thumb|Ли Шиу Тонг (такође познат и као Тао Ли) и Магнус Хиршфелд на конференцији Светске лиге за сексуалну реформу 1932. године у Брну Светска лига за сексуалну реформу била је Лига за координацију политичких реформи везаних за већу отвореност око сексуалности. Почетне темеље организације, укључујући и конгрес у Берлину који се рачуна као први конгрес ове организације, поставио је Магнус Хиршфелд 1921. године. Званично је настала на конгресу у Копенхагену 1928. године.

Постулати Лига се залагала за платформу од десет постулата који су обухватали:

Економску, политичку и сексуалну равноправност мушкараца и жена Секуларизацију и реформу закона о браку и разводу Контролу рађања како би рађање било добровољно и одговорно Еугенички избор при рођењу Заштиту неудатих мајки и „ванбрачне деце“ Рационално разумевање интерсексуалних особа и хомосексуалаца Свеобухватно сексуално образовање Реформе за елиминисање опасности проституције Медицински третман сексуалних абнормалности, а не као „злочина, порока или грехова“ Легализацију сексуалних чинова између одраслих особа које дају пристанак, уз криминализацију сексуалних чинова без пристанка или чинова над малолетницима и особама са сметњама у развоју. Разликовање злочина од порока. Историјат Од 15. до 21. септембра 1921. године, Магнус Хиршфелд је организовао Први међународни конгрес за сексуалну реформу на основу сексуалне науке у Берлину, који је поставио почетне темеље за Лигу. Светска лига за сексуалну реформу званично је основана 3. јула 1928. године на конгресу у Копенхагену. Представници су дошли из многих земаља: Енглеске, Сједињених Држава, Канаде, Немачке, Француске, Русије, Аустрије, Швајцарске, Чехословачке, Италије, Холандије, Белгије, Шпаније, Јапана, Норвешке, Шведске, Данске, Исланда, Литваније, Египта, Либерије, Аргентине, Чилеа, Британске Индије и Малезије.

Ралф Дозе је написао Преглед Лиге.Ralf Dose, 12:1, Конгреси су одржани у Копенхагену (1928), Лондону (1929), Бечу (1930) и Брну (1932). Међу говорницима на Конгресу били су: Хиршфелд, Норман Хејр, Вера Британ, Дора Расел,. Taylor & Francis, 1983 , (p. 173). Чарлс Викери Дрисдејл (из Малтузијанске лиге), Стела Браун, Ернст Графенберг, Мари Стоупс, М. Д. Едер (зачетник психијатрије), Лоренс Хаусман, Џорџ Ајвс, Еден Пол, Александра Колонтај, Макс Ходан, Феликс Абрахам (који је са др Лудвигом Леви-Ленцом извео прву операцију промене пола на свету 1931. године у Хиршфелдовом Институту за сексуалну науку у Берлину), Бернард Шо, Бертранд Расел, Етел Манин, Хари Бенџамин, Питер Шмит, Вилијам Џ. Робинсон (амерички борац за контрацепцију) и Џек Флигел, фројдовски психолог који је помогао Норману Хејру ​​и Дори Расел да организују Конгрес, а такође је водио и Странку за реформу мушког одевања.. Иако није био говорник, Алберт Ајнштајн је био у контакту са Конгресом., 2011, (p. 413) .

Магнус Хиршфелд, британски лекар Хејвлок Елис и швајцарски психијатар Огист Форел изабрани су за прве председнике Светске лиге. Од 1930. године, Норман Хејр и Данац Џонатан Лојнбах заменили су старије и углавном неактивне Елиса и Форела, који су остали почасни председници.

Године 1928. Франсис Турвил-Петр, британски археолог и пријатељ Кристофера Ишервуда, боравио је у Хиршфелдовом институту у Вајмару, Берлин. Док је био смештен у Берлину, Турвил-Петр је био активни члан Научно-хуманитарног комитета, који се залагао за реформу и толеранцију у вези са хомосексуалцима, и присуствовао је Другом конгресу у Копенхагену 1928. године.

Године 1929. Хиршфелд је председавао трећим међународним конгресом одржаним у Вигмор Холу у Лондону.The Times, League For Sexual Reform International Congress Opened, 9 September 1929. Сексолог из Харли улице, Норман Хејр као секретар и Дора Расел као благајница, заједно су организовали догађај.Ivan Crozier, "All the World's a Stage": Dora Russell, Norman Haire, and the 1929 London World League for Sexual Reform Congress, Journal for the History of Sexuality 12:1 (Jan. 2003). Хиршфелдов говор је похвалио британске научнике као „истакнуте пионире у еугеници“. Више британских феминисткиња присуствовало је конференцији 1929. године, укључујући Наоми Мичисон (чији је рад био „Неки коментари о употреби контрацептива од стране интелигентних особа“), Дору Расел („Брак и слобода“), Џенет Ченс, пионирку реформе закона о побачају („Центар за брачно образовање у Лондону“), Веру Британ, књижевницу и пацифисткињу („Неуспех моногамије“) и Стелу Браун („Право на побачај“).Lesley A. Hall, . I. B. Tauris, 2011, , (p. 153, 173–74).

До 1930. године, Лига је тврдила да има 182 члана. Такође је тврдила да има укупно 190.000 чланова, од којих су многи припадали придруженим организацијама. Групе које су чиниле део њеног светског чланства укључивале су Немачку националну лигу за контролу рађања и сексуалну хигијену, Научно-хуманитарни комитет, Британско друштво за проучавање сексуалне психологије и Лигу за заштиту мајчинства и сексуалну реформу.

Године 1932, четврту међународну конференцију WLSR организовао је и водио Хуго Илтис у Брну. Планови за пету конференцију у Москви су отказани због политичких стресова изазваних растућом моћи Хитлера и Стаљина. , (pp. 175–177, 193).

Многе књиге и записи WLSR-а су уништили нацисти током препада на институт у Берлину у мају 1933. године.. Pearson Education, 2000 , (pp. 140–141). Лига је престала да постоји 1935. године.

Види још Сексуална револуција Сексуална оријентација Прогон ЛГБТ+ особа у Нацистичкој Немачкој

Референце

Категорија:Сексуалност Категорија:Сексуална оријентација и наука Категорија:Сексуална оријентација и психологија Категорија:Сексуална оријентација и медицина Категорија:Немачке организације у Другом светском рату