Физичка привлачност је степен до којег се физичке особине неке особе сматрају естетски пријатним или лепим. Термин често подразумева сексуалну привлачност или пожељност, али може бити и одвојен од оба појма. Постоји много фактора који утичу на привлачност једне особе према другој, при чему су физички аспекти један од њих. Сама физичка привлачност укључује универзалне перцепције заједничке свим људским културама, као што је симетрија лица, социокултурно зависне атрибуте и личне преференције јединствене за одређеног појединца.
У многим случајевима, људи подсвесно приписују позитивне карактеристике, као што су интелигенција и искреност, физички привлачним људима, што је психолошки феномен назван хало ефекат. Истраживања спроведена у Сједињеним Америчким Државама и Уједињеном Краљевству показала су да су објективне мере физичке привлачности и интелигенције позитивно корелиране, те да је повезаност између ова два атрибута јача код мушкараца него код жена. Еволуциони психолози покушали су да одговоре зашто би појединци који су физички привлачнији требало да буду, у просеку, и интелигентнији, и изнели су став да и општа интелигенција и физичка привлачност могу бити показатељи основне генетичке способности. Физичке карактеристике особе могу да сигнализирају знакове плодности и здравља, при чему студије статистичког моделирања показују да варијабле облика лица које одражавају аспекте физиолошког здравља, укључујући телесну масноћу и крвни притисак, такође утичу на перцепцију здравља од стране посматрача. Обраћање пажње на ове факторе повећава репродуктивни успех, унапређујући заступљеност сопствених гена у популацији. Хетеросексуалне мушкарце обично привлаче жене које имају младалачки изглед и показују карактеристике као што су симетрично лице, пуне груди, пуне усне и низак однос струка и бокова. Хетеросексуалне жене обично привлаче мушкарци који су виши од њих и који показују висок степен симетрије лица, маскулини диморфизам лица, снагу горњег дела тела, широка рамена, релативно узак струк и торзо у облику слова V.
Општи фактори доприноса Генерално, физичка привлачност се може посматрати из више перспектива; са универзалним перцепцијама које су заједничке свим људским културама, културним и друштвеним аспектима, и индивидуалним субјективним преференцијама. Перцепција привлачности може имати значајан утицај на то како се људи процењују у погледу запошљавања или друштвених прилика, пријатељства, сексуалног понашања и брака.
Неке физичке особине су привлачне и код мушкараца и код жена, посебно телесна и симетрија лица, иако један супротан извештај сугерише да „апсолутна беспрекорност” са савршеном симетријом може бити „узнемирујућа”. Симетрија може бити еволуционо корисна као знак здравља јер асиметрија „сигнализира прошлу болест или повреду”. Једна студија сугерише да су људи могли да „процене лепоту на подсвесном нивоу” видевши само делић слике на стоти део секунде. Други важни фактори укључују младалачки изглед, чистоћу и глаткоћу коже; и „живу боју” у очима и коси. Међутим, постоје бројне разлике засноване на полу.
Студија из 1921. године о извештајима студената о тим особинама тврдила је да статичне особине, као што су лепота или ружноћа црта лица, заузимају подређен положај у односу на групе физичких елемената као што су изражајно понашање, нежна диспозиција, грациозност понашања, аристократско држање, друштвена достигнућа и личне навике. Грамер и колеге су идентификовали осам „стубова” лепоте: младалачки изглед, симетрија, просечност, маркери полних хормона, мирис тела, покрет, тен коже и текстура косе. Традиционално у Самои, телесна масноћа је била прихватљива или привлачна.
Црте лица Италијанска студија објављена 2008. године анализирала је положаје 50 оријентира на меким ткивима лица 324 бела северноиталијанска адолесцентна дечака и девојчица како би се упоредиле карактеристике групе од 93 „лепа” појединца које је одабрала комерцијална кастинг агенција са онима из референтне групе са нормалним дентофацијалним димензијама и пропорцијама. Истраживање је показало да, у поређењу са референтном групом, привлачни адолесценти имају следеће карактеристике: однос између волумена чела и укупног волумена лица био је већи; волумен носа био је мањи; раздаљина између спољних углова ока била је већа; укупна висина и дубина лица биле су смањене. Неке тенденције су се разликовале по узрасту и полу: волумен лица био је мањи код старијих привлачних дечака него код њихових вршњака, али већи код привлачних девојчица; лица старијих привлачних адолесцентних дечака била су мање заобљена (већи однос између површине лица и волумена), док је код девојчица било супротно; привлачни старији дечаци имали су мање углове конвексности лица са оштријим профилима, док је код девојчица пронађен супротан образац; назолабијални угао био је смањен код девојчица, али код старијих дечака ефекат је био обрнут; старији привлачни дечаци имали су истакнутије браде. Студија је закључила да су привлачни адолесценти имали више неотеничних и младалачких карактеристика, али су старији привлачни дечаци такође показивали тенденције ка сексуалном диморфизму.
Супротно уобичајеној заблуди, једна студија је открила да блажи ожиљци на лицу повећавају привлачност мушкараца за краткотрајне везе.
Симетрија Симетрична лица и тела могу бити знаци доброг наслеђа за жене у репродуктивном добу које желе да имају здраво потомство. Студије сугеришу да су жене мање привучене мушкарцима са асиметричним лицима, а симетрична лица су у корелацији са дугорочним менталним перформансама и представљају показатељ да је мушкарац доживео „мање генетских и еколошких поремећаја као што су болести, токсини, неухрањеност или генетске мутације” током одрастања. Пошто је постизање симетрије тежак задатак током људског раста, који захтева милијарде ћелијских репродукција уз одржавање паралелне структуре, постизање симетрије је видљив сигнал генетског здравља. Студије су такође сугерисале да су жене на врхунцу плодности склоније маштању о мушкарцима са већом симетријом лица, а друге студије су откриле да је симетрија мушкарца једини фактор који може значајно предвидети вероватноћу да жена доживи оргазам током секса. Жене са партнерима који имају већу симетрију пријавиле су значајно више копулаторних женских оргазама него жене са партнерима који имају ниску симетрију, чак и када су контролисане многе потенцијалне збуњујуће варијабле. Овај налаз је потврђен у различитим културама. Тврди се да су мушки фацијални диморфизам (код мушкараца) и симетрија лица сигнали који оглашавају генетски квалитет потенцијалних партнера. Ниска фацијална и телесна флуктуирајућа асиметрија могу указивати на добро здравље и интелигенцију, што су пожељне особине. Студије су откриле да жене које себе доживљавају као физички привлачније више фаворизују мушкарце са вишим степеном симетрије лица него жене које себе доживљавају као мање физички привлачне. Утврђено је да симетричне жене и мушкарци имају тенденцију да раније ступају у сексуални однос, да имају више сексуалних партнера и да имају више веза за једну ноћ. Такође је већа вероватноћа да ће бити неверни. Студија квотербекова у америчкој Националној фудбалској лиги пронашла је позитивну корелацију између симетрије лица и плата.
Мирис тела
Двоструко слепе студије су откриле да жене преферирају мирис мушкараца који су оцењени као фацијално привлачни. На пример, и мушкарци и жене били су више привучени природним мирисом појединаца који су консензусом оцењени као фацијално привлачни. Поред тога, показало се да жене преферирају мирис мушкараца са симетричнијим лицима, и да је преференција жена према мирису симетричнијих мушкараца најјача током најплоднијег периода њиховог менструалног циклуса. Унутар групе жена са нормалним циклусом, преференција појединих жена према мирису мушкараца са високом симетријом лица корелирала је са њиховом вероватноћом зачећа. Мирис тела мушкараца такође је под утицајем њихове исхране, при чему жене изражавају преференције према мирису тела мушкараца повезаном са повећаним уносом воћа, поврћа и протеина, и смањеним уносом угљених хидрата.
Генетика
Студије су истраживале генетску основу иза питања као што су симетрија лица и мирис тела и како они утичу на физичку привлачност. У једној студији у којој су жене носиле мушке мајице, истраживачи су открили да су жене биле више привучене мирисима тела у мајицама мушкараца који су имали другачији тип генског дела унутар ДНК који се назива главни комплекс хистокомпатибилности (MHC). MHC је велика генска регија унутар ДНК кичмењака која кодира протеине који се баве имуним системом и утиче на индивидуалне телесне мирисе. Једна хипотеза је да су људи природно привучени чулом мириса и укуса другима са различитим MHC деловима, можда да би избегли инбридинг и повећали генетску разноликост потомства. Штавише, постоје студије које показују да природна привлачност жена према мушкарцима са различитим имунолошким профилима може бити поремећена употребом контрацепцијских пилула. Други резултати истраживања који укључују генетске основе привлачности сугеришу да MHC хетерозиготност позитивно корелира са привлачношћу мушког лица. Жене оцењују лица мушкараца који су хетерозиготни на сва три MHC локуса као привлачнија од лица мушкараца који су хомозиготни на једном или више ових локуса. Поред тога, други експеримент са генотипизованим женским оцењивачима открио је да су ове преференције независне од степена MHC сличности између мушкараца и женског оцењивача. С обзиром да се MHC хетерозиготност независно сматра генетском предношћу, резултати сугеришу да привлачност лица код мушкараца може бити мера генетског квалитета. Општа генетска хетерозиготност је показала да је повезана са привлачношћу, јер се људи са мешовитим генетским пореклом (тј. мелези) сматрају привлачнијим од људи са генетски сличнијим родитељима (тј. људи једне расе). Међутим, неке студије нису откриле да се мелези оцењују као привлачнији, а једна је открила да су само одређене мешавине оцењене као привлачније; ова студија је тврдила да је изједначавање расе са генетиком нетачно и заговарала је друштвене утицаје као узрок.
Младалачки изглед
Студија америчког сајта за упознавање OkCupid из 2010. године, спроведена на 200.000 мушких и женских корисника, показала је да су хетеросексуалне жене — осим оних у раним до средњим двадесетим годинама — отворене за везе и са нешто старијим и са нешто млађим мушкарцима; имају већи потенцијални базен за упознавање од мушкараца до 26. године. Са 20 година, жене, у „драматичној промени”, почињу да шаљу приватне поруке знатно старијим мушкарцима. Са 29 година, постају „још отвореније за старије мушкарце”. Пожељност мушкараца за жене достиже врхунац у касним 20-им и не пада испод просека за све мушкарце до 36. године. Друга истраживања указују да жене, без обзира на сопствене године, привлаче мушкарци који су истих година или старији.
За Римљане, посебно, „безбрадост” и „глатка млада тела” сматрали су се лепим и за мушкарце и за жене. За грчке и римске мушкарце, најпожељније особине дечака биле су њихова „младост” и „безвлакост”. Пубертетски дечаци су сматрани друштвено прихватљивим објектом мушке жеље, док су пост-пубертетски дечаци сматрани „” или „прошли врхунац”. Ово је углавном било у контексту педерастије (интересовање одраслих мушкараца за адолесцентне дечаке). Данас су се ставови мушкараца и жена према мушкој лепоти променили. На пример, длаке на телу мушкараца могу чак бити префериране (види доле). Студија из 1984. године каже да геј мушкарци преферирају геј мушкарце истих година као идеалне партнере, али је постојао статистички значајан ефекат (p < 0,05) маскулинитета-феминитета. Студија је навела да су феминизиранији мушкарци склонији преферирању релативно старијих мушкараца од себе, док су маскулинији мушкарци склонији преферирању релативно млађих мушкараца од себе.