Герти диносаурус (енгл. Gertie the Dinosaur) је анимирани кратки филм америчког карикатуристе и аниматора Винзора Макеја из 1914. године. Ово је први анимирани филм у којем се појављује диносаурус. Макеј је филм првобитно представљао пред публиком уживо као интерактивни део свог водвиљског наступа; живахна, детињаста Герти изводила је трикове по команди свог господара. Макејев послодавац, Вилијам Рандолф Херст, ограничио је његове водвиљске активности, што је навело Макеја да филму дода уводну секвенцу са живом акцијом за његово биоскопско приказивање, након чега је преименован у Винзор Макеј, чувени карикатуриста, и Герти. Макеј је напустио рад на наставку, Герти на турнеји (око 1921), након што је продуцирао око минут снимка.

Иако се Герти популарно сматра најранијим анимираним филмом, Макеј је претходно направио филмове Мали Немо (1911) и Како ради комарац (1912). Американац Џ. Стјуарт Блектон и Француз Емил Кол експериментисали су са анимацијом још раније. То што је Герти била лик са привлачном личношћу издвојило је Макејев филм од ових ранијих „трик филмова”. Герти је био први филм који је користио неколико техника анимације, као што су кључни кадрови, регистрационе ознаке, паус-папир, мутоскоп за преглед покрета и анимационе петље. Утицао је на следећу генерацију аниматора, укључујући браћу Флајшер, Ота Месмера, Пола Терија, Волтера Ланца и Волта Дизнија. Џон Рандолф Бреј је безуспешно покушао да патентира многе Макејеве технике анимације. Верује се да је стајао иза плагиране верзије Герти која се појавила годину или две након оригинала. Герти је најбоље очуван Макејев филм, од којих су неки изгубљени или су сачувани само у фрагментима. Године 1991, америчка Конгресна библиотека изабрала је овај филм за очување у Националном регистру филмова као „културно, историјски или естетски значајан”.

Позадина thumb|upright|alt=Црно-бела фотографија средовечног, проћелавог мушкарца у оделу и кравати, који седи, а главу благо ослања на десну руку.|Винзор Макеј (на слици из 1906) био је пионир у области стрипа и анимације.

Винзор Макеј (око 1867/1871 – 1934) већ је био плодан комерцијални уметник и карикатуриста у време када је почео да ствара новинске стрипове као што су Dream of the Rarebit Fiend (1904–1911) и његов култни стрип Мали Немо (1905–1914). Године 1906. Макеј је почео да наступа и на водвиљској сцени, изводећи цртање кредом — наступе у којима је цртао пред публиком уживо.

Инспирисан флип буковима које је његов син доносио кући, Макеј је препознао потенцијал да од својих цртежа створи „покретне слике”. Тврдио је да је први човек на свету који је направио анимиране цртане филмове, али су га претекли Американац Џ. Стјуарт Блектон и Француз Емил Кол. У Макејевом првом филму појавили су се ликови из његовог Малог Нема, а дебитовао је у биоскопима 1911. године; убрзо га је уврстио у свој водвиљски наступ. Уследио је филм Како ради комарац из 1912, у којем џиновски, натуралистички анимирани комарац сише крв човеку који спава. Макеј је комарацу дао личност и уравнотежио хумор са ужасом кошмарне ситуације. Његова анимација је критикована као толико реалистична да се сматрало да је сигурно прецртавао ликове са фотографија или да је користио трикове са жицама. Да би показао да то није тачно, Макеј је за свој следећи филм одабрао створење које није могло бити фотографисано.

Године 1912, Макеј се консултовао са Америчким историјским друштвом и најавио планове за креирање презентације која би приказивала велика чудовишта која су некада лутала Земљом. Говорио је о „озбиљном и едукативном раду” који би процес анимације могао да омогући. Макеј је раније уводио диносаурусе у своје стрипове, као у епизоди стрипа Dream of the Rarebit Fiend" од 4. марта 1905, у којој је скелет бронтосауруса учествовао у коњској трци, и епизоди истог стрипа од 25. маја 1913, у којој ловац неуспешно гађа диносауруса; изглед позадине у потоњем је веома личио на оно што се касније појавило у Герти. У епизоди Макејевог стрипа о Малом Нему У земљи чудесних снова од 21. септембра 1913, под насловом „У земљи прастарих”, Немо среће плавог диносауруса по имену Беси, који има исти дизајн као Герти.

600п|центар|Дугачки диносауруси су се често појављивали у стрипу Dream of the Rarebit Fiend. (25. мај 1913)|alt=Три панела из стрипа. Ловац пуца у диносауруса дугог врата. На првом панелу, ловац, седећи и гледан с леђа, пуца из пиштоља са огромним облаком дима ка диносаурусу, који гута цело дрво. Ловац каже: „Ово ће га докрајчити!” На другом панелу, диносаурус је неповређен и гута стабло дрвета заједно са корењем. Ловац поново пуца и каже: „Погодићу га на другом месту!” На трећем панелу, ловац је престао да пуца док диносаурус почиње да пуни уста великим камењем. Ловац каже: „—Сада једе расуто камење. Хоћу ли пуцати—”

Макеј је разматрао неколико имена пре него што се одлучио за „Герти”; у својим продукцијским белешкама користио је име „Џеси Диносаурус” (енгл. Jessie the Dinosaurus). Дизнијев аниматор Пол Сатерфилд присећао се да је 1915. чуо Макеја како прича како је изабрао име „Герти”:

Садржај thumb|alt=Анимирани филм о тренираном диносаурусу|thumbtime=09:48|Герти диносаурус (1914) Герти диносаурус је најранији анимирани филм у којем се појављује диносаурус. Његова звезда, Герти, изводи трикове слично тренираном слону. Анимирана је у натуралистичком стилу без преседана за то време: дише ритмично, пребацује тежину док се креће, а трбушни мишићи јој се таласају док пије воду. Макеј јој је дао личност — иако пријатељска, могла је бити хировита, игноришући или бунећи се против команди свог господара.

Синопсис Живахна, детињаста Герти излази из пећине након што ју је позвао њен господар Макеј, успут једући стену и дрво. Макеј, држећи бич, наређује јој да изводи трикове попут подизања ноге или клањања публици. Након што јој пажњу одвуче морска змија, Герти узврати уједом свом господару. Макеј је грди због тога, што је расплаче, а он је затим умирује бундевом. Герти поједе остатак стабла и баца мамута по имену Џамбо у језеро; када је Џамбо задиркује прскајући је водом, она баца стену на њега док он плива даље. Након што летећи гуштер привуче Гертину пажњу, она гаси жеђ исушујући језеро. Макеј је затим наводи да га однесе са сцене док се он клања публици.

У уоквиреној причи са живом акцијом, додатој за каснију дистрибуцију, Макеју и његовим пријатељима пукне гума испред Америчког природњачког музеја. Улазе у музеј и, док посматрају скелет бронтосауруса, Макеј се клади у вечеру да може да оживи диносауруса својим аниматорским вештинама. Процес анимације и њених „10.000 цртежа, сваки мало другачији од претходног” је приказан, са духовитим сценама гомила папира, од којих неке асистент испушта. Када је филм завршен, пријатељи се окупљају у ресторану да га погледају.

Продукција thumb|alt=Црно-бели цртеж из анимираног цртаног филма, са малим крстићима. Диносаурус подиже човека у устима.|Макеј је користио регистрационе ознаке у угловима цртежа како би смањио подрхтавање слике.

Герти је био први Макејев анимирани рад са детаљним позадинама. Главна продукција почела је средином 1913. године. Радећи у слободно време, Макеј је нацртао хиљаде сличица Герти на листовима дудовог папира величине , медијуму погодном за цртање јер није упијао мастило. Пошто је био провидан, био је идеалан и за напоран посао прецртавања позадина, задатак који је припао комшији, студенту уметности Џону А. Фицсимонсу. Сами цртежи заузимали су површину од на папиру, обележену регистрационим ознакама у угловима како би се смањило подрхтавање слика приликом снимања. Фотографисани су постављени на велике комаде крутог картона.

Макеј је био заокупљен прецизним тајмингом и покретом; мерио је сопствено дисање како би одредио тајминг Гертиног дисања и укључио суптилне детаље попут тла које се угиба под Гертином тежином. Макеј се консултовао са особљем музеја у Њујорку како би осигурао тачност Гертиних покрета; особље му није могло помоћи да сазна како би изумрла животиња устала из лежећег положаја, па је у сцени у којој Герти устаје, Макеј увео летећег гуштера на екран како би одвратио пажњу гледалаца. Када су цртежи завршени, фотографисани су у Студију Витаграф почетком 1914. године.

thumb|left|alt=Црно-бела филмска сличица у четири угла. Три мушкарца у средини стоје поред стола са десне стране на којем су наслагане хиљаде листова папира.|Макејеви асистенти припремају хиљаде цртежа за филм, у кадру из увода филма.

Макеј је био пионир „Макејевог сплит система” анимације, у којем су се прво цртале главне позе или положаји, а затим међусличице. Ово је смањивало досаду и побољшавало тајминг радњи у филму. Макеј је био отворен у вези са техникама које је развио и одбио је да патентира свој систем, наводно рекавши: „Сваки идиот који жели да направи пар хиљада цртежа за сто стопа филма је добродошао да се придружи клубу.” Током продукције Герти, показао је детаље посетиоцу који је тврдио да пише чланак о анимацији. Посетилац је био аниматор Џон Рандолф Бреј, који је 1914. тужио Макеја након што је искористио Макејев пропуст да патентира многе технике, укључујући употребу регистрационих ознака, паус-папира и мутоскопа за преглед покрета, као и циклично коришћење цртежа за стварање понављајућих радњи. Тужба је била неуспешна, а постоје докази да је Макеј можда поднео противтужбу — примао је тантијеме од Бреја за лиценцирање техника.

Објављивање thumb|upright|alt=Црно-бели постер који најављује „Винзор Макеј и његов чудесни тренирани диносаурус Герти”. Испод опширног текста на врху налази се цртеж диносауруса дугог врата.|Рекламе су едуковале публику о диносаурусима.

Герти диносаурус се први пут појавио као део Макејевог водвиљског наступа почетком 1914. У биоскопима се приказивао у издању са прологом са живом акцијом, у дистрибуцији компаније Вилијама Фокса Box Office Attractions Company од 28. децембра. Диносауруси су у време изласка Герти још увек били новина за јавност — скелет бронтосауруса први пут је јавно изложен 1905. Рекламе су то одражавале покушавајући да едукују публику: „Према науци, ово чудовиште је некада владало овом планетом... Скелети који се сада ископавају дугачки су од 90 до 160 стопа. Слон би поред Герти требало да буде миш.”

Водвиљ Макеј је првобитно користио верзију филма као део свог водвиљског наступа. Први наступ одржан је 8. фебруара 1914. у Чикагу у позоришту Палас. Макеј је представу започео својим уобичајеним скицама уживо, након чега је уследио филм Како ради комарац. Затим се појавио на сцени са бичем и одржао предавање публици о стварању анимације. Стојећи десно од филмског платна, представио је „јединог диносауруса у заточеништву”. Како је филм почео, Герти је промолила главу из пећине, а Макеј ју је охрабривао да изађе. Појачао је илузију триковима као што је бацање картонске јабуке на екран, у том тренутку би се окренуо леђима публици и ставио јабуку у џеп док се она појављивала у филму да је Герти поједе. За финале, Макеј би сишао са сцене, а затим се „поново појавио” у филму; Герти би подигла анимираног Макеја, ставила га на леђа и отишла док би се Макеј клањао публици.

Представа се убрзо преселила у Њујорк. Иако су критике биле позитивне, Макејев послодавац у New York American, новински магнат Вилијам Рандолф Херст, био је незадовољан што распоред водвиљских наступа његовог главног карикатуристе омета његов рад на илустровању уводника. По Херстовом наређењу, прикази Макејевих представа нестали су са страница Америкена. Убрзо након тога, Херст је одбио да објављује плаћене огласе позоришта Викторија, где је Макеј наступао у Њујорку. Дана 8. марта, Херст је објавио забрану наступа уметницима запосленим код њега у водвиљу. Макејев уговор му није забрањивао водвиљске наступе, али је Херст успео да изврши притисак на Макеја и његове агенте да откажу наступе, и на крају је Макеј потписао нови уговор који му је забрањивао наступе ван ширег подручја Њујорка.

Биоскопи