Слободан Бурсаћ (Калдрма, 8. фебруар 1941. — Зрењанин, 1. јун 1993) био је српски диригент.
Животопис лево|мини|Биста у Зрењанину Рођен је у Личкој Калдрми као најмлађе, шесто дијете. Отац Симо Бурсаћ је био радник на жељезници и погинуо је 1943. као партизан, са око 35 година. Мајка Милица Ђумић остаје удовица са 33 године, а умрла је са 66 година. Након очеве погибије, он се са мајком, браћом и сестрама сели у Апатин и настањују се на адреси Жарка Зрењанина 18. Након основне и средње школе, 1960. године уписује Музичку академију у Београду.
Дириговање је студирао код Михаила Вукдраговића на Музичкој академији у Београду, дипломирао је 1968., магистрирао 1983. Радио је у Учитељској школи ,,Вељко Дугошевић" у Пожаревцу (1967.–1968.), Музичкој школи ,,Јосиф Маринковић" у Зрењанину (1968.–1979.), Педагошкој академији ,,Зора Крџалић Зага" (1979.–1981.) и Просвјетно-педагошком заводу у Кикинди (1981.–1984.), те на Факултету музичке умјетности у Београду (1984.–1993.). Репутацију изузетно успјешног хорског диригента стекао је водећи омладински хор ,,Јосиф Маринковић" из Зрењанина, с којим је добио низ значајних признања на бројним међународним такмичењима и фестивалима, од којих је најзначајнија прва награда на међународном фестивалу у велшком граду Ланголену (1987.). Сарађивао је с Хором Радио-телевизије Србије, Београдском филхармонијом, Нишким симфонијским оркестром, Зрењанинским камерним оркестром, хоровима ,,Бранко Крсмановић" и ,,Жикица Јовановић Шпанац" из Београда и ,,Јован Бандур" из Панчева.
О значају Слободана Бурсаћа и његовом трагу, као и поштовању које ужива међу бившим ученицима и љубитељима хорске музике, говори и то да се у Зрењанину одржава фестивал који носи његово име, у центру града улица носи име Слободана Бурсаћа, а у Алеји великана се налази његова биста. Сахрањен је у Зрењанину.
Референце
Категорија:Рођени 1941. Категорија:Умрли 1993. Категорија:Музичари из Зрењанина Категорија:Личани Категорија:Српски диригенти Категорија:Сахрањени у Зрењанину