Вагинална фотоплетизмографија ( ВФП) је метода мерење вазоконстрикције у капиларима вагине.
Историја Уређај за ВФП први су употребили Palti и Berovici 1967. године, причврстивши извор светлости и фотоосетљиву ћелију на врх спекулума. Потом су Sintchak и Geer 1975. године побољшали уређај користећи вагиналну сонду.Palti, Y. & Bercovici, B. [“Photoplethysmographic study of the vaginal blood pulse”], “American Journal of Obstetrics & Gynecology, 97, 143–53”, 1967
Метода Вагинална фотоплетизмографија омогућава праћење вазоконгестије капилара вагине уз помоћ уређаја направљеног од провидног акрила, величине и облика женског санитарног тампона. Овај уређај поседује извор светлости (који осветљава капиларе у зиду вагине и крв која циркулише унутар ових капилара) и детектор светлости. Како се количина крви у вагиналном ткиву повећава, рецептор уређаја региструје више светлости.
Намена ВПГ је најједноставнији начин за процену протока крви у вагини и широко се користи за мерење сексуалног узбуђења код жена.
Супротстављени ставови У научној јавности, постоји дебата о поузданости ове технике, јер је утвржена слаба укупна корелација (р = 0,26) између пријављеног нивоа узбуђења код жена и мерења ВФП што сугерише да вагинални проток крви није поуздан показатељ узбуђења код жена и да је потребан бољи метод мерења. Плетизмографија пениса има бољу корелацију између мерења и узбуђења мушкараца, јер је ласерско доплер снимање гениталног крвотока техника са бољом корелацијом . ВФП је дизајниран да га учесници истраживања лако убаце; Међутим, неке жене убацивање сонде доживљавају као инвазивну методи. Претходна истраживања сугеришу да студије које користе ВФП користе мале, нерепрезентативне узорке. Међутим, новије процене учешћа жена у сексуалним психофизиолошким истраживањима коришћењем ВФП нису пронашле доказе о пристрасности узорка. Види још Фотоплетизмографија клиториса Референце
Категорија:Захвати на женским гениталним органима Категорија:Медицински мерни инструменти Категорија: Медицински мониторинг