мини|3Д модел мускете система Конзоле, са отвореним чанком за припалу како би се видела цеваста каписла. Мускета система Конзоле, рано аустријско перкусионо оружје, опремљено јединственим аустријским перкусионим механизмом са цевастом капислом. Развијена је 1830. године за брзу и јефтину прераду постојећих кремењача на нови перкусиони систем. Није користила стандардне бакарне каписле за паљење, већ оригиналне цевчице са експлозивном смешом. У периоду 1835-1838. неколико хиљада пушака кремењача и коњичких пиштоља је преправљено у систем Конзоле. Њеним усавршавањем године 1840. развијена је слична, али боља мускета система Августин.

Историја Предности табана на капислу у односу на старе кремењаче довеле су до усвајања капислара у већини европских земаља између 1825. и 1840. године, за војне и ловачке пушке. Међутим, у Аустрији је 1830. године званична војна комисија одбацила капислу као непогодну за рат и сувише ситну за руке војника — иако су се каписле већ производиле у Аустрији у то време.

Конзолеов табан мини|Табан система Конзоле, са подигнутим поклопцем и цевастом капислом у чанку. Оригинални облик ударног табана изумео је 1830. године аустријски порески службеник Ђузепе Конзоле из Милана. Уместо класичне каписле, Конзоле је причврстио комад сламке на канап и напунио га смешом калијум хлората и црног барута, направивши тако цевчицу са експлозивним пуњењем. Ударена чекићем, цевчица би експлодирала. Заменивши сламку цилиндром од ваљаног бакарног лима (дужине 10-15 мм, пречника 2-3 мм) причвршћеним за жицу погодну за хватање (и везивање за фишек), Конзол је развио цевасту капислу погодну за војну употребу. Такође је развио једноставан ударни табан, идеалан за брзу и јефтину конверзију огромног броја постојећих аустријских кремењача (600-700.000 мускета и пушака) мини|Табан система Конзоле, затворен и спреман за паљбу. Ударац ороза по поклопцу чанка активирао би цевасту капислу у чанку. Конзолеов табан задржао је већину старих делова табана на кремен: био је потребан само нови чанак за припалу (гвоздени жлеб са кратком цеви на левој страни, поред фаље) и поклопац са опругом, са шиљком (зубом) на доњој страни (на место старог оцила). Могао се искористити и стари ороз, стезањем комада гвожђа у његову штипаљку уместо кремена.

Чанак је обухватао фаљу, а „упаљач“ у облику кобасице (цевчица са експлозивом) је уметнут у њега и држан на месту поклопцем чанка. Ударац ороза по поклопцу је изазвао експлозију.

Тестирање 1835. године показало је да су мускете система Конзоле биле боље од кремењача и по брзини паљбе (12 према 5 хитаца за исто време) и поузданости. Стопа затајења код система Конзоле била је око 10%, у поређењу са 20-30% за кремењаче. Међутим, била је много гора од највише 1% за стандардне каписларе тог времена.

Преправљање кремењача у каписларе (1835-1838) Након вишеструких испитивања и тестирања различитих модела Конзолеовог табана, Конзолеов изум је усвојен 1838. године и уграђен је у пушке кремењаче неколико јегерских батаљона у Бечу, Моравској и Тиролу. То није било ново оружје, већ преправљене старе кремењаче опремљене новим табанима система Конзоле, како изолучене тако и глаткоцевне. Преправљено пешадијско оружје био јегерски штуц М1838 () и глаткоцевни јегерски карабин М1838 (). Године 1838, неколико хиљада глаткоцевних јегерских карабина М1807 () добило је Конзолеов табан и постало јегерски карабин М1838. Од 1842. године па надаље, сви су преправљени на Августинов систем.

Табани система Конзоле су такође били инсталирани на неким коњичким карабинима са изолученим цевима, који су преименовани у Коњички штуц M1835 (). +Списак аустријског војничког оружја система КонзолеОружјеОригинално имеГодина производњеКалибар (мм)ЦевДужина (цм)Маса (кг)Цена (форинти)Преправљено оружјеКоњички штуц М1835Cavallerie-Stutzen M. 1835183515,6Изолучена, 8 жлебова692,511,60Cavallerie-Stutzen M. 1798Јегерски штуц М1838Jäger-Stutzen M. 1838183813,9Изолучена, 7 жлебова105,23,812,50Jäger-Stutzen M. 1807Јегерски карабин М1838Jäger- Karabiner M. 1838183817,6Глатка1233,89,32Jäger-Karabiner M.1807 Међутим, даља производња је обустављена јер је барон Августин, који је у међувремену био именован за директора фабрике оружја у Бечу, дошао до побољшања Конзолеовог табана, којим су (царским наређењем од 21. децембра 1840. године) требало да буду опремљене све пушке.

Референце

Литература

Категорија:Рано ватрено оружје Категорија:1830.