Хришћанство и ислам су две највеће религије на свету, са приближно 2,3 милијарде, односно 2 милијарде присталица. Обе су Аврамске религије и монотеистичке, а потичу са Блиског истока.

Хришћанство се развило из јудаизма Другог храма у 1. веку нове ере. Засновано је на животу, учењима, смрти и васкрсењу Исуса Христа, а они који га следе називају се хришћани. Ислам се развио у 7. веку нове ере. Заснован је на учењима Мухамеда, као израз покоравања Божјој вољи. Они који га следе називају се муслимани, што значи „они који се покоравају Богу”.

Муслимани сматрају хришћане Народом Књиге, али их такође могу сматрати починиоцима ширка због доктрина о Тројству и Оваплоћењу. Хришћани се традиционално класификују као зимије које плаћају џизију према шеријатском праву. Хришћани слично томе имају широк спектар погледа на ислам. Већина хришћана види ислам као лажну религију јер његови следбеници одбацују Тројство, божанство Христа, Распеће и Васкрсење Христа.

Као и хришћанство, ислам сматра Исуса Месијом (, al-Masīḥ), који је послат да води Израелићане (, Banī Isrāʾīl) са новим откривењем, Инџилом (, al-Injīl).The Oxford Dictionary of Islam, Међутим, иако је веровање у Исуса фундаментални принцип обе религије, кључна разлика, која је много централнија за већину хришћанских вероисповести, јесте та да је Исус оваплоћени Бог, конкретно, једна од ипостаси тројединог Бога, Бог Син.

Иако хришћанство и ислам сматрају своја сећања на Исусова учења јеванђељем и деле наративе из првих пет књига Старог завета (хебрејска Библија), свети текст хришћанства такође укључује касније додатке Библији, док је примарни свети текст ислама Куран. Муслимани верују да је Инџил искривљен или измењен како би се формирао хришћански Нови завет. Хришћани, напротив, немају једногласно разумевање Курана, иако већина верује да је то измишљено или апокрифно дело. Постоје сличности у оба текста, као што су прикази живота и дела Исуса и девичанског рођења Исуса преко Марије, али се ипак неки библијски и курански извештаји о овим догађајима разликују.

Сличности и разлике У исламској традицији, верује се да хришћани и Јевреји обожавају истог Бога којег обожавају и муслимани. Међутим, према некима, постоје многа различита мишљења у расправи о томе да ли муслимани и хришћани обожавају истог Бога.

Свети списи Хришћанска Библија састоји се од Старог и Новог завета. Стари завет је писан током два миленијума пре Христовог рођења. Нови завет је написан у деценијама након Христове смрти. Историјски, хришћани су универзално веровали да је цела Библија божански надахнута Реч Божја. Међутим, успон оштрије критике током просветитељства довео је до различитих погледа на ауторитет и непогрешивост Библије у различитим деноминацијама. Хришћани сматрају Куран скупом небожанских текстова.

Куран датира из раног 7. века или деценијама након тога. Муслимани верују да је објављен Мухамеду, постепено током периода од приближно 23 године, почевши од 22. децембра 609. године,Chronology of Prophetic Events, Fazlur Rehman Shaikh (2001) p. 50 Ta-Ha Publishers Ltd. када је Мухамед имао 40 година, и закључно са 632. годином, годином његове смрти.Living Religions: An Encyclopaedia of the World's Faiths, Mary Pat Fisher, 1997, page 338, I.B. Tauris Publishers.(Куран 17:106) Куран је већином написан у параболама, а не у форми линеарног историјског процеса. Међутим, приче често укључују библијске личности. Тиме Куран претпоставља да је публика упозната са њиховим наративима. Понекад су приче из Библије сажете, детаљно обрађене, а понекад потпуно другачије. Још једна разлика у стилу је та што Библија нуди линеарни временски след, од почетка наратива до краја, док Куран имплицира цикличан образац, у којем се главни наратив Курана понавља у време сваког пророка.

Муслимани верују да је Исусу Бог дао Инџил (грч. evangel, или Јеванђеље), али да су делови или целокупна учења изгубљена или искривљена (тахриф) да би се произвела хебрејска Библија и хришћански Нови завет. Већина муслимана сматра Куран једином објављеном књигом коју је Бог заштитио од искривљавања или корупције.Understanding the Qur'an, Page xii, Ahmad Hussein Sakr, 2000

Исус

десно|мини|Рељеф који приказује последњи суд грешницима од стране Исуса у катедрали у Амјену, Француска. Божанство Исуса је важан аспект који разликује ове две вере. Божанство Исуса је важан аспект који разликује две вере. Муслимани и хришћани верују да је Исуса родила Марија, као девичанско рођење. Обоје такође верују да је Исус Месија. Међутим, разликују се по другим кључним питањима везаним за Исуса.

Скоро сви хришћани верују да је Исус био оваплоћени Син Божји, божански и безгрешан. Ислам учи да је Исус био претпоследњи и један од најважнијих пророка Божјих, али не и Син Божји, не божански и не део Тројства. Уместо тога, муслимани верују да је стварање Исуса било слично стварању Адама.

Хришћанство и ислам се такође разликују у својим темељним погледима на распеће и васкрсење Исуса. Хришћанство учи да је Исус осуђен на смрт од стране Синедриона и римског префекта Понтија Пилата, разапет, и да је после три дана васкрсао. Ислам учи да је Исус био људски пророк који је, као и други пророци, покушавао да свој народ доведе до обожавања једног истинитог Бога, што се назива тевхид. Муслимани такође верују да је Исус био осуђен на распеће, а затим чудесно спасен од погубљења и уздигнут на небо. У исламу, уместо Исуса, разапет је његов двојник.

И хришћани и муслимани верују у Други Христов долазак. Хришћанство не наводи где ће се Исус вратити, док хадис у исламу наводи да ће се Исус вратити код белог минарета источно од Дамаска, за који се верује да је Минарет Иса у Омејадској џамији, и да ће се молити иза Махдија. Хришћани верују да ће се Исус вратити да убије Антихриста, а слично томе, муслимани верују да ће се Исус вратити да убије Ал-Масих ад-Даџала. Многи хришћани верују да ће Исус тада владати 1.000 година, док муслимани верују да ће Исус владати четрдесет година, оженити се, имати децу и бити сахрањен у Зеленој куполи.

Мухамед

Муслимани верују да је Мухамед био пророк који је примао објаве (Куран) од Бога преко анђела Џибрила, постепено током периода од приближно 23 године, почевши од 22. децембра 609,Chronology of Prophetic Events, Fazlur Rehman Shaikh (2001) p. 50 Ta-Ha Publishers Ltd. када је Мухамед имао 40 година, и закључно са 632. годином, годином његове смрти. Муслимани сматрају Куран најважнијим Мухамедовим чудом, доказом његовог пророштва. Муслимани поштују Мухамеда као оличење савршеног верника и узимају његова дела и изреке као модел идеалног понашања. За разлику од Исуса, за кога хришћани верују да је био Син Божји, Мухамед је био смртник, иако са изузетним квалитетима. Данас многи муслимани верују да је погрешно приказивати Мухамеда, али то није увек био случај. У различитим временима и на различитим местима, побожни муслимани су приказивали Мухамеда, иако никада нису обожавали те слике.

Током свог живота, Мухамед је имао много интеракција са хришћанима. Један од првих хришћана који је срео Мухамеда био је Варака ибн Навфал, хришћански свештеник из древне Арабије. Био је један од првих ханифа који је поверовао у Мухамедово пророчанство.Encyclopedia of Islam, Online ed., Waraqah b. Nawfal. Мухамед се такође сусрео са хришћанском заједницом у Наџрану и склопио мир са њима. Један од најранијих забележених коментара о хришћанској реакцији на Мухамеда може се датирати само неколико година након Мухамедове смрти. Како су се приче о арапском пророку шириле до хришћанске Сирије, један старац, упитан о „пророку који се појавио са Сараценима”, одговорио је: „Он је лажан, јер пророци не долазе наоружани мачем.”

Бог

У хришћанству, најчешће име за Бога је Јахве. У исламу, најчешће име за Бога је Алах, слично имену Елоах у Старом завету. Огромна већина хришћана у свету придржава се доктрине о Тројству, која у кредалним формулацијама наводи да је Бог три ипостасе: Отац, Син и Свети Дух у једној суштини. У исламу, овај концепт се сматра порицањем монотеизма и стога грехом ширка, што се сматра великим (ал-Кабаир) грехом. Сам Куран се осврће на Тројство у сури Ал-Маида, 5:73, где се каже: „Заиста су неверници они који кажу: ’Алах је трећи од тројице.’ А нема бога осим једног Бога... А ако не одустану од онога што говоре, сигурно ће невернике међу њима задесити болна казна.” Ислам има концепт тевхида, што је концепт једног, недељивог Бога, који нема партнера.

Свети Дух

Хришћани и муслимани имају различита гледишта о Светом Духу. Већина хришћана верује да је Свети Дух Бог и трећи члан Тројства. У исламу се генерално верује да је Свети Дух анђео Гаврило. Већина хришћана верује да је Параклет, који се помиње у Јеванђељу по Јовану и који се појавио на дан Педесетнице, Свети Дух. С друге стране, неки исламски учењаци верују да је позивање на Параклета пророчанство о доласку Мухамеда. Један од кључних стихова у вези са Параклетом је Јован 16:7:

Спасење

Катекизам Католичке цркве, званични доктринарни документ који је објавила Римокатоличка црква, о муслиманима каже следеће:

Протестантска теологија углавном наглашава неопходност вере у Исуса као спаситеља за спасење. Муслимани могу добити спасење у теологијама које се односе на Универзално помирење, али неће према већини протестантских теологија заснованих на оправдању вером.

Неки савремени муслимански учењаци критикују доктринарне аспекте хришћanstva. На пример, Исмаил Раџи ал-Фаруки у свом делу Хришћанска етика: историјска и систематска анализа њених доминантних идеја, тврди да је хришћanstvo инкорпорирало различите утицаје који одступају од Исусових изворних учења. Он наглашава потребу за оним што сматра рационалним и кохерентним етичким оквиром, супротстављајући хришћанске концепте као што су грешност (инхерентна људска грешност) и спаситељство (веровање у Исуса као откупитеља) исламским погледима. Ова перспектива укључује критику хришћанских теолошких парадокса и заговара рационалан и кохерентан етички оквир.

Куран изричито обећава спасење свим праведним хришћанима који су постојали пре доласка Мухамеда:

Куран такође јасно ставља до знања да ће хришћани бити најближи у љубави онима који следе Куран и хвали хришћане што су понизни и мудри:

Рани и средњовековни хришћански писци о исламу и Мухамеду

мини|Данте, хришћанин, и Вергилије гледају Мухамеда који пати у паклу као шизматик, илустрација Божанствене комедије од Гистава Дореа. Током средњег века, ислам се често сматрао христолошком јереси, а Мухамед лажним пророком.

Јован Дамаскин Године 746, Јован Дамаскин (понекад Свети Јован Дамаскин) написао је Извор знања, чији други део носи наслов О јересима укратко, како су почеле и одакле су потекле. У овом делу, Јован се опширно позива на Куран и, по Јовановом мишљењу, на његову неспособност да издржи чак и најосновнију проверу. Дело се не бави искључиво Исмаилитима (име за муслимане, јер су тврдили да потичу од Исмаила), већ свим јересима. Извор знања директно се позива на неколико сура, често са очигледном неверицом.

Теофан Исповедник Теофан Исповедник (умро око 822) написао је низ хроника (284. па надаље и 602–813. н.е.)http://www.roger-pearse.com/weblog/?p=2098 Theophanes in English, on Mohammed gives an excerpt with all pertinent text as translated by Cyril MangoThe Chronicle of Theophanes Confessor: Byzantine and Near Eastern History, AD 284-813. Translated with introduction and commentary by Cyril Mango and Geoffrey Greatrex, Oxford 1997. An updated version of the roger-pearse.com citation.http://www.upenn.edu/pennpress/book/1938.html The Chronicle of Theophanes: Anni Mundi 6095-6305 (A.D. 602-813) a more popularised but less rigorously studied translation of Theophanes' chronicles заснованих првобитно на хроникама познатијег Георгија Синкела. Теофан о Мухамеду извештава овако:

Никита Византијски