet. 1. у знак захвалности свом учитељу. У Грчкој антологији постоје и два епиграмаGreek Anthology, vi. 303, and vii. 457 који се обично приписују Аристу са Цеоса, иако нема доказа да је он аутор.
Референце
Литература
p. 310.
Додатна литература
. Transaction Publishers. (2006).
Категорија:Непозната година смрти Категорија:Грчки филозофи