Базофили су врста белих крвних зрнаца. Они су најређи тип гранулоцита и чине око 0,5% до 1% укупних циркулишућих белих крвних зрнаца. Уједно су и највећи тип гранулоцита. Одговорни су за инфламаторне (запаљенске) реакције током имунског одговора, као и за настанак акутних и хроничних алергијских болести, укључујући анафилаксу, астму, атопијски дерматитис и поленску грозницу. Такође производе једињења која координишу имунски одговор, укључујући хистамин и серотонин који изазивају запаљење, као и хепарин који спречава згрушавање крви, иако у мањој количини него што се налази у гранулама мастоцита. Некада се сматрало да су мастоцити заправо базофили који су мигрирали из крви у ткива у којима се налазе (везивно ткиво), али данас је познато да су то различите врсте ћелија.

Базофиле је 1879. године открио немачки лекар Паул Ерлих, који је годину дана раније пронашао тип ћелије у ткивима коју је назвао (данас мастоцити). Ерлих је 1908. године добио Нобелову награду за физиологију или медицину за своја открића.

Етимологија Реч базофил користи комбинацију облика базо- + -фил, што значи „онај који воли базу”. Назив потиче од чињенице да су ови леукоцити базофилни, тј. подложни су бојењу базним бојама, као што је приказано на слици.

Структура

Базофили садрже велике цитоплазматске грануле које прикривају ћелијско једро под микроскопом када су обојене. Међутим, када нису обојене, једро је видљиво и обично има два режња. Мастоцит, још један гранулоцит, сличан је по изгледу и функцији. Оба типа ћелија складиште хистамин, хемикалију коју ћелије луче када су стимулисане. Међутим, они потичу из различитих грана хематопоезе, а мастоцити обично не циркулишу у крвотоку, већ се налазе у везивном ткиву. Као и сви циркулишући гранулоцити, базофили се по потреби могу регрутовати из крви у ткиво.

Функција мини|500п|десно|Референтне вредности крвне слике белих крвних зрнаца, са поређењем количине базофила (приказано љубичастом бојом) са другим ћелијама.

Базофили се појављују у многим специфичним врстама инфламаторних (запаљенских) реакција, нарочито оним које изазивају алергијске симптоме. Базофили садрже антикоагулант хепарин, који спречава пребрзо згрушавање крви. Такође садрже вазодилататор хистамин, који подстиче проток крви у ткива. Могу се наћи у неуобичајено великом броју на местима инфекције ектопаразитима (нпр. крпељима).

Као и еозинофили, базофили играју улогу и код паразитских инфекција и код алергија. Налазе се у ткивима где се дешавају алергијске реакције и вероватно доприносе озбиљности ових реакција. Базофили на својој ћелијској површини имају протеинске рецепторе који везују имуноглобулин Е, имуноглобулин укључен у одбрану од макропаразита и алергију. Управо везано IgE антитело даје селективни одговор ових ћелија на супстанце из околине (нпр. протеине полена или антигене хелминта).

Недавна истраживања на мишевима указују да базофили такође могу регулисати понашање Т-ћелија и посредовати у јачини секундарног имунског одговора.

CD200 Функцију базофила инхибира CD200. Хумани херпесвирус 6, херпесвирус-7 и херпесвирус-8 производе хомолог CD200 који такође инхибира функцију базофила. Ово сугерише да базофили могу имати улогу у имунском одговору на ове вирусе. Улога базофила у имунском одговору на ове вирусе додатно је подржана налазима да се CD200 рецептор чешће експримира на базофилима него на другим циркулишућим леукоцитима.

Секрети

Базофили настају и сазревају у коштаној сржи. Када се активирају, базофили се дегранулишу како би ослободили хистамин, протеогликанe (нпр. хепарин и хондроитин) и протеолитички ензимe (нпр. еластаза и лизофосфолипаза). Такође луче липидни медијаторе попут леукотриена (LTD-4) и неколико цитокина. Хистамин и протеогликани су унапред ускладиштени у гранулама ћелије, док се остале излучене супстанце стварају по потреби. Свака од ових супстанци доприноси запаљењу. Новији докази сугеришу да су базофили важан извор цитокина интерлеукин-4, можда чак важнији од Т-ћелија. Интерлеукин-4 се сматра једним од кључних цитокина у развоју алергија и производњи IgE антитела од стране имунског система. Постоје и друге супстанце које могу активирати базофиле да луче, што сугерише да ове ћелије имају и друге улоге у запаљењу.

Дегранулација базофила може се истраживати помоћу проточне цитометрије и теста активације базофила (, BAT). Посебно у дијагностици алергија, укључујући реакције на лекове (нпр. изазване контрастним средством), BAT има велики значај.

Базопенија (низак број базофила) тешко се доказује јер је нормалан број базофила веома низак; забележена је у вези са аутоимуном уртикаријом (хроничним стањем свраба). Базофилија је такође ретка, али се може јавити код неких облика леукемије или лимфома.

Клинички значај

Имунофенотипизација Базофили мишева и људи имају конзистентне имунофенотипове, укључујући FcεRI+, CD123, CD49b(DX-5)+, CD69+, Thy-1.2+, 2B4+, CD11bdull, CD117(c-kit)−, CD24−, CD19−, CD80−, CD14−, CD23−, Ly49c−, CD122−, CD11c−, Gr-1−, NK1.1−, B220−, CD3−, γδTCR−, αβTCR−, α4 и β4-интегрин негативни.

Недавно је Хенеберг предложио да се базофили могу дефинисати као ћелијска популација позитивна на CD13, CD44, CD54, CD63, CD69, CD107a, CD123, CD164, CD193/CCR3, CD203c, TLR-4 и FcεRI. Када су активирани, познато је да се неки додатни површински маркери појачано експримирају (CD13, CD107a, CD164), или излажу на површину (CD63 и ектоензим CD203c).

Дијагноза алергија Базофили се лако изолују из венске крви и представљају добре „индикаторске ћелије” IgE-посредованог алергијског одговора, на основу појачане експресије активационих маркера као што су CD63 и/или CD203c након стимулације сумњивим алергеном. Стога, BAT служи за потврду IgE-посредоване алергије након неизвесних резултата класичног тестирања заснованог на анамнези, кожним тестовима или резултатима специфичног IgE. У новије време, BAT се такође користи за праћење успешне алергенске имунотерапије (десензибилизације) како би се разликовала краткорочна десензибилизација од трајне нереактивности на алерген.

Галерија

Види још Алергија Диамин оксидаза Еозинофил Интолеранција на храну Хистамин Интолеранција на хистамин Хистамин Н-метилтрансфераза или HNMT Мастоцит Списак различитих типова ћелија у телу одраслог човека

Референце

Категорија:Ћелијска биологија Категорија:Гранулоцити Категорија:Људске ћелије