Патуљасти казуар (), такође познат као мали казуар или планински казуар најмањи је од три постојеће врсте из рода Casuarius.

Таксономија

Научно име је у част аустралијског природњака Bennett G. Он је био први научник који је испитао ове птице након што је неколико њих донето у Аустралију бродом. Препознавши их као нову врсту казуара, послао је примерке назад у Енглеску, где су други таксономисти потврдили његово запажање. На западној страни залива Сендеравасих, у Западној Папуи, постоји препознатљив облик који би могао заслужити поделу. Casuarius papuanus је оквирно име. Постоје две признате подврсте.

Casuarius bennetti bennetti (Gould J.) 1857 - Нова Гвинеја осим полуострва Вогелкоп, као и на острву Јапен и Новој Британији. Casuarius bennetti westermanni (Sclater P.L.) 1874 - полуострво Вогелкоп

Трећа подврста, Casuarius bennetti papuanus, можда постоји на основу примерка сакупљеног 1875. године непознатог порекла. Ово име се понекад примењује на подврсту Casuarius bennetti westermanni и може представљати засебну врсту, али таксономија је још увек нерешена.

Народ Карам или Калам са планине Нове Гвинеје класификује слепе мишеве и птице које лете у једну групу, "", и Casuarius, веома велике, бескрилне, птице које не могу да лете као још један, "" "Yaket" су коштани са крилима и лете у ваздуху, док су "kobtiy" коштани без крила, копнени су и шумског порекла. Они разликују "kobtiy" од других коштаних животиња без крила јер "kobtiy" нису четвороножни попут паса и гуштера и нису без удова попут змија.

Gould J. је први идентификовао патуљастог казуара на основу примерка из Нове Британије, 1857. године.

Опис

Патуљасти казуар је велика птица, али је мањи од других живих казуара, јужног казуара (Casuarius casuarius) и северног казуара (Casuarius unappendiculatus). Дугачак је 99-150 цм и тежак између 17,6-26 кг. То је птица тркачица са тврдим и крутим црним перјем, ниском троугластом крестом, ружичастим образима и црвеним мрљама коже на плавом врату. У поређењу са другим казуарима, патуљасти казуар је краћи, са дужином тарзиса од 24,5 цм са нешто мањим кљуном, од 11-12,2 цм. Стопала су велика и снажна, опремљена канџама налик бодежу на унутрашњој страни прста. Оба пола су слична. Женке имају дуже кресте, светлију боју голе коже и веће су од мужјака.

Распрострањеност и станиште Патуљасти казуар је ендемска врста за планинске магловите шуме и тропске кишне шуме острва Нова Гвинеја, подељеног између земаља Индонезије и Папуе Нове Гвинеје. Иако се птице првенствено налазе на самом острву Нова Гвинеја, познате су и са Бизмарковог архипелага, дела острвског региона Папуе Нове Гвинеје, укључујући острва Нова Британија и Нова Ирска, као и острво Јапен, део индонежанске провинције Папуа, на надморској висини од око 3.330 м изнад нивоа мора. У подручјима где патуљасти казуари не сусрећу северне казуаре (Casuarius unappendiculatus) нити јужне казуаре (Casuarius casuarius), избегавајући међуврсну конкуренцију, они ће природно постати самоуверенији и хранити се у низијским или отвореним шумским подручјима. Укупна популација патуљастих казуара је распоређена на површини од приближно 258.000 км².

Гнежђење Гнежђење је забележено и у сушној и у влажној сезони; фебруар-април на северозападу Нове Гвинеје. Гнездо је плитко удубљење на земљи, обложено лишћем, гранчицама и слично, обично између поткопаног корена дрвећа. Легло има 3-5 јаја, зеленкаста, величине 128-152 × 81-90 мм. Инкубација и брига о птићима искључиво од стране мужјака, период инкубације 49-52 дана; пахуљасти птићи имају главу и врат риђожуте боје са неправилним тамним мрљама, грло блеђе жућкасто, тело кремасто жућкасто, горњи део тела са широким црно-риђожутим пругама, две црне пруге на бутинама, кљун и ноге тамно ружичасте боје, шљокица сведена на равни штит на централном челу и предњем делу круне.

Исхрана и храњење Патуљасти казуар се храни углавном опалим воћем или воћем које бере са жбуња, и малим животињама и инсектима. Патуљасти казуари користе кресту на глави да претражују отпало лишће и открију многе изворе хране, као што су гљивице, инсекти, биљно ткиво и мали кичмењаци, укључујући гуштере и жабе. Усамљена птица, пари се само током сезоне парења. Могуће је да предузима сезонске миграције у делу свог подручја.

Статус

Патуљасти казуар је класификован као скоро угрожени таксон од стране Међународне уније за заштиту природе (IUCN) од 2004. до 2013. године због притиска губитка станишта, деградације станишта, лова ради хране и честог држања у заточеништву. Међутим, врста је 2015. године класификована као најмање угрожени таксон, јер тренутне популације изгледају стабилне, иако трендови популације углавном остају непознати и постоји знатно мањи притисак лова него у прошлости.

Галерија

Референце

Литература

Додатна литература

Bennett, George (1860), Gatherings of a naturalist in Australasia, John Van Voorst, London

Спољашње везе

Патуљасти казуар Casuarius bennetti eBird Патуљасти казуар Casuarius bennetti Birds of the World Патуљасти казуар Casuarius bennetti The Internet Bird Collection + The Macaulay Library Патуљасти казуар Casuarius bennetti Avibase Патуљасти казуар Casuarius bennetti The IUCN Red list Патуљасти казуар Casuarius bennetti The BirdLife DataZone Патуљасти казуар Casuarius bennetti All about birds Патуљасти казуар Casuarius bennetti Oiseaux Патуљасти казуар Casuarius bennetti Flickr Патуљасти казуар Casuarius bennetti Xeno-canto

Категорија:Птице тркачице Категорија:Казуари Категорија:Таксони које је описао Џон Гулд Категорија:Птице описане 1857. године Категорија:Птице Аустралије