мини|Белгијски штуц са табаном на капислу из 1848. године. Штуц (), немачки термин за кратку, изолучену пушку, усвојен у Србији почетком 19. века.
Терминологија Увођењем изолучених пушака у војничко наоружање средином 18. века (дотле су постојале само глаткоцевне мускете, мањег домета и прецизности), у Аустрији и Немачкој усвојен је термин штуц () за изолучену кратку пушку, док су глаткоцевне кратке пушке (кратке мускете) називане карабинима (). Назив штуц користио се од 18. века за војничке пушке које су користили немачки и аустријски јегери ().
У Србији У првом издању Вуковог речника (1818), штуц је дефинисан као врста прецизне пушке кремењаче (страна 925), а у Србији се у 19. веку штуцем називала свака изолучена пушка, за разлику од глаткоцевних мускета, које су све до средине 19. века (до Кримског рата) преовладавале у наоружању и називане су просто пушкама. Тако су прве српске изолучене војничке пушке, набављене из Белгије 1856, у народу назване белгијски штуц.
У књижевности Штуц је нераздвојно оружје Симеуна Ђака у приповеткама Петра Кочића: Зулум Симеуна Ђака, Истинити зулум Симеуна Ђака и Мејдан Симеуна Ђака.
Референце
Литература
Категорија:Рано ватрено оружје Категорија:Војна терминологија