Миленијумски споменик

Миленијумски споменик () налази се у Будимпешти, на Тргу хероја у Градском парку, и обележава хиљадугодишњицу доласка Мађара у Панонску низију. Споменик је један од драгуља безбројних архитектонских и урбанистичких пројеката намењених прослави миленијума 1896. године (Мост Ференца Јожефа, Велики булевар, Миленијумска подземна железница, Зграда парламента итд.), али је због кашњења потпуно завршен тек десет година касније, 1906. Споменик је ројектовао Алберт Шикеданц, а већина оригиналних скулптура била је дело Ђерђа Зале, од којих су последње завршене 1926. године.

Испред споменика постављен је спомен-камен херојима Првог светског рата, који је пројектовао Национални комитет за очување сећања на хероје. Спомен-камен и споменик су откривени 26. маја 1929. године, на Дан сећања на мађарске хероје. После Другог светског рата, статуе владара из куће Хабзбург замењене су статуама водећих личности из разних мађарских борби за слободу као национални пантеон.

Историја

мини|лево|200п|Миленијумски споменик са метроом, оба почела са градњом 1896

Скулптурални комплекс посвећен хиљадугодишњици мађарског доласка почео је да се гради 1896. године изнад артешког бунара који је избушио геолог Вилмош Жигмонди 1868. године, у великој мери да би се показало да су Мађари такође способни да стварају независна економска, научна и уметничка дела која може да примети цео свет. Његови делови подсећају на готово сваки важан детаљ целокупне мађарске историје. Скулптурални комплекс је завршен 1906. године постављањем четири алегоријске статуе (Рат, Мир, Рад и просперитет, Знање и Слава). Бронзане статуе је пројектовао и углавном извео Ђерђ Зала (вајар), међу њима је статуа арханђела Гаврила освојила главну награду на Светској изложби у Паризу 1900. године.

Споменик херојима, подигнут у част хероја Првог светског рата, постављен је испред групе статуа, а откривен је 26. маја 1929. године, на Дан хероја, од стране Миклоша Хортија, гувернера Мађарске. Иако инспирисан губицима у Светском рату, није био војни гроб нити споменик Светском рату, већ је служио мађарском иредентизму. Оригинални камени блок је оштећен у Другом светском рату и потом је уклоњен (заједно са статуама хабзбуршких краљева из Миленијумског споменика). Иако су статуе убрзо замењене (статуе Хабзбурговаца замењене су водећим личностима мађарске националноослободилачке борбе), мање дело није замењено у пролеће 1956. године. Монолитни камени блок ширине 2,4 метра, дужине 4,5 метра и висине 0,5 метара, који је пројектовао Бела Гебхарт, такође је без украса; откривен је 3. априла 1956. године, као део војне почасти.

Током комунистичког периода, споменик је трансформисан у складу са марксистичком идеологијом која је, како су Мађари тада рекли, парафразирајући званични слоган, „научна доктрина која припрема будућност, организује садашњост и модификује прошлост“Viktor A. Pogadaev, The Origin and Classification of Russian Anecdotes as a Folklore Genre, Université Chulalongkorn, Bangkok 2009 et Université de Malaya, Куала Лумпур 2012.. У време када је Матијаш Ракоши био на челу Јединствене странке, идеја о рушењу свега, у складу са слоганом „Хајде да обришемо прошлост“ преузетим из прве строфе Интернационале,L'Internationale разматрана је због „монархистичког, буржоаског и националистичког карактера“ статуе.Archie Brown, The Rise and Fall of communism, Vintage Books 2009 et Alexandre Zinoviev, Le Communisme comme réalité, Julliard 1981.

Миленијумску споменик, заједно са Спомен-каменом херојима, прошао је кроз комплетну реконструкцију између 2000. и 2001. године, а затим је поново отворен 18. августа 2001. године. Године 2001, Парламент је прогласио оба националним спомен-местима Законом LXIII из 2001. о очувању сећања на мађарске хероје и Дану сећања на мађарске хероје. Тада је са стране додат следећи натпис: „У знак сећања на наше хероје”.

Опис У центру, на стубу високом 36 метара, стоји статуа арханђела Гаврила („човек Божји“, „сила Божја“ или „Бог се показао јаким“) са раширеним крилима. Висока је скоро 5 метара, у једној руци држи мађарску круну, а у другој апостолски двоструки крст, баш као што је, према легенди, то чинио оснивач државе, Свети Стефан, у свом сну.

Споменик је изграђен у еклектичном стилу, полукружног облика, ширине 85 метара, дубине 25 метара, висине 13 метара, растојање између две колонаде је 20 метара. У левој и десној колонади налазе се бронзане статуе 7 познатих личности мађарске историје, док рељефи постављени на каменим постољима отворених ниша приказују историјске сцене типичне за епоху или делатност дате личности.

На угаоним стубовима колонада, са унутрашње стране, једна насупрот другој, на врху две колонаде, налазе се коњска запрега Рата и Мира, а са спољашње стране алегоријске бронзане фигуре Рада и Просперитета, и Знања и Славе.

Статуе и рељефи леве колонаде (с лева на десно):

Статуа (кипар и година постављања) Рељеф и његов натпис (креатор) Судбина рељефа 80px|Стефан I Краљ Свети Стефан (Карољ Сењеи, 1911.) 120px Кр. Стефан је добио круну од папе на Божић 1000. године. (Ђерђ Зала) 80px|Стефан I Краљ Свети Стефан (Еде Телћ, 1911) 120px Ласло побеђује куманског ратника који је отео девојку. (Ђерђ Зала) 80px|Коломан Коломан (Ричард Фиреди, 1906.) 120px Краљ Калман забрањује спаљивање вештица (Карољ Антал) Првобитно је било освајање „Далмације” припремио Ђерђ Зала 80px|Андраш II Андрија II II (Карољ Шењеи, 1912) 120px Андрап II. води крсташки поход за ослобађање Јерусалима (Ђерђ Зала) 80px|Бела IV Бела IV (Миклош Кеке, 1905) 120px Бела IV обнавља земљу након монголске инвазије на Мађарску. (Ђерђ Зала) 80px|Карло Роберт Карло Роберт Ђерђ Киш, 1905) 120px (Битка на Моравском пољу,где се Ладислав IV Куманац борио) (Ђерђ Зала) 80px|Лајош I краљ Лајош Нађ (Ђерђ Зала, 1926) 120px Лајош Велики осваја Напуљ 1348 (Ђерђ Зала) Статуе и рељефи десне колонаде (с лева на десно): Статуа (Кипар и година подизања, судбина статуе) Оригинална статуа (Њен творац и година подизања, судбина статуе) Рељеф и њен натпис (Креатор) Оригинални рељеф (Креатор) 80px|Јанош Хуњади Јанош Хуњади (Еде Марго, 1906) 120px Хуњади зауставља турске освајаче победом код Београда. (Ђерђ Зала)80px|Матија Корвин Матија Корвин (Ђерђ Зала, 1905) 120px Међу учењацима краља Матије. (Ђерђ Зала) 80px|Стефан Бочкај Стефан Бочкај (Барнабаш Холо, 1903) (Измештено из круга) Фердинанд I (Еде Марго, 1905) (Уклоњено 1945. године,тренутно је у фази рестаурације) 120px Бочкаијеви хајдуци у борби са царским најамницима. (Ласло Нартон) 120px Одбрана егерског замка 1552 (Ђерђ Зала) (Тренутно је изложена у замку Егер.) 80px|Габор Бетлен Габор Бетлен (Ђерђ Ваштаг, 1902) (Измештено из круга) Карло VI (Еде Телч, 1912) (Уклоњено 1945. године,тренутно је у фази рестаурације) 120px Бетлен склапа савез са Чесима. (Иштван Сабо) Битка код Сенте. (Ђерђ Зала) 80px|Имре Текели Имрих Текели (Јене Грантнер, 1954) 80px|Марија Терезија Марија Терезија (Ђерђ Зала, 1911) (Уништен је током Другог светског рата, рестауриран 2002. године, а од [2011. се налази у башти замка Грасалкович (Геделе).) 120px Текелијеви куруци побеђују лабанце у битци код Шиксоа 1679. (Јене Грантнер) „Vitam et sanguinem pro rege nostra Maria Theresia.” (Ђерђ Зала) 80px|Ференц II Ракоци Ференц II Ракоци (Жигмонд Штробл Кишфалуди, 1955.) Леополд II (Ричард Фиреди, 1905) (Уништен током II. светског рата) 120px Тамаш Есе дочекује Ракоција кући са својом војском кметова. (Жигмонд Штробл Кишфалуди) Повратак Свете круне у Будим. (Ђерђ Зала) 80px|Лајош Кошут Лајош Кошут (Жигмонд Штробл Кишфалуди), 1955) Франц Јозеф I (Ђерђ Зала, 1906) (уништено 1918/19.) (Ђерђ Зала, 1926, друга одећа) (Уклоњено 1945. године,тренутно је у фази рестаурације) 120px Кошут позива народ Алфелда на оружје. (Жигмонд Штробл Кишфалуди) Крунисање Франца Јозефа I 1867. VII. 8. (Ђерђ Зала)

Шангајска копија Реплика чувеног мађарског споменика, верзија 90%, постоји недалеко од Шангаја, у такозваном забавном парку „Шангајски глобални рај“, међу копијама других светских знаменитости (нпр. пирамиде у Гизи, Бранденбуршка капија у Берлину, ветрењаче из Холандије, Микеланђелов Давид и статуе америчког председника уклесане у планину Рашмор). Његово стање се значајно погоршало од отварања 1996. године; према вестима из 2005. године, ниже статуе су све уништене, док неке од виших још увек стоје.Hadas Krisztina és az álombéli Hősök tere – Index, 2005. augusztus 19., képgalériával, Témapark a város szélén – HVG, 2005. augusztus 4.; Nem délibáb – Hősök tere Shanghai mellett! , Lakáskultúra.hu, 2010. január 26., Képekben: Hősök tere Shanghaiban? Rólunk koppintottak a kínaiak? – Ma.hu, 2005. augusztus 10.; Cikk a parkról , Kép a Flickren

Референце

Литература

Magyarország története 8. rész Az Árpád-kor Utolsó Évtizedei Hajós, György, Heroes' Square, Municipality of Budapest (2001) Gerő, András, Heroes' Square Budapest, Corvina (1990)

Спољашње везе Millenniumsdenkmal – www.budapest.com

Pótó János: „…állj az időknek végezetéig!” – Az ezredévi emlékművek története Kiváló minőségű panorámakép a térről (.mov) Bővebb leírás a Háború és a Béke szobrairól A Hősök emlékköve részletesebb története Kis budapesti szoborkörút

Категорија:Грађевине у Будимпешти Категорија:Историја Мађарске

Миленијумски споменик

Źródło i licencja