Сијан Ојтдебрукс (; 28. фебруар 2003) белгијски је бициклиста који тренутно вози за -{UCI}- ворлд тур тим Мовистар. Од почетка јуниорске каријере сматран је великим талентом и назван је нови Ремко Евенепул.
Дјетињство и јуниорска каријера
Рођен је у Аболену, током одрастања узори су му били Крис Фрум, Тибо Пино и Ромен Барде, а јуниорску каријеру почео је у тиму Спринт 2000 Шарлоа, који је водио Марсел Вербруге, отац бициклисте Рика Вербругеа. Почетком 2020. прешао је у Акрог—торманс бален са којим је потписао двогодишњи уговор, а у којем је био Ремко Евенепул 2018. Прве сезоне је освојио Кирн—Брисел—Кирн за јуниоре и неколико трка у оквиру Купа нација, због чега су га медији назвали нови Евенепул, док су неки рекли да је он његова побољшана верзија, а привукао је интересовање неколико ворлд тур тимова. У децембру 2020. године, ворлд тур тим Бора—ханзгро је објавио да је са њим потписао вишегодишњи уговор, а 2021. је прешао у јуниорски тим Ото едер, који је био повезан са тимом Бора—ханзгро. Током сезоне је освојио Класик де Алпс, првенство Белгије у вожњи на хронометар за јуниоре и трку Обел—Тимистер. У финишу сезоне је освојио сребрну медаљу на Европском првенству у вожњи на хронометар за јуниоре, завршивши на другом мјесту, пет секунди иза Алека Сегарта, док је Свјетско првенство у вожњи на хронометар за јуниоре завршио је на шестом мјесту, 41 секунду иза Густава Ванга, а друмску трку на 70 мјесту, преко осам минута иза Пер Станд Хагенеса, након што је на почетку пао два пута и возио је неко вријеме сам, али није успио да се врати у групу. Послије трке изјавио је да је био инспирисан Приможом Рогличем у настојању да заврши првенство иако је заостајао иза групе.
Професионална каријера 2022—2023.
Професионалну каријеру почео је 2022. а прву трку возио је 26. јануара, Трофео Калвија, коју је завршио на 27 мјесту, у групи која је дошла на циљ скоро три минута иза Брендона Макналтија, након чега је трку Пер семпре Алфредо завршио на седмом мјесту, четири секунде иза Марка Иршија. Крајем маја је Тур оф Норвеј завршио на осмом мјесту у генералном пласману, скоро три минута иза Евенепула, а у јулу је Сибиу тур завршио на трећем мјесту у генералном пласману, 30 секунди иза Ђованија Алеотија, што му је био први подијум на некој трци. У августу је возио Тур де л’Авенир, који се сматра као Тур де Франс за возаче до 23 године, на којем је екипни хронометар на петој етапи са Белгијом завршио на другом мјесту, двије секунде иза Њемачке и дошао је на 16 мјесто у генералном пласману, минут и 16 секунди иза Михела Хесмана. На седмој етапи је напао на 11 -{km}- до циља, што нико није могао да прати и побиједио је минут и 16 секунди испред Давидеа Пиганцолија, као и минут и 25 секунди испред Хесмана, али је добио казну од 20 секунди због узимања боце са водом у последњем километру и дошао је на друго мјесто у генералном пласману, 11 секунди иза Хесмана. На осмој етапи је побиједио двије секунде испред Арчија Рајана, а преко два минута испред Хесмана и преузео је лидерску мајицу минут и 20 секунди испред Јоханеса Ставне Митеа. Последњу, девету етапу је завршио заједно са Ставне Митеом и Хесманом, три минута иза Лоренца Милезија и освојио је трку минут и 20 секунди испред Ставне Митеа, уз освојену брдску и класификацију за најбољег младог возача. Он је тако постао најмлађи побједник трке у историји. Сезону је завршио на трци Копа Сабатини, коју је завршио на 26 мјесту, шест минута иза Данијела Мартинеза.
Сезону 2023. почео је на класицима у оквиру Челенџа Мајорка, гдје је Трофео Андрач завршио на 15 мјесту, у групи која је дошла на циљ 55 секунди иза Кобеа Госенса. У фебруару је Тур оф Оман завршио на деветом мјесту у генералном пласману, минут и по иза Матеа Јоргенсона, након чега је Вуелта а Каталуњу завршио на деветом мјесту, три и по минута иза Роглича и на другом мјесту у класификацији за најбољег младог возача, иза Евенепула. Крајем априла је возио Тур де Романди, гдје је четврту етапу завршио на шестом мјесту, 23 секунде иза Адама Јејтса, а трку је завршио на шестом мјесту у генералном пласману, минут и 20 секунди иза Адама Јејтса, док је класификацију за најбољег младог возача завршио на трећем мјесту, иза Јоргенсона и Макса Пула. У јуну је возио Тур де Свис, гдје је трећу етапу завршио на петом мјесту, у групи која је дошла на циљ 21 секунду иза Матијаса Скелмосеа, а затим је четврту етапу завршио на четвртом мјесту, минут и пет секунди иза Феликса Гала, као и двије секунде иза Евенепула и Скелмосеа и дошао је на осмо мјесто у генералном пласману. Хронометар на последњој, осмој етапи, завршио је на 22 мјесту, минут и 16 секунди иза Хуана Ајуса и трку је завршио на седмом мјесту у генералном пласману, три минута иза Скелмосеа. У августу и септембру је возио своју прву гранд тур трку — Вуелта а Еспању, о чему је изјавио да првобитни план није био да вози гранд тур прве сезоне али да је донио такву одлуку у договору са тимом, наводећи да млади возачи као што су Ајусо и Марко Бренер нису прегорели возећи гранд тур у првој сезони. Екипни хронометар на отварању тим Бора—ханзгео је завршио на десетом мјесту, 28 секунди иза тима ДСМ—фирмениш, а хронометар је вожен увече по киши. На трећој етапи, Ајусо је напао на последњем успону, а затим Сеп Кус и одвојила се група од 15 возача, у којој је завршио на осмом мјесту у спринту, секунду иза Евенепула који је почео да спринта у последњих 300 метара и направио предност испред групе и дошао је на шесто мјесто у генералном пласману. На шестој етапи, Роглич је напао на 3 -{km}- до циља, што су пратили Јонас Вингегор и Енрик Мас, док су иза њих возили Евенепул, Ајусо, Жоао Алмеида и Ојтдебрукс. Евенепул је отпао, а затим су достигли Маса и завршио је 15 секунди иза Роглича и Вингегора, али је пао на 15 мјесто у генералном пласману, након што су бјегунци завршили три минута испред, а лидерску мајицу је преузео Лени Мартинез. На осмој етапи, Кус је напао на последњем успону, на 5 -{km}- до циља, Евенепул је радио на темпо у групи иза, а Ојтдебрукс је отпао и завршио је минут и десет секунди иза. На деветој етапи, на 78 -{km}- до циља група се раздвојила због вјетра, у првој групи су остала 22 возача, али су се групе спојиле на око 50 -{km}- до циља. На 20 -{km}- до циља, организатори су објавили да ће се времена за генерални пласман рачунати на 2,6 -{km}- до циља због лошег времена на циљу, али су послије десет километара објавили да ће се времена за генерални пласман рачунати на 2,050 -{km}- до циља. Из групе су напали Алмеида и Александар Власов на 3 -{km}- до циља и стекли су предност. Роглич је напао на 500 метара до циља за генерални пласман, што су пратили Евенепул и Вингегор и завршили су заједно, док је Ојтдебрукс завршио десет секунди иза њих. Хронометар на десетој етапи завршио је два и по минута иза Филипа Гане, као и преко минут иза других конкурената за генерални пласман. На етапи 13, на успону Кол ди Турмале на око 7,5 -{km}- до циља у групи је остало осам возача, а затим је напао Вингегор што нико није пратио. Кус је напао у последњем километру, а затим и Роглич и завршили су на прва три мјеста, док је Ојтдебрукс завршио на петом мјесту, 38 секунди иза Вингегора и дошао је на девето мјесто у генералном пласману, пет и по минута иза Куса. На етапи 17, тим Јумбо—визма је радио на темпо на успону Алто де л’Англиру, Власов је отпао на 6 -{km}- до циља, а затим Ајусо, Мас и Ојтдебрукс, који је завршио на седмом мјесту, минут и 20 секунди иза Вингегора, али је надокнадио вријеме у односу на друге возаче и дошао је на седмо мјесто у генералном пласману. На етапи 20 је отпао од групе и завршио је преко минут иза Власова, због чега је пао на осмо мјесто у генералном пласману. Последња, етапа 21, завршена је групним спринтом, није било промјена и завршио је на осмом мјесту у генералном пласману, осам минута иза Куса, као и на другом мјесту у класификацији за најбољег младог возача, скоро пет минута иза Ајуса. Сезону је завршио на Хроно дес нејшонс трци на хронометар, коју је завршио на 14 мјесту од 21 возача, преко четири минута иза Џошуе Тарлинга. Послије трке је био љут на тим због проблема које је имао са бициклом и са главним и са резервним, изјавивши да је дошао у тим да учи и да би било лијепо кад би му бицикли били у реду.
Изабран је међу десет возача који су остварили највећи пробој у сезони, а крајем новембра је објавио да му је циљ да Ђиро д’Италију 2024. заврши у првих пет и да је отворен за понуде других тимова за сезону 2025. У децембру је тим Јумбо—визма прво објавио да је заинтересован за Ојтдебрукса а затим и да су потписали уговор са њим, док су из тима Бора—ханзгро тражили милион евра за откупну клаузулу, а Ојтдебрукс је тренирао прво у опреми без спонзора, послије чега се придружио тиму Јумбо—визма у тренинг кампу иако трансфер није био потврђен и одобрен од стране Свјетске бициклистичке уније. Холандски новинар Тајс Зоневелд је 12. децембра у свом подкасту рекао да је неколико извора објавило да је Ојтдебрукс био нека врста аутсајдера у тиму Бора—ханзгро, да су га остали возачи и вође тима третирали као неку врсту штребера због тога што је био веома фанатичан око своје исхране, није мислио да је његов бицикл за хронометар довољно аеродинамички, није мислио да му је одјећа довољно добра па је сам куповао различите чарапе, истакавши да је он био као неко у средњој школи ко је добио петицу јер је добро учио, само да би му рекли: „О, опет си добио петицу“, као и да су током Вуелта а Еспање 2023. други возачи направили групу на платформи -{WhatsApp}- како би га оговарали. Спортски директор Боре—ханзгро Бернард Ајзел је порекао да је било малтретирања, док је Жан Пјер Хајндерикс, који му је био спортски директор током Вуелта а Еспање 2023. изјавио да је изненађен и да се нада да то није истина. Дана 21. децембра објављено је да је постигнут договор између тимова и да ће Ојтдебрукс прећи у тим Јумбо—визма, а он је изјавио да не жели сапуницу и да неће да говори о дешавањима у Бори—ханзгро и наводима о малтретирању.
2024—2025.