Ахмед Гурби (Нови Пазар, 1698/99 – Нови Пазар, 1771/72), познатији као Ахмед Гурби Баба, био је један од највећих новопазарских диванских песника из периода османске управе овим подручјем. Најпознатије његово дело је збирка поезије „Диван”, у ком Гурби детаљно описује свој родни град Нови Пазар.

Биографија Ахмед Гурби рођен је као Ахмед Б. Али крајем 17. века, вероватно 1698. или 1699. године, у богатој новопазарској породици, која је у то време имала своје спахилуке широм Балкана.

Иако је веома рано отишао је у Турску, где је на свом спахијском поседу у Једрену провео знатан део живота, остао је трајно везан за свој родни крај, што ће значајно утицати на његов рад и стваралаштво. Носталгија за завичајем, по свој прилици, утицала је да се у својим књижевним делима потписује као Гурби, што у преводу значи „туђински”. Назив Баба додао је себи по повратку у родни Нови Пазар.

Животни пут Ахмеда Гурби Бабе био је испуњен бројним животним невољама и искушењима, које је преточио и у своје књижевно стваралаштво. Према већини истраживача, припадао је бекташијском дервишком реду, односно реду накшибендија. Многе легенде и анегдоте приписују му мистичке особине, као и атрибуте суфијског мислиоца и филозофа, што потврђују стихови из његове, вероватно једине, поетске збирке „Диван”, објављене у Једрену око 1744. године. После смрти супруге умро је и Гурбијев шеснаестогодишњи син, тако да је остатак живота провео са другим сином и ћерком. Ови су догађаји били од великог утицаја на његов поетски опус, који садржи и песме елегичког садржаја.

Према предању, дервиш Ахмед Гурби Баба је умро у Новом Пазару, 1771. или 1772. године, у текији која носи његово име и налази се у насељу Јошаница. Првобитно је био сахрањен у дворишту те текије, али су му поштоваоци његовог дела подиглу турбе на гробљу Газилар и ту пренели његове посмртне остатке. На турбету постоје две мермерне плоче на којима је, уз Гурбијево име (сахрањен 1775) урезано и име Дервиш Кадир (сахрањен 1776), за кога се вјерује да је био један од његових првих сарадника и следбеника.

О животу Ахмеда Гурбија постоји веома мало историјских података. О години рођења и смрти може се закључити посредно, преко његовог „Дивана”, који је послужио за делимичну реконструкцију његове биографије. У свом „Дивану” Гурби наводи да га је почео писати у Босни 1135. године по Хиџри (1722), у 25. години, што казује да је рођен 1698. године, а на натпису на каменој плочи узиданој у предњи зид турбета стоји да је грађевина подигнута 1775. и 1776. године, што упућује да је вероватно умро неколико година раније. На основу урезаног тариха на мермерној плочи може се закључити да је година његове смрти 1185. према Хиџри, односно 1771/72. Турбе дуго није било регистровано ни унето у османску вакуфску евиденцију и адекватну правну регулативу. тек је 15. септембра 1801. године сачињена уредна евиденција о турбедарској служби у овом објекту османске сакралне културе. На нишану је капа с дванаест кајаса или подељака, који сведоче бекташијску припадност дервиша Ахмеда Гурби-бабе.

Књижевни рад 250px|мини|десно|Кратка биографија Ахмета Гурбија на узложби испред новопазарске библиотеке Ахмед Гурби писао је, осим диванске поезије и прозна дела. Један део његовог опуса до 1974. године је био чуван у једној дервишкој текији у Новом Пазару. Своја дела писао је на турском језику, а неке од његових песама преписане су и налазе се у рукописном кодексу Аустријске националне библиотеке у Бечу. У овом кодексу преписивач је аутора назвао именом Дервиш Бекташи Гурби Баба.

„Диван” Ахмеда Гурбија „Диван” је вероватно једина збирка поезије Ахмеда Гурбија. Објављена је у Једрену око 1744. године. Песме у овој збирци Гурби је почео да пише још пре одласка у Турску, 1722. године. Међу темама доминира његова дервишко-суфијска оријентација. Посе­бно су познате његове песме посвећене халифи Алији.

У овим песмама посебно је изражена љубав према Богу, а целокупно дело има карактеристике поезије ашика (заљубљеника). У свом „Дивану” Ахмед Гурби детаљно описује град Нови Пазар, његова насеља, реке, брда, природне, културне и друге знаменитости, даје опис појединих топонима, говори о врсти цвећа које расте или се гаји у појединим деловима града, о бројним воденицама тог доба, животу обичних људи и осталим појединостима везаним за Нови Пазар и његову ближу околину. Чезнуо је за својим завичајем, што је видљиво како из његовог књижевног имена, тако и из стихова:

На нашим просторима о њему се до недавно говорило тек спорадично, док је у Турској на тему његовог „Дивана” одбрањена и једна докторска дисертација. Најприје је његово скромно турбе на новопазарском гробљу Газилар привукло пажњу истраживача споменика културе, па је тек неколико деценија касније његов „Диван” заинтересовао истраживаче диванске књижевности. Међутим, у антологијама османских писаца име Ахмеда Гурбија помиње се на више места и истраживачи диванске поезије придају му веома велику пажњу, знатно више него осталим ауторима његовог времена. Велики део његовог књижевног стваралашта, међутим, остао је недоступан јавности, научно необрађен и неистражен. Једини примерак „Дивана” Ахмеда Гурбија чува се у Ататурковој библиотеци (Atatürk Kitaplığı) у Истанбулу.

Види још

Народна библиотека „Доситеј Обрадовић” у Новом Пазару

Референце

Литература

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1698. Категорија:Умрли 1771. Категорија:Књижевници из Новог Пазара Категорија:Људи под псеудонимом Категорија:Турски књижевници