Криза мушке неплодности јесте повећање мушке неплодности од средине 1970-их. Ово питање је привукло пажњу медија након што је мета-анализа из 2017. године открила да је број сперматозоида у западним земљама опао за 52,4% између 1973. и 2011. године. Пад је посебно изражен у западним регионима као што су Нови Зеланд, Аустралија, Европа и Северна Америка. Мета-анализа из 2022. године известила је да се овај пад проширио и на незападне земље, односно на земље у Азији, Африци, Централној и Јужној Америци. Ова мета-анализа такође сугерише да се пад броја сперматозоида можда убрзава.

Овај пад мушке плодности предмет је истраживања и дебате. Предложена објашњења укључују факторе животног стила, као што су промене у исхрани и нивоу физичке активности, и повећана изложеност хемикалијама које ометају рад ендокриног система, попут оних које се налазе у пластици и пестицидима. Неколико студија такође указује да топлије температуре, као резултат климатских промена изазваних људским деловањем, можда играју улогу. Неки научници су довели у питање размере кризе; међутим, научна заједница генерално признаје пораст мушке неплодности као питање здравља мушкараца.

Медијско извештавање и терминологија Термин „криза мушке плодности” датира из 1970-их. Повећана свест током 1990-их проширила је обим истраживања како би се обухватили друштвени и биолошки фактори. Академска и научна заједница постигле су консензус у корист употребе термина „криза мушке неплодности”, наводећи да је неопходан како би се подстакле превентивне мере за решавање проблема у садашњем времену, пре него што у већој мери утиче на будуће генерације. Друштвени коментатори су рекли да широке последице мушке неплодности захтевају употребу речи „криза”, пошто се распрострањено невољно бездететство може посматрати као криза.

Анализа истраживања је показала да је међу узорком британских новина из 1990-их постојао препознатљив дискурс о кризи мушке плодности. Медијско извештавање се повећало током 2010-их, често се поклапајући са (или као одговор на) објављивање студија, користећи речи попут „криза”, „апокалипса”, „темпирана бомба” и „претња људској раси”. Масовно медијско извештавање је контроверзно, јер је употреба таквих термина довела до забринутости да је подстакла кликбејт или хистерично извештавање које се игра на страхове заједнице. Медијско извештавање често користи живописна поређења, као што је број сперматозоида код других животиња. Дугорочни ефекти мушке неплодности истражени су у дистопијској фикцији као што су Потомци и Слушкињина прича.

Развој и историја 1970-е—1980-е Током 1970-их и 1980-их објављене су прве студије које су уочиле пад квалитета људског семена и, касније, количине сперматозоида. Једна од најранијих студија, објављена 1974. године, забележила је смањење квалитета сперме (нижа концентрација сперматозоида и волумен семена) и већи проценат абнормалних сперматозоида. Методологија ових раних студија критикована је због пристрасности узорковања и укључивања мушкараца са тестикуларним и фертилним проблемима. Други извештаји објављени током ове две деценије нису пронашли сличне падове; истраживачки рад Нихшлага и сарадника из 1982. године закључио је да нема промена у квалитету семена. Пад квалитета сперме одражавао је промену у друштвеним обрасцима сексуалног понашања, широко распрострањену употребу рекреативних дрога и склоност ка каснијем ступању у брак и очинству.

Светска здравствена организација је 1980. године објавила свој први лабораторијски приручник за анализу семена, који поставља глобалне стандардне параметре за мерење квалитета и нормалности сперме. Ограничена истраживања из 1980-их пронашла су прве индикације о узроцима пада, са везама ка изложености токсинима из околине и прекомерној топлоти у гениталном подручју.

1990-е—2000-е Деведесете године 20. века донеле су значајан развој у истраживању мушке неплодности, са поузданим резултатима који указују на пад. Данска мета-анализа из 1992. године, позната као студија Карлсен по главном аутору, показала је да је између 1938. и 1990. године популација описана као здрава доживела значајан пад броја сперматозоида и волумена семена. Након ове студије, друге студије су подржале ову тезу. Током касних 1990-их објављене су прве студије о социјалном и психолошком утицају мушке неплодности. Пред крај деценије, уведена је техника зачећа интрацитоплазматска инјекција сперматозоида (ICSI), слична вантелесној оплодњи.

2010-е—данас До 2010-их година постало је јасно да је дошло до значајног, константног пада броја сперматозоида и волумена семена. Мета-анализа из 2017. године коју је водио Хагај Левин са Хебрејског универзитета у Јерусалиму известила је о паду концентрације сперматозоида за 52,4% и укупног броја сперматозоида за 59,3%, од 1973. до 2011. године у западним земљама (Аустралија, Нови Зеланд, Европа и Северна Америка). Две друге студије представљене на научном конгресу Америчког друштва за репродуктивну медицину (ASRM) 2018. године имале су сличне налазе: смањен број и покретљивост сперматозоида током 2000-их. Рад из 2012. године, који су објавили француски истраживачи и Институт за јавно здравље Универзитета Јешива у часопису Journal of Human Reproduction, проучавао је француске мушкарце од 1989. до 2005. године и закључио да су број сперматозоида и удео нормалних, покретних сперматозоида пали за 32,2%, односно 8,1%.

Епидемиолог Шана Свон са Медицинске школе Ајкан на Маунт Синају написала је у својој књизи из 2021. године, Count Down: How Our Modern World Is Threatening Sperm Counts, Altering Male and Female Reproductive Development, and Imperiling the Future of the Human Race („Одбројавање: Како наш савремени свет угрожава број сперматозоида, мења репродуктивни развој мушкараца и жена и угрожава будућност људске расе”): „Ако погледате криву броја сперматозоида и пројектујете је унапред – што је увек ризично – она достиже нулу 2045. године”.

Још једна мета-анализа из 2022. године, коју је поново водио Хагај Левин, известила је да је концентрација сперматозоида опала за 53,3%, а укупан број сперматозоида за 56,3% у западним земљама (1973–2015), док је у незападним земљама тај пад износио 27,6%, односно 24,7% (1986–2018). Штавише, када је скуп података ограничен на новије студије (после 2000. године), пад параметара семена постао је стрмији. На пример, пад светске концентрације сперматозоида се удвостручио, што сугерише да се ови падови можда убрзавају.

Преглед из 2022. године, који су спровели истакнути истраживачи у области људске плодности, сугерисао је да је растућа индустријализација током 20. века довела до повећања изложености хемикалијама које ометају рад ендокриног система, што је можда допринело паду броја сперматозоида. Друга истраживања објављена 2023. године повезала су промену у исхрани повезану са индустријализацијом, названу нутритивна транзиција, са падом броја сперматозоида, процењујући да прелазак са непрерађене на модерну прерађену исхрану може бити одговоран за до 30% пада броја сперматозоида.

Утицаји и одговори Проблеми мушке плодности су у прошлости били занемарени, а истраживања о плодности су се фокусирала на жене. Социолози који проучавају мушку неплодност открили су да је свест о овом проблему померила друштвене ставове о плодности и роду више ка мушкарцима.

Они који верују да је мушка неплодност достигла размере кризе кажу да се мора учинити више на отклањању потенцијалних узрока мушке неплодности, као што су фактори животног стила и изложеност токсичним хемикалијама из околине. Они се залажу за модернизацију здравствене заштите са побољшаним праксама и повећаним финансирањем.

Друштвени програми за ублажавање утицаја кризе спроведени су као део репродуктивног здравља мушкараца. Догађаји као што су Међународна недеља здравља мушкараца и Мовембар заговарају реформе за решавање кризе.

Аустралијска савезна влада финансирала је програм Healthy Male за подршку репродуктивном здрављу и плодности мушкараца и доделила истраживачки грант од 3 милиона аустралијских долара организацији Андрологија Аустралија. Други одговори националних влада укључују препоруке британске Националне здравствене службе за здрав начин живота и ношење комотног доњег веша ради побољшања плодности.

Критике Критичари етикетирања мушке неплодности као кризе наводе истраживања која су делимично стигматизовала мушкарце и кажу да је мушка неплодност ненамерно повезана са менталним здрављем и социјалном рањивошћу. Међутим, не постоје директни докази који подржавају такву стигматизацију. Ганон и сарадници су 2004. године написали да је медијско извештавање о кризи представило као претњу хегемонистичкој мушкости.

Научници се не слажу око утицаја досадашњих уочених падова плодности, а број сперматозоида и даље остаје изнад 15 милиона, што Светска здравствена организација сматра испод нормалним. Питање које највише забрињава је смањење просечног броја абнормалних сперматозоида. Здравствени радници и лекари за плодност који раде у овој области скептични су према кризи мушке плодности, јер нису директно уочили драматичан пад; постоји раскорак између онога што је уочено у објављеним истраживањима и онога што се види у клиничкој пракси.

Такође је истакнуто да би сексуалне и мастурбаторне културне промене могле бити прави покретач овог феномена, јер чешћа ејакулација брзо смањује број сперматозоида.

Андролози су изјавили да није спроведено довољно истраживања о мушкој плодности да би се криза ефикасно решила. Постојећи третмани, као што је асистирана репродуктивна технологија, тешко су доступни и могу имати озбиљне компликације.

Види још Стопа фертилитета испод нивоа просте замене Квалитет јајне ћелије Квалитет семена

Референце

Категорија:Андрологија Категорија:Медицина плодности Категорија:Мушка неплодност Категорија:Медицинска социологија Категорија:Здравље мушкараца