Мезолит на тлу Србије (средње камено доба) је праисторијски период који представља прелаз између палеолита (старијег каменог доба) и неолита (млађег каменог доба). На територији данашње Републике Србије, овај период оквирно траје од краја последњег леденог доба, око 10.000 година пре нове ере, до почетка неолита, око 6500/6000. године пре нове ере. Мезолит карактеришу значајне климатске промене, прилагођавање људских заједница новом окружењу, промене у ловачко-сакупљачкој привреди и појава специфичних културних израза, од којих је најпознатија култура Лепенског вира у Ђердапској клисури.

Хронологија и климатске промене Мезолит почиње са завршетком последњег глацијала (Вирмско ледено доба) и почетком холоцена, око 10.000 година п. н. е. Овај период обележен је отопљавањем климе, повлачењем глечера, порастом нивоа мора и ширењем густих шума на просторима које је раније заузимала тундра и степа. Ове промене су довеле до изумирања крупне плеистоценске фауне (мамут, вунасти носорог) и повећања значаја мањих шумских животиња, рибе, птица и биљних плодова у исхрани. Људске заједнице су морале да прилагоде своје стратегије преживљавања новим условима.

Културе и главна налазишта Најзначајнија и најбоље истражена мезолитска налазишта у Србији налазе се у области Ђердапске клисуре на Дунаву. Ова област је пружала изузетно повољне услове за живот (обиље рибе, дивљачи, шума).

Културе Ђердапа У Ђердапу се развила специфична мезолитска култура, често називана културом Лепенског вира у ширем смислу, која обухвата низ локалитета са сличним карактеристикама. Лепенски вир: Најпознатије налазиште, истраживано од 1965. до 1971. године под руководством професора Драгослава Срејовића. Откривено је седам сукцесивних насеља (Прото-Лепенски вир, Лепенски вир Iа-е, Лепенски вир II) која датирају од око 9500. до 5500. године п. н. е. (са мезолитским слојевима који трају до око 6300/6000. п. н. е.). Карактеришу га трапезоидна станишта са каменим огњиштима и подовима од црвенкастог кречњачког малтера, специфични ритуални сахрањивања и монументалне камене скулптуре риболиких божанстава или предака. Власац: Налазиште у близини Лепенског вира, истраживано 1970–1971. године. Откривени су остаци станишта, бројни гробови са разноврсним прилозима (накит од кости, зуба животиња, шкољки), као и остаци фауне који указују на значај лова и риболова. Власац је пружио важне податке о начину живота, исхрани, ритуалима и антропологији мезолитских заједница. Падина: Још један значајан локалитет у Ђердапу, са остацима насеља и некрополама. Ове локације показују висок степен адаптације на речно окружење и развој полуседелачког или седелачког начина живота још у мезолиту.

Остала мезолитска налазишта у Србији Иако је Ђердапска регија најпознатија, трагови мезолитских заједница пронађени су и у другим деловима Србије. Истраживања у Сићевачкој клисури (нпр. пећина Пештерија) указују на присуство мезолитских ловаца-сакупљача и изван Ђердапа. Ови налази су важни за разумевање ширења и регионалних карактеристика мезолитских култура.

Материјална култура мини|239x239п|Примери каменог оруђа (иако из Винче, илуструју тип артефаката). Мезолитска оруђа су често била микролитска. Материјалну културу мезолита карактерише употреба камена, кости и рога за израду алатки и оружја. Индустрија камена: Јављају се микролити – мале камене алатке геометријских облика (троуглови, трапези, сегменти) које су коришћене као врхови стрела, харпуна или умеци у дрвеним и коштаним дршкама. Наставља се и употреба већих алатки попут гребача, стругача и секира прилагођених обради дрвета. Индустрија кости и рога: Израђују се харпуни, удице, шила, игле и други предмети, што указује на значај риболова и обраде коже.

У касном мезолиту, на неким локалитетима (посебно у Ђердапу), могу се појавити и први експерименти са грнчаријом, што најављује прелазак ка неолиту, али то је још увек предмет дебате међу археолозима.

Уметност и духовна култура мини|Камена скулптура риболиког божанства из Лепенског вира Најимпресивнији уметнички израз мезолита на тлу Србије представљају монументалне камене скулптуре са Лепенског вира. То су облуци пешчара украшени урезаним геометријским мотивима (спирале, меандри) или антропоморфним и риболиким представама, које се тумаче као прикази божанстава или предака везаних за реку и риболов. Духовну културу одражавају и ритуали сахрањивања. На Власцу и у Лепенском виру откривене су некрополе са различитим типовима гробова (испружени, згрчени положај покојника), често са гробним прилозима (накит, оруђе), што указује на развијена погребна веровања.

Начин живота и привреда Мезолитске заједнице у Србији биле су прилагођене ловачко-сакупљачком начину живота у измењеним постглацијалним условима. Привреда: Основа привреде био је лов на шумску дивљач (јелен, дивља свиња, срна), интензиван риболов (посебно у Ђердапу, где су се ловиле велике рибе попут моруне) и сакупљање биљних плодова, семена и корења. Насеља: У Ђердапу су насеља била дуготрајна, са чврстим стаништима трапезоидне основе (Лепенски вир), што указује на седелачки или полуседелачки начин живота. Изван Ђердапа, насеља су вероватно била привременијег карактера, у складу са сезонским кретањима и доступношћу ресурса.

Прелаз ка неолиту Мезолитске заједнице на тлу Србије, посебно у Ђердапу, имале су важну улогу у процесу неолитизације – преласка на производни начин живота (земљорадња и сточарство). Постоје докази о контакту мезолитских домородаца са првим неолитским земљорадницима (носиоцима Старчевачке културе) и постепеном прихватању неолитских иновација (грнчарија, гајење биљака, припитомљавање животиња) током касног VII и почетка VI миленијума п. н. е. Култура Лепенског вира у својим каснијим фазама (Лепенски вир II) показује јасне елементе неолитизације.

Значај и истраживања Налазишта мезолита у Србији, посебно култура Лепенског вира, имају светски значај за разумевање адаптације људских заједница на постглацијалне услове, развоја седелачког начина живота пре појаве земљорадње, као и процеса неолитизације у Европи. Истраживања ових локалитета допринела су значајним открићима о праисторијској уметности, ритуалима и друштвеној организацији. Кључни истраживачи који су допринели познавању мезолита у Србији су Драгослав Срејовић, Загорка Летица, Ивана Радовановић, Душан Борић и други.

Види још Праисторија на тлу Србије Палеолит на тлу Србије Неолит на тлу Србије Лепенски вир Власац Археолошка налазишта Србије од изузетног значаја

Референце

Категорија:Мезолит на тлу Србије Категорија:Археологија Србије Категорија:Србија у праисторији Категорија:Мезолит у Европи