Антим IV Цариградски (; 1788 — 1878) је два пута био Васељенски патријарх Цариграда, између 1840. и 1841. године, и између 1848. и 1852. године. Рођен је у Цариграду и служио је као канцелар Васељенске патријаршије пре него што је изабран за митрополита Икониона (Конија) између 1825. и 1835, Ларисе између 1835. и 1837. и Никомидије између 1837. и 1840.
Изабран је за васељенског патријарха 20. фебруара 1840. године, међутим, сменио га је султан Османског царства Абдулмеџид I 6. маја 1841. и повукао се на Принчевска острва. Поново је изабран за васељенског патријарха 18. октобра 1848. године. Током свог другог мандата, водио је тајне преговоре са Грчком црквом, која се прогласила аутокефалном 1833. године. Године 1850, издао је Патријаршијски и Синодски акт којим је проглашена аутокефалност Грчке цркве у складу са канонским правом.
Дана 30. октобра 1852, поново је отпуштен и повукао се на Принчевска острва, где је остао до своје смрти 1878. године.
Напомене и референце
Васељенска патријаршија: Антим IV
Категорија:Рођени 1785. Категорија:Умрли 1878. Категорија:Васељенски патријарси Категорија:Епископи ларишки