Марипоски рат (енгл. Mariposa War; децембар 1850 — јун 1851), познат и као Индијански рат у Јосемиту (Yosemite Indian War), био је сукоб између Сједињених Америчких Држава и домородачких народа Сијера Неваде у Калифорнији током педесетих година 19. века. Рат се водио углавном у округу Марипоса и околним областима, а избио је након открића злата у региону. Као последица војне експедиције, Марипоса батаљон постао је прва недомородачка група која је ушла у Јосемитску долину и у Нелдерову шуму.

Сукоб је започео 1850. године када су рудари ушли у подручје подножја Сијера Неваде, које је традиционално настањавало племе Ахванићи (Ahwahnechee), огранак јужних Сијера Миувока. Рудари су почели да преузимају земљу и ресурсе Ахванића, што је довело до пораста тензија између две групе.

Ахванићи, предвођени својим поглавицом Тенајом, супротставили су се рударима, што је довело до низа окршаја који су ескалирали у отворени рат. Влада Калифорније, под гувернером Џоном Макдугалом, организовала је Марипоса батаљон под вођством шерифа Џејмса Д. Сејвиџа ради покоравања домородачког становништва.

Рат је окончан 1851. године заробљавањем Тенаје и предајом његове групе. Ахванићи су затим протерани из области подножја Сијера Неваде и приморани да живе у резерватима. Сукоб је резултирао смрћу непознатог броја Ахванића и неколико рудара, као и расељавањем домородачког становништва са њихових прадомовина.

Марипоски рат представља део ширег историјског контекста калифорнијског геноцида и Индијанских ратова у Сједињеним Државама. Многи европско-амерички досељеници сматрали су домородачко становништво „индијанским проблемом” који је требало уклонити. Влада Сједињених Држава, држава Калифорнија и досељеници спроводили су систематске политике расељавања, присилних премештаја и масакра, којима су домородачки народи протеривани са својих традиционалних земаља у резервате.

Позадина мини|Скица традиционалне домородачке колибе близу Колвина, Калифорнија . Калифорнијска златна грозница била је непосредан узрок калифорнијског геноцида. До краја маја 1849. више од 40.000 трагача за златом прошло је Калифорнијском стазом (California Trail) и ушло у северну и централну Калифорнију, која је до тада била насељена домородачким становништвом и калифорнијосима (потомцима раних шпанских досељеника). У року од две деценије, 80% домородачке популације Калифорније било је истребљено. Многи су страдали услед отимања земље од стране белих досељеника и епидемија које су донели нови досељеници, док је око 9.000 од 16.000 убијено.

У периоду од три године, број недомородачког становништва порастао је са 14.000 (1848) на 200.000 (1852). Међу досељеницима су били имигранти из Мексика, Јужне Америке, Европе, Аустралије и Кине. лево|мини|Скин С. Скинс је био први милиционер кога су убили Индијанци у уводној бици рата код Марипосе 12. јануара 1851. године. Рудари који су копали злато истискивали су домородачке народе са њихових историјских територија. Поједини Индијанци били су приморавани да раде у рудницима, док су њихова села бивала нападана од стране војске и добровољачких милиција. Бели досељеници сматрали су да је потребно „ослободити” земљу од домородачког становништва, верујући да оно представља препреку за рад у рудницима.

Шериф округа Марипоса Џејмс Берни и Џејмс Д. Сејвиџ предводили су милицију од 74 човека у осветничком нападу на камп Чоучила Индијанаца на реци Фресно, у близини данашњег Окхерста, 11. јануара 1851. Милиција је у свитање напала пушчаном ватром, али су били изненађени када су Чоучиле узвратиле ватру из пушака и пиштоља које су поседовали. Неспремне и затечене, Сејвиџове снаге су се поколебале и разбијене се повукле. Домородачки борци однели су победу, убивши и ранивши више припадника милиције у ономе што је постало познато као прва битка Марипоског рата.

Рат

Мобилизација мини|249x249п|Обвезница државе Калифорније за ратни дуг, коришћена за плаћање „Експедиција против Индијанаца”, коју је потписао гувернер Џон Биглер, државни контролор и државни благајник, 31. марта 1854. године. Шериф Џејмс Берни упутио је молбу Џону Макдугалу, другом гувернеру Калифорније, што је довело до формирања Марипоског батаљона. Калифорнијска државна милиција, састављена од добровољаца, организована је као Марипоски батаљон са циљем да елиминише „индијанску претњу” у региону, уз санкцију државе Калифорније. Приликом уласка у Јосемитску долину, војници су систематски палили села и залихе хране и протеривали мушкарце, жене и децу из њихових домова, тако да домородачких насеобина више није остало.

Под командом „мајора” Џејмса Д. Сејвиџа, најмање једна петина добровољаца били су Тексашани који су претходно служили под пуковником Џеком Хејсом у Америчко-мексичком рату. Батаљон је био организован у три чете:

Чета А: 70 људи, под командом капетана Џона Џ. Кујкендала Чета Б: 72 човека, под командом капетана Џона Болинга Чета Ц: 56 људи, под командом капетана Вилијама Дила

Поред војних акција, представници савезне Индијанске комисије покушавали су да пронађу мирно решење. Дана 19. марта 1851. године, комесари су у логору Фримонт, крај потока Марипоса, потписали уговор са шест племена. Међутим, како Ахванићи и Чоучиле нису били присутни на преговорима, истог дана покренута је војна кампања против њих.

Прва кампања Војна акција започела је када је Чета А, под командом капетана Кујкендала, кренула јужно ка рекама Кингс и Каувија и у Туларску долину. По доласку на реку Кингс, извиђачи су открили велико село Чоучила у близини. Чета А је извршила јуриш на камп, при чему је убијен број домородаца. Преживели су делимично прогоњени, оборени с коња и заробљени. Ипак, пошто су Кујкендалови људи напустили коње приликом јуриша, многи Чоучиле успели су да побегну пешке.

Након напада на село, Кујкендал је наредио да се јединица упути ка изворишту реке Каувија, али тамо нису пронашли више припадника Чоучила. Неколико дана касније, група Чоучила ушла је у њихов логор тражећи мир. Понуда је прихваћена и организован је транспорт преживелих Чоучила у резерват на реци Сан Хоакин. По завршетку транспорта, Кујкендал се почетком априла вратио у логор и штаб батаљона на потоку Марипоса.

У међувремену, у својој првој кампањи, Чете Б и Ц под командом Болинга и Дила гониле су домородачке групе у планине, где су јединице често биле приморане да марширају по киши, суснежици и дубоком снегу. Дана 27. марта, чете су откриле уточиште Ахванића у Јосемитској долини, али је тамо затечено мало домородаца.

Друга кампања Дана 13. априла покренута је нова кампања против Чоучила. Иако су јединице Марипоског батаљона уништиле залихе хране племена, већина домородаца успела је да избегне милицију. Међутим, након смрти њиховог поглавице, преостали Чоучиле су се предали и пребачени су у резерват.

Трећа кампања Након што су Ахванићи одбили да дођу у камп Барбур, влада Калифорније покренула је трећу кампању против њих. Марипоски батаљон је 22. маја опколио Ахваниће на језеру Тенаја (названом по поглавици Тенаји). Без изгледа на победу, племе је пристало да се преда и уступило Јосемитску долину и околна подручја калифорнијској влади. Батаљон је, делујући као стража, спровео домородачко становништво у резерват на фарми реке Фресно. Након што су Ахванићи пребачени у резерват, милиција се вратила у логор на потоку Марипоса.

Дана 1. јула 1852. године, Марипоски батаљон је расформиран.

Референце

Категорија:Историја Калифорније Категорија:Историја САД (1849–1865)