Срђан Миковић (Панчево, 15. јул 1961) је српски политичар. Два пута је обављао функцију градоначелника Панчева и био је посланик у Народној скупштини Србије од 2008. до 2014. године.
Приватна каријера Миковић је рођен у угледној породици у Панчеву и приватно је адвокат.Predsednik opštine, , Municipality of Pančevo, accessed 18 June 2021. Пре распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, био је активан у Социјалистичком савезу радног народа Југославије (ССРНЈ).SRĐAN MIKOVIĆ, Otvoreni Parlament, accessed 18 June 2022.
Његов отац, Милан Миковић, такође је био посланик у Народној скупштини Србије."Deca nasledila očeve u poslaničkim klupama", Politika, 6 January 2012, accessed 18 June 2022.
Политичар
Ране године (1989–96) Миковић је изабран у Скупштину општине Панчево на локалним изборима у Србији 1989. године, последњим одржаним док је Србија још увек била једнопартијска држава. Као нестраначки посланик, био је потпредседник скупштине (тј. заменик градоначелника) од 1989. до 1992. године. Касније се активирао у коалицији Демократски покрет Србије (ДЕПОС) и био је вођа њене одборничке групе у скупштини општине након локалних избора у мају 1992. и децембру 1992. Миковић је у том периоду био члан Српског покрета обнове (СПО), водеће странке у ДЕПОС-у.
Први мандат градоначелника (1996–2000) и након тога СПО је учествовао на локалним изборима 1996. као део коалиције Заједно, која је у Панчеву освојила тесну победу.Izbori Za Odbornike Skupština Opština i Gradova u Republici Srbiji, 1996, Bureau of Statistics – Republic of Serbia, p. 55. Миковић је изабран за председника скупштине, позицију која је у то време била еквивалентна градоначелнику. Три године касније, био је одговоран за надгледање реакције града на НАТО бомбардовање Југославије, у којем је Панчево претрпео значајну штету и висок ниво загађења због уништења индустријских постројења.Lotte Rud Kragelund, "20 years after NATO bombings: Life in city continues in the unknown" , Identeco, 2 May 2019, accessed 18 June 2022.
Након рата на Косову и Метохији и НАТО бомбардовања, Миковић се појавио као истакнути локални противник администрације Слободана Милошевића. Делегати Милошевићеве Социјалистичке партије Србије (СПС) у скупштини Панчева покушали су да га свргну са места градоначелника у марту 2000. године, али у томе нису успели."Ostao Miković" , Glas javnosti, 1 April 2000, accessed 18 June 2022. Следећег месеца, Миковић је учествовао у делегацији лидера српске опозиције у Сједињеним Америчким Државама, где се састао са бројним владиним званичницима."Tražili smo pomoć za naše građane" , Glas javnosti, 15 April 2000, accessed 15 June 2022. У мају 2000. године, позвао је становнике Панчева да бране медијску кућу РТВ Панчево од могућег преузимања од стране Милошевићевих државних власти."Preventivno u Pančevu" , Glas javnosti, 18 May 2000, accessed 18 June 2022.
Милошевића је на председничким изборима 2000. победио Војислав Коштуница, кандидат Демократске опозиције Србије (ДОС), што је био прекретница у политичком животу Југославије и Србије. СПО није био део ове победе; странка је самостално учествовала на изборима и претрпела значајан пораз, као и на истовременим парламентарним и локалним изборима у Југославији. Миковић се појавио на водећој позицији на изборној листи СПО-а за Југословенско веће грађана у Панчеву; странка није прешла изборни цензус да би освојила ниједно место у тој дивизији.Srpska reč, Number 252 (31 August 2000), p. 8.ВЕЋЕ РЕПУБЛИКА И ВЕЋЕ ГРАЂАНА САВЕЗНЕ СКУПШТИНЕ, Federal Republic of Yugoslavia Department of Statistics (2000), p. 43. Миковић је такође поражен у својој кандидатури за реизбор у скупштину Панчева, а његов мандат градоначелника је завршен 7. октобра 2000.Službeni List (Opštine Pančevo), Volume 7 Number 11 (11 October 2000), p. 153.
Напустио је СПО након избора 2000. и придружио се отцепљеној Народној странци правде (НСП). Ова странка је учествовала на парламентарним изборима 2003. у савезу са Социјалдемократијом (СД) и другим странкама. Миковић је био укључен на њихову заједничку изборну листу, која није прешла цензус.Miković received the 128th position on the list. See Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 28. децембра 2003. године – ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (11. ОДБРАНА И ПРАВДА - ВУК ОБРАДОВИЋ И БОРИВОЈЕ БОРОВИЋ (Социјалдемократија, Народна странка Правда, Странка радника и пензионера - СРП и Социјалдемократска партија зелених)) Republic Election Commission, Republic of Serbia, accessed 2 July 2021.
Други мандат градоначелника (2004–2008) Србија је увела директан избор градоначелника на локалним изборима 2004. Миковић се кандидовао на изборима као независни кандидат и изабран је у другом кругу гласања. Док је био на функцији, придружио се Демократској странци (ДС). Купио је нове аутобусе за градски систем јавног превоза 2006. године и био је одговоран за надгледање реакције града на обновљене нивое високог загађења."Novi prigradski autobusi u Pančevu" , Glas javnosti, 9 May 2006, accessed 18 June 2022."Međuvreme", Vreme, 2 August 2007, accessed 18 July 2022.
На парламентарним изборима 2007. појавио се на 134. месту на листи ДС-а.Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 21. јануара и 8. фебрауара 2007. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (1 Демократска странка - Борис Тадић), Republic Election Commission, Republic of Serbia, accessed 18 May 2021. Странка је освојила шездесет четири места, а он није добио мандат.14 February 2007 legislature, National Assembly of the Republic of Serbia, accessed 18 June 2022. (Од 2000. до 2011, мандати посланика у Скупштини Републике Србије додељивани су странкама или коалицијама које су их спонзорисале, а не појединачним кандидатима, а уобичајена пракса је била да се мандати додељују ван нумеричког редоследа. Миковић је могао бити укључен у делегацију ДС-а упркос свом положају на листи, иако у том случају није.)Serbia's Law on the Election of Representatives (2000) stipulated that parliamentary mandates would be awarded to electoral lists (Article 80) that crossed the electoral threshold (Article 81), that mandates would be given to candidates appearing on the relevant lists (Article 83), and that the submitters of the lists were responsible for selecting their parliamentary delegations within ten days of the final results being published (Article 84). See Law on the Election of Representatives, Official Gazette of the Republic of Serbia, No. 35/2000, made available via LegislationOnline, accessed 28 February 2017.
Парламентарац (2008–14 и касније) Миковић се није кандидовао за реизбор на локалним изборима 2008, али се појавио на 122. месту на листи ДС-а „За европску Србију“ на истовременим парламентарним изборима.Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 11. маја 2008. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (1 ЗА ЕВРОПСКУ СРБИЈУ - БОРИС ТАДИЋ), Republic Election Commission, Republic of Serbia, accessed 18 May 2021. Листа је освојила 102 места, а он првобитно није изабран за место у скупштини. Резултати избора били су неубедљиви, али је ДС на крају формирао коалициону владу са СПС-ом. 16. јула 2008. године, Миковићу је дат мандат као замена за другог члана ДС-а.Информације о одржаним седницама 2008. године – 16. јул 2008. године, Republic Election Commission, Republic of Serbia, accessed 18 June 2021. Деловао је као присталица владе. У свом првом мандату био је члан одбора за уставна питања и законодавног одбора; заменик члана одбора за правосуђе и управу, одбора за омладину и спорт и административног одбора; и члан парламентарних група пријатељства са Грчком, Немачком и Словенијом.СРЂАН МИКОВИЋ, , National Assembly of the Republic of Serbia, accessed 18 June 2022.
Изборни систем у Србији је реформисан 2011. године, тако да су сви мандати додељени по нумеричком редоследу кандидатима на успешним листама. Миковић је добио шездесет седмо место на листи ДС-а „Избор за бољи живот“ и поново је изабран када је листа освојила тачно шездесет седам места.Избори за народне посланике Народне скупштине, 6. мај 2012. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (1 ИЗБОР ЗА БОЉИ ЖИВОТ - БОРИС ТАДИЋ), Republic Election Commission, Republic of Serbia, accessed 18 May 2021. У свом другом мандату, био је заменик председника одбора за уставна питања и законодавство; члан одбора за правосуђе, јавну управу и локалну самоуправу; заменик члана одбора за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације; заменик члана одбора за административна, буџетска, мандатна и имунитетска питања; и члан група пријатељства са Азербејџаном, Белгијом, Немачком, Грчком, Кипром, Мађарском, Румунијом, Русијом, Словачком и Словенијом.SRĐAN MIKOVIĆ, , National Assembly of the Republic of Serbia, accessed 18 June 2022.
Након избора 2012. године, Демократска странка се поделила између присталица Бориса Тадића и Драгана Ђиласа. Миковић је стао на страну Тадића и придружио се његовој отцепљеној Новој демократској странци (НДС) почетком 2014. године. На парламентарним изборима 2014. појавио се на четрдесет шестом месту на Тадићевој коалиционој листи; листа је освојила осамнаест места, а он није поново изабран.Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 16. и 23. марта 2014. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (11 БОРИС ТАДИЋ - Нова демократска странка - Зелени, ЛСВ - Ненад Чанак, Заједно за Србију, VMDK, Заједно за Војводину, Демократска левица Рома), Republic Election Commission, Republic of Serbia, accessed 18 June 2022.
НДС је касније променио име у Социјалдемократска странка, а Миковић је предводио листу странке у Панчеву на локалним изборима 2016.Službeni List (Grada Pančeva), Volume 9 Number 8 (13 April 2016), p. 8. Листа није прешла изборни цензус.Službeni List (Grada Pančeva), 2016 Number 10 (25 April 2016), pp. 16-17. Од тада није тражио повратак у политички живот.
Референце
Категорија:Рођени 1961. Категорија:Политичари из Панчева Категорија:Чланови Демократске странке (Србија) Категорија:Чланови Српског покрета обнове Категорија:Народни посланици Скупштине Србије Категорија:Градоначелници у Србији Категорија:Српски политичари