Пчелица Маја и њене авантуре () јесте образовни роман немачког књижевника Валдемара Бонзелса, објављен 1912. године у издавачкој кући . Књига, која прати авантуре мале пчелице Маје, убрзо након објављивања постала је светски бестселер преведен на преко 40 језика. Прича се наставља у Бонзелсовом роману Небески народ (), објављеном 1915. године.
Садржај Веома радознала и помало дрска пчелица Маја тек што се излегла. Она припада народу пчела из дворског парка, којим влада краљица Хелена Осма. Мају подучава васпитачица Касандра како би је припремила за први излет. Међутим, млада пчела се са тог излета не враћа како је предвиђено. Уместо тога, одлучује да истражи велики, широки свет и природу, несвесна свих опасности које је тамо вребају. Сусреће бубазлату Пепија и зујару по имену Ханс Кристоф, који је упозорава на жабе, али убрзо након тога Ханса поједе вилилин коњиц Шнук. Шнук прича Маји о људима, који могу бити веома окрутни према инсектима. Маја посматра кишну глисту, чију једну половину поједе балегар Курт, који се претвара да је бубазлата, док друга половина наставља да пузи. Сама Маја за длаку избегава грмушу. Упознаје се са грабежљивим мравима и улази у разговор са скакавцем, који претпоставља да људи, иако испуштају звуке, вероватно не умеју заиста да говоре. Од кућне муве Пук, која је веома уверена у супериорност своје врсте, Маја сазнаје више детаља о људима, које Пук не описује као нарочито интелигентна бића. Ово је у супротности са оним што је Маја научила од Касандре, која је људе описала као мудре и добре. Мајина жеља да сретне људе постаје све јача. Међутим, на путу до тамо, Маја прво доживљава многе друге авантуре. Тако, на пример, упада у паукову мрежу паука крсташа Текле. Срећом, балегар Курт се налази у близини и успева да ослободи Мају из незгодне ситуације. Маја одлучује да убудуће буде опрезнија. Следеће, Маја упознаје лептира Фрица, који јој објашњава особине стеница. Маја је фасцинирана лепотом лептира и готово да не може да верује да је Фриц некада био гусеница и да се излегао из чауре. У близини дупље у дрвету, где је Маја уредила свој летњи стан, живи поткорњак Фридолин са својом породицом. Иако Маја зна за опасност коју ове животиње представљају за шуму, ипак радо разговара са Фридолином и сматра га веома симпатичним. Од њега сазнаје за опасност од детлића, који својим дугачким, лепљивим језиком може продрети дубоко у рупе у кори дрвета. Током једног разговора са Фридолином, сусрећу косца Ханибала, кога се Маја у почетку помало плаши након искуства са Теклом. Маја примећује да Ханибалу недостаје једна нога и он јој прича како ју је изгубио када га је човек ухватио. У међувремену је прошло неколико недеља и Маја је одрасла у снажну пчелу. Иако ужива у свом животу у слободи, повремено осећа и носталгију за својом кошницом. Из даљине стално виђа људе, али се не усуђује да им приђе. Од једног комарца сазнаје још занимљивих ствари о људима. За разлику од ње, комарац не умире када убоде човека. Једне ноћи, Мају буди песма ноћног зрикавца. Разговарају о јежу, о којем је Маја већ чула од Касандре. Маја је фасцинирана ноћи у којој среће цветног вилењака, који је подсећа на људе. Вилењаци испуњавају највећу жељу оном бићу које прво сретну када напусте свој цвет да би потом умрли. И тако, цветни вилењак исте ноћи одводи Мају у близину клупе на којој седи заљубљени пар под месечином. За Мају је то нешто највеличанственије што је икада видела. Касније, Маја сусреће бубамару Алојза Седамтачкастог, који се представља као песник и нуди јој узорак своје уметности. Маја, међутим, није нарочито одушевљена. Више је импресионирана многим ногама вечито сумњичавог стоноге Јеронимуса, који је упозорава на оближњи стршљенов град. Али упозорење долази прекасно, јер је у истом тренутку Мају већ зграбио стршљен. Када се пробуди из несвести, налази се као заробљеница усред стршљеновог града. Прислушкује саветовање са краљицом стршљенова и сазнаје за припреме за рат против њеног народа. Маја успева да непримећено дође до излаза из стршљеновог града, али тамо јој пут препречава стражар. У разговору са њим, испоставља се да је он заљубљен у вилиног коњица Шнук, и пошто му Маја открива где се Шнук налази, стражар је пушта из заробљеништва. Маја успева да упозори свој народ и краљицу. Тако се њена пчелиња држава на време припрема за напад стршљенова и, упркос тешким и бројним губицима, успева да га одбије. Маји је опроштен њен „бег”, а краљица је именује за своју саветницу.
Настанак У причама о пчелици Маји, Бонзелс је обрадио сопствена сећања из детињства везана за језеро Бреденбекер Тајх у Аренсбургу, иако Бонзелсов биограф Бернхард Фил сматра ту теорију добро осмишљеном легендом. У разговору са пријатељем 1910. године, у којем се расправљало о најважнијим особинама главног јунака књиге, Бонзелс је закључио да је облик лика небитан и да није важно да ли је то човек или животиња. Одлучио се за ово друго и тиме створио класик књижевности за децу.
Посебности Књига је првобитно имала поднаслов Роман за децу, који је у каснијим издањима уклоњен. Касније адаптације за телевизију и филм узеле су много слободе и значајно одступају од оригиналног текста. Тако се, на пример, ликови као што су лењи Вили или скакавац Флип не појављују у оригиналу, док мрави, за разлику од Бонзелсовог текста где су разбојничка дружина, представљају војнички народ.
Рецепција Фредерик Х. Грин у својој рецензији пише: „Бонзелс је написао очаравајућу књигу са педагошким циљем, у којој су животиње и њихово станиште описани са много биолошког знања – изузев чињенице да животиње могу да говоре. Маја не учи само много о природи, већ и филозофске лекције о животу и смрти.” Књига је била толико успешна да су је чак и војници у Првом светском рату носили са собом на фронт ради разоноде. Der Tagesspiegel о овом класику пише: „Бајка Валдемара Бонзелса о пчелици Маји и њеним авантурама није освојила само дечја срца широм света; и као одрасла особа тешко се можете отети шарму и поезији којима Бонзелс води своју пчелицу Мају кроз најневероватније приче. Модерна бајка – која се може ставити раме уз раме са класичним.”, док Frankfurter Allgemeine Zeitung наводи: „Са Мајом доживљавамо авантуре једне пчелице и њене сусрете са лептирима, скакавцима и бубама, њено заробљеништво код паука, битку између пчела и стршљенова, а између тога много бајковитих догађаја. Прича о пчелици Маји једнако је популарна у Америци, Јапану и Индији као и у Немачкој.” NDR у чланку који осветљава ауторову мрачну страну и описује га као доброг продавца, али тек просечног писца, истиче како се роман уклапао у тадашњи општи ратни ентузијазам: „Ова бајка о животињама чита се као метафора за Царство, у којем се храбре (немачке) пчеле боре против непријатељских стршљенова. Јасне војне алузије налазе се на многим местима.”
Помињања у референтним делима Пчелица Маја и њене авантуре уврштена је у књижевно референтно делу 1001 књига за децу и младе — Прочитај нас пре него што одрастеш! за узраст од 5 и више година.
Адаптације Већ 1926. године, материјал из књиге је, у режији Валдемара Бонзелса, снимљен као документарни филм под називом Пчелица Маја и њене авантуре. Филм је снимљен са правим инсектима (у шест чинова), а за сцену напада стршљенова коришћена је музика Рихарда Вагнера. Адаптација у виду анимиране серије под називом Пчелица Маја, која је емитована у две сезоне са по 52 епизоде у трајању од просечно 24 минута, премијерно је приказана од 1976. до 1977. (прва сезона) и од 1979. до 1980. (друга сезона) на дечјем каналу ZDF-а. Успех и распрострањеност серије, праћене великим бројем промотивних производа, далеко су надмашили популарност књиге. Нова, компјутерски генерисана серија Пчелица Маја са 130 епизода у четири сезоне премијерно је приказана 2012. у Француској (TF1) и другим европским земљама, а 2013. у Немачкој (ZDF и KiKa). Године 2014. Мајине авантуре су екранизоване под насловом Пчелица Маја — Филм. Током 1970-их и 1980-их, Мајине авантуре су објављене и као стрип серија под називом Пчелица Маја. Између 1956. и 1993. године у Немачкој су настале три радио-драме: 1956: Die Biene Maja – режија: Швајцер, са Јутом Целер (пчелица Маја) (SDR) 1991: Die Biene Maja (3 дела) – режија: Вернер Грунов, са Симоне фон Цглиницки (пчелица Маја) (Einrichtung nach Art. 36 Einigungsvertrag) 1993: Die Biene Maja (7 делова: Majas Flucht aus der Heimatstadt, Der Waldsee und seine Leute, Was die Fliege Puck erzählt und wie es Kurt mit Iffi ergeht, Die Spinne Thekla und was Hannibal von den Menschen erzählt, Wunder der Nacht, Die Hornissenburg, Die Schlacht der Bienen und Hornissen) – режија: Томас Вернер, са Аном Барбаром Курек (нараторка) и Ернстом Аугустом Шепманом (наратор) (WDR)
Референце
Литература
Спољашње везе Пчелица Маја и њене авантуре на Пројекту Гутенберг-ДЕ — документарни филм (1926) — ТВ серија (1975–1980) — ТВ серија (2012) (2014)
Категорија:Дечја књижевност Категорија:Немачка књижевност Категорија:Књижевна дела