thumb|upright=1.4|right|Мапа Каролиншког царства која приказује локацију Панонске марке. Панонска орјентациона марка (, ) била је гранична марка (линија, област) Каролиншког царства, названа по бившој римској провинцији ПанонијиManfred Scheuch: Historischer Atlas Österreich, Verlag Christian Brandstätter, Wien 2007, и издвојена од претходне и веће Аварске марке.

Са потчињавањем Аварске марке Лудвигу II, као краљу Баварске, постепено се појавио термин „Баварске источне земље“. Политику у Источним земљама одређивале су унутарпородичне борбе унутар каролиншке краљевске породице и сталне битке са трибутарном кнежевином Моравском. Крајем 9. века, Мађари су извршили инвазију и, након разорне победе против Бавараца 907. године, преузели велике делове Источних земаља.

Након битке код Лехфелда 955. године под Отоном Великим, делови су враћени Францима и укључени су у Баварску.Herwig Wolfram: Die Geburt Mitteleuropas. Geschichte Österreichs vor seiner Entstehung 378–907. Verlag Kremayr & Scheriau, 1973, . Остарихи се први пут помиње у документу 996. године. Иако је Остари био знатно мањи од Оријенталне марке, може се сматрати његовим наследником у смислу суверене историје.

У неким документима се називала terminum regni Baioariorum in Oriente или „крај краљевства Бавараца на истоку“, и одатле се понекад назива Баварска источна марка ширих баварских источних марки, термин који се користи за било коју такву територију, иако се данас најчешће користи за каснију маркгрофовију Аустрију, основану 976. године као нека врста касне државе наследнице.

Подигнута је средином деветог века на земљама бившег Аварског каганата против претње Велике Моравске и трајала је само док је била снага те државе. Источнофраначки владари именовали су маркгрофове (жупане) да управљају марком.

Историја Карло Велики, привремено савезник бугарског канa Крума, од 791. године па надаље покренуо је неколико војних кампања против Авара и основао Аварску марку (Аварију) на југоисточној граници свог царства, којом је владао његов зет, жупан Геролд од Баварске. Када се Аварски каганат коначно распао 804. године, цар Карло Велики је преуредио Аварију и поделио је на следеће делове:Herwig Wolfram: Grenzen und Räume. Geschichte Österreichs vor seiner Entstehung. Österreichische Geschichte 378–907. Ueberreuter Verlag, Wien 1995, , S. 212ff. und 218ff. Источни део некадашњег Каганата између река Дунав и Тиса окупирали су Бугари. „Аварска маржа“, или касније „Панонска маржа“, била је заузврат диференцирана унутар следећих региона: „Доња Панонија“, између река Драве и Саве (данашња Славонија и западна Војводина). Ове регионе су насељавали панонски Словени, а историја бележи неколико полуаутономних војвода, неки са седиштем у Сиску, као вазали франачких војвода Фурланије. Неки су седели у Залавару и имали су везе са Словенима на северу и државом Великоморавске кнежевине. Од 819. године Доња Панонија је била место побуне коју је предводио војвода Људевит Посавски против власти војводе Кадолаха од Фурланије и његовог наследника Балдрика. Краљ Лудвик II је 839. године основао словенску кнежевину Доња Панонија, којом је владао Њитраван (словачки) противник, кнез Прибина са резиденцијом у Залавару на Балатону. „Горња Панонија“, која се протезала од реке Енс и Бечке шуме на северу до реке Драве на југу (данас се налази у западној Мађарској и источној Аустрији).

Године 817, цар Луј Побожни доделио је Баварску са Аваријом свом малолетном сину Лудвигу II, чиме је проширио баварску источну марку, од њених првих источних марки Траунгау и Карантанија, преко Аварске марке, која је потом делила име Панонска марка.

Резолуцијом царске дијете из 828. године, Балдрик од Фурланије је свргнут, а Панонска марка је издвојена као гранична марка против Моравске унутар франачког војводства Баварске. Баварски жупани су морали да се суоче са растућом претњом моравског владара Мојмира I, који је водио сепаратистичку политику у Источној марки. Ова марка, већ названа marcha orientalis, у својој суштини је одговарала граници дуж Дунава, од Траунгауа и бивше словенске кнежевине Карантаније до Сомбатхеља и реке Рабе, укључујући и Бечки басен. Верденским споразумом из 843. године, Панонска марка је заједно са Баварском постала део Лудвиговог краљевства Источне Франачке. У међувремену, моравска претња се наставила; Године 854, жупан Радбод је чак оптужен да је склопио савез са Мојмировим наследником, кнезом Растиславом, и свргнуо га.

Две године касније, краљ Лудвиг је директно уступио поморску власт свом сину Карломану од Баварске, који је од стране вилхелминских маркгрофова Вилхелма и Енгелшалка I подигао утврђења Херцогенбург и Вилхелмсбург дуж реке Трајзен. Слично томе, замак Тулн на Дунаву је документован 859. године. Године 871. Вилхелм и Енгелшалк су погинули у бици против Мораваца, након чега је Карломан њиховом ривалу Арибу од Аустрије доделио Горњу Панонију. Када је његов отац Лудвиг умро 876. године, Карломан га је наследио као источнофраначког краља и дао Доњу Панонију његовом сину Арнулфу од Корушке. Од 882. године, владавина је ослабљена Вилхелминским ратом маркгрофа Енгелшалка II против Арибонида, након чега је кнез Светополук I од Моравске искористио прилику да нападне панонске земље. Године 893. Арнулф, источнофраначки краљ од 887. године, поставио је маркгрофа Луитполда.

До 890-их, Панонска марка је скоро да је нестала, заједно са претњом из Велике Моравске, током мађарских инвазија на Европу. Након пораза маркгрофа Луитполда у бици код Пресбурга 907. године, све источнофраначке земље иза реке Енс су изгубљене.

Референце

Литература

Timothy Reuter. Germany in the Early Middle Ages 800—1056. New York: Longman, 1991. Medieval Lands Project: Nobility of Austria.

Категорија:Историја Аустрије у средњем веку Категорија:Историја Мађарске у средњем веку Категорија:Франачка Категорија:Границе