Црногорци у Сједињеним Америчким Државама су Црногорци који живе у САД. Ова бројка обухвата све људе повезане са Сједињеним Државама који тврде да су црногорског порекла, како оне рођене у земљи тако и натурализоване држављане, као и оне са двојним држављанством који се повезују са обема земљама или културама. Број црногорских Американаца у Сједињеним Државама није познат, јер црногорска заједница није разликована у попису становништва Сједињених Држава од блиско сродних југословенских Американаца; стога је вероватно да ће се етнички Црногорци идентификовати са тим групама.
Историја Крајем 19. и почетком 20. века дошло је до масовних миграција Црногораца у Америку. Ишло се групно, али и појединачно. Пре свега, одлазили су млади људи из приморског дела Црне Горе: Боке, Паштровића, околине Будве, затим из Црмнице, Катунске нахије, Грагова, Кривошије, Вилуше, да би се за неколико година одлазак проширио на регион Никшића, Бјелопавлића, Пиве, Жабљака, Мораче и целог северног дела Црне Горе.
Аустроугарске власти су тада помагале да што више Црногораца, посебно младих, оде у Америку како би у Црној Гори остало што мање војника који би могли да иду у рат.
Број емиграната је растао из године у годину. Према пасошким књигама, које су пажљиво вођене од 1864. до 1914. у Краљевини Црној Гори, у Сједињеним Државама је, према Павлу Ровинском, било 17000 младих Црногораца. То је наведено у „Гласу Црногорца“, који је у то време излазио на Цетињу, као и у листу „Слободна мисао“ у Никшићу. Занимљива је чињеница да је 1903., у току пет месеци, од почетка августа до краја децембра, у Америку отишао 621 Црногорац.
Одласком младих кроз Атлантски океан, спонтано су нестали први стихови који су најбоље говорили о жељи да се што пре стигне у далеку богату земљу. Многи Црногорци су певали песму: „Америко, росно цвијеће/нема тога ко те неће/ни ђетета од три љета/нити старца од 100 љета…” Или: „Америко земљо клета/ по теби ми драго шета/. Молим брата, молим кума, /да ми зајме триста круна/ да отидем у Чикаго/ како ја падам: Или ја падам... „Навијорче, врћи момке/да с’ удају Црногорке…“ „ мини|Дан Црне Горе у Њујорку одржан је 11. октобра 1918., када су широм Сједињених Држава одржане церемоније у част савезника. Град Њујорк је одржао церемоније само Краљевини Црној Гори као најмањем савезнику.
Заједнице Данас, ови Црногорци углавном живе у средњем и источном делу Сједињених Држава, од којих је већи део концентрисан у Њујорку (углавном Албанци из Улциња, Гусиња, Рожаја, Берана итд.) и Чикагу, а у мањој мери у Детроиту, као и недавно досељени из бивше Југославије у области Лос Анђелеса.
Црногорски се налазе широм Аљаске. Око четвртине свих познатих црногорских Американаца живи у Анкориџу. Њихово присуство на Аљасци датира још из златних грозница почетком 20. века. Краткотрајне новине под називом „Србијански Црногорац“ основане су почетком 1905. у граду Дагласу, близу Џуноа. Према подацима Америчког пописног бироа, 2015. у „другим земљама Источне Европе“ рођено је 9486 етничких Срба, претежно у Црној Гори Према попису становништва САД из 2000., било је 2.339 особа чије је прво порекло било црногорско, а 189 чије је друго порекло било Црногорац, што чини укупно 2528 етничких Црногораца.
Значајне личности Уметност и забава
Марина Абрамовић, уметница перформанса
Књижевност
Илија Монте Радловић Никола Петановић, писац и филозоф
Спорт
Џастин Кобс, кошаркаш Грег Попович, кошаркашки тренер Омар Кук, кошаркаш Тејлор Рочести, кошаркаш Тајрис Рајс, кошаркаш Дерек Нидам, кошаркаш
Измишљен ликови
Неро Вулф
Види још
Односи Црне Горе и Сједињених Држава Југословенски Американци
Референце
Спољашње везе Црногорци на Аљасци Црногорски Американци славе црногорску независност у Чикагу Како су црногорски грађани помагали америчким војницима Црногорци из Охаја Црногорска гробља у Монтани
Категорија:Црногорска дијаспора Категорија:Етничке групе Сједињених Америчких Држава