Илија Лончаревић (Бачки Моноштор, 18. век — Доњи Рајић, 1841) био је српски сликар и иконописац. Биографија Илија Лончаревић је 1815. поднео молбу да се настани у Сомбору, што му је одобрено на основу извештаја сенатора Аврама Мразовића. 1823. Илија подноси молбу за статус сомборског грађанина, који добија 1824. Записан је као "римокатолик, сликар илирске народности".
Први познати Лончаревићев рад је Портрет сомборског поджупана Андрије Одрија (1815). 1825. слика Портрет Агнес Антоније Бабић. Приписује му се и Портрет Луке Црндака. Сликао је иконе за римокатоличке цркве у околини Сомбора:
Олтарску слику светог Мартина у Бачком Моноштору (1817), Христа на крсту и мању заветну слику светог Веделина у Дероњама (1820).
У Гакову је 1829. насликао четири олтарске слике:
Свети Мартин, Света Породица, Свети Бенделин, Свети Себастијан.
У Осијечкој цркву Светог Михаела поправљао је 1830. олтарске слике Света Отилија и Свети Иван Непомук.
У српској православној цркви светог великомученика Георгија у Маринцима у Славонији сликао је 1834. заједно са Јованом Недељковићем престоне иконе Богородице са Христом, Светог Јована Претече и Светог Георгија, као и централну икону Свете Тројице.
Лончаревић је у Маринцима насликао и две покретне иконе: Светог Георгија и Светог Алимпија Столпника. У Доњем Рајићу код Новске је 1837-1838 радио иконостас.
Лончаревић је у Сомбору имао за ученике Јована Исајловића млађег, Павла Симића и Георгија Протића.
Види још Списак српских сликара
Референце
Категорија:Рођени у 18. веку Категорија:Умрли 1841. Категорија:Уметници из Сомбора Категорија:Српски сликари Категорија:Српски уметници Категорија:Српски иконописци Категорија:Срби католици