„Клупе великодостојника барчестерске катедрале” () је прича о духовима британског писца М. Р. Џејмса, први пут објављена 1910. године у часопису -{The Contemporary Review}-.

Приповетка се на српском језику први пут појавила 2023. у оквиру збирке прича Духови издавачке куће Орфелин, у преводу Страхиње Млађеновића.

Радња Неименовани приповедач наилази на читуљу из раног 19. века о велечасном др Џону Бенвелу Хејнсу, архиђакону Саурбриџа и пароху Пикхила и Кендлија, који је изненада преминуо у свом дому у катедралском комплексу Барчестера. Док истражује у библиотеци Универзитета у Кембриџу, приповедач открива металну кутију са ознаком да садржи списе др Хејнса, које је завештала његова сестра, али је некадашњи библиотекар забранио да се кутија икада отвори. Након што добије дозволу да прегледа садржај и објави причу под условом да имена остану анонимна, приповедач саставља мрачну и необичну причу о животу и смрти др Хејнса.

Др Хејнс је постао архиђакон 1810. године, након смрти архиђакона Палтнија, који је наводно случајно пао низ степенице због нестале шипке која је држала тепих на степеништу. Када је ступио на дужност, Хејнс је открио да су послови архиђаконије у нереду и грубо је говорио о свом претходнику. Био је изузетно способан и ревностан у служби, али је убрзо почео редовно да шаље уплате особи са иницијалима „Џ. Л.”. Потом добија писмо од извесне Џејн Ли, која тражи још новца и наговештава претње ако не плати. Ове уплате указују на уцену или грижу савести, што наговештава да је Хејнс можда имао удела у Палтнијевој смрти.

Са Хејнсовим вођством, барчестерска катедрала била је богато уређена, за разлику од њеног огољеног савременог изгледа. Архиђаконова клупа била је украшена са три необична дрвена резбарена кипа: мачка, рогати лик „тартарског порекла” и покривена фигура названа „Цар Страшни”. Хејнс је открио да је молитвени сто можда израђен од дрвета познатог као „Храст за вешање”, под којим су пронађене људске кости, а за који се веровало да су људи на његове гране вешали мале лутке од сламе и гранчица како би осигурали успех у љубави или послу.

С временом, Хејнсови дневници откривају све већи осећај страха. Његово расположење се погоршавало сваке зиме, нарочито када би му сестра, са којом је живео, одлазила. У новембру 1816. године, док је руком додиривао резбарену мачку, осетио је под прстима нешто што је личило на живо крзно које се помера да га угризе. Потом је почео да чује гласове и да осећа невидљиву мачку која му се провлачи између ногу. До почетка 1817. године, необичне појаве су се појачале: кућа је деловала испуњена „покретом без звука”, а једне вечери, када је чуо куцање и глас који је тражио да уђе, отворио је врата – али није било никога.

Његово се расположење кратко поправило када му се сестра вратила, али се поново погоршало по њеном одласку. Када је једном приликом додирнуо једну од резбарија, осетио је како дрво постаје хладно и мекано „као мокро платно” баш док је хор певао 109. псалам, познат по клетвама над злима. У кући је чуо шапате и кораке невидљиве мачке. У новембру се пробудио стојећи на степеништу, не знајући како је тамо доспео. Његова воља је ослабила, а у јануару 1818. посетио га је рођак Ален, који је чуо звуке, видео дивљу мачку и прилику слушкиње у сивој хаљини. После његовог одласка, Хејнс је више пута у дневнику писао: „Морам истрајати.”

Хејнс је 26. фебруара 1818. пронађен мртав на степеништу своје куће, са поломљеним пршљеновима и лицем изобличеним као да га је растргла нека звер. Узрок смрти није утврђен.

Приповедач закључује да је Хејнс вероватно организовао убиство архиђакона Палтнија, а да је његова сопствена смрт била облик натприродне освете повезане са уклетим резбаријама. Последњи траг добија у музеју Барчестера, где кустос показује фрагмент једне фигуре у којем је пронађен папирић с мрачном песмом која упозорава да ће свако ко додирне дрво „крвавом руком” бити однесен – нарочито у олујној фебруарској ноћи. Песма из 1699. године открива да је Хејнсова погибија била испуњење старог проклетства.

Публикација Приповетка је први пут објављена у часопису The Contemporary Review у априлу 1910. године. Касније исте године, прича је уврштена у Џејмсову збирку More Ghost Stories of an Antiquary. Од тада је више пута уврштавана у различите антологије. Место радње, Барчестер, представља алузију на романе Ентонија Тролопа из циклуса Chronicles of Barsetshire.

Пријем Џ. С. Барнс примећује: „Хејнсова казна је ужасно прикладна, а окултни механизам који је довео до његове судбине открива се тек у ироничном завршетку.”

Џејн Мејнли-Пидок сматра да Џејмс користи лик др Хејнса „да прикаже зло које изопачује појам верске дужности” и да истражи тему лицемерја у религији. Она даље пише да је „способност цркве да спроведе правду над убицом др Палтнија представљена као упитна, пошто су резбарије од Храста за вешање симбол паганизма”.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Приповетке