Животни излог (енгл. Life's Shop Window) је амерички неми драмски филм из 1914. године, режисера Џ. Гордона Едвардса, у којем глуме Клер Витни и Стјуарт Холмс. То је филмска адаптација истоименог романа из 1907. године, ауторке Ени Софи Кори. Филм приказује причу о енглеској сиротици Лидији Вилтон (Витни) и њеном мужу Бернарду Четвину (Холмс). Иако је Вилтонов брак легитиман, склопљен је тајно, а она је оптужена да је родила дете ван брака. Приморана да напусти Енглеску, она се поново састаје са својим мужем у Аризони. Тамо је искушана неверством са старим познаником, Еустасом Пелхамом, пре него што схвати своју грешку и врати се породици.

Животни излог је био први филм који су продуцирали Вилијам Фокс и његова Box Office Attraction Film Company, главни корпоративни претходник компаније Fox Film. Неколико рецензената је одобрило прочишћену обраду радње романа у филму, иако су мишљења о квалитету самог филма била подељена. Показао се веома популарним након првобитног издања у Њујорку, а тај успех је искоришћен за рекламирање филма на другим местима. Као и многа Фоксова рана дела, вероватно је изгубљен у пожару Фоксовог трезора 1937. године.

Радња Бернард Четвин је станар на фарми Џона Андерсона у Енглеској. Није импресиониран размаженом Андерсоновом ћерком Белом, али га привлачи њихова сиромашна слушкиња, Лидија Вилтон. Она му прича о својим сновима за срећнији живот, и они се заљубљују. Вилтон такође упознаје Еустаса Пелхама, који јој представља своју филозофију „животног излога”: да многи људи доносе животне одлуке на чисто површним основама. Четвин се жени Вилтоновом на тајној церемонији.

Намеравајући да оснује фарму за издржавање своје нове породице, Четвин напушта енглеско село и одлази у Аризону. Забринут због опасности граничне територије, путује без своје новопечене супруге, намеравајући да је касније позове. Када она роди Четвиново дете, Андерсонова жена одбија да прихвати доказе о њеном браку и избацује је са фарме због тога што је родила дете ван брака. Она односи бебу са собом у Аризону и поново се састаје са Четвином на његовом ранчу.

Захтеви управљања ранчом обузимају све Четвиново време, остављајући Вилтонову да се осећа занемарено и невољено. Једног дана, путник је повређен у близини ранча, кога она препознаје као Пелхама. Пелхам је удвара, користећи се њеном усамљеношћу. Иако признаје да га не воли, он је убеђује да напусти породицу и побегне са њим. Док се спрема да оде, суочава се са Старлајт, Индијанком која ради као слушкиња на ранчу, која подсећа Вилтонову на потребе њеног детета. Она одбија Пелхама и враћа се својој породици. На крају, Четвин јој опрашта и посвећује јој више свог времена. Пелхам је можда убијен од стране Старлајт, иако његова коначна судбина остаје нејасна.

Улоге

Клер Витни као Лидија Вилтон Стјуарт Холмс као Бернард Четвин Волтер Хичкок као Еустас Пелхам Тереза Микелена као Старлајт

Продукција Ени Софи Кори, пишући под псеудонимом Викторија Крос, била је популарна, али контроверзна британска Нова жена романописац. Прељуба и женска сексуалност су честе теме у њеним делима, која су често обртала очекиване родне улоге тог времена, дозвољавајући женској жељи да мотивише заплет. Елизабет Бисланд је описала Лидију, главну јунакињу романа Животни излог из 1907. године, као „веома модерну хероину“, поредећи је са друштвено успешнијом Хестер Прин. Као и многи романи Кросове, привукао је контроверзе и био је забрањен једно време од стране Удружења циркулишућих библиотека у Уједињеном Краљевству. Животни излог је већ послужио као основа успешне представе, засноване на прочишћеној верзији радње романа.

Године 1914. Вилијам Фокс је водио успешну дистрибутерску компанију Box Office Attraction Film Company. Box Office је куповао филмове од студија попут Balboa Amusement Producing Company, приказујући их у Фоксовим биоскопима у Њујорку и изнајмљујући копије излагачима широм земље. Животни излог је можда првобитно разматран за продукцију на овај начин. Међутим, Фокс је одлучио да не жели да зависи од других за производе које је његово предузеће захтевало, и уместо тога се припремио да продуцира сопствене филмове под именом Box Office Attraction Film Company. Купио је Еклер филмски студио у Форт Ли, Њу Џерзи и имовину на Стејтен Ајленд, договорио глумце и екипу, и започео продукцију са адаптацијом утврђеног дела, што је било уобичајено у то време.

Права на филмску адаптацију купљена су за 100 долара. Као и позоришна адаптација, сценарио Мери Асквит уклонио је већи део контроверзних сексуалних елемената књиге, цензура је имала за циљ да Фоксов тек настали студио изгледа угледније у индустрији. Фокс је изабрао Џ. Гордона Едвардса за режију, у ономе што је можда био његов режисерски деби; заслуге за ранији St. Elmo (филм из 1914) су спорне, при чему се извори не слажу да ли је режирао Едвардс или Бертрам Бракен.

Снимање филма Животни излог одвијало се на фарми на имању Стејтен Ајленда, а могуће и у студију Форт Лија. Буџет за овај петорелни играни филм био је мали, а трошкови продукције су пријављени као 4.500 долара или 6.000 долара; Фокс ће касније у рекламирању преувеличати трошкове продукције на преко тридесет пута њихову стварну вредност. У то време, филмови сличне дужине углавном су захтевали између 20.000 и 30.000 долара за продукцију. Филмски историчар Тери Ремсеј известио је да Фокс није био задовољан завршеним филмом и у почетку је изјавио: „Хајде да спалимо ту проклету ствар“, пре него што је убеђен да дозволи његово објављивање. Животни излог је премијерано приказан у Академији музике у Њујорку 20. октобра 1914. године, иако није добио званично издање до 19. новембра.

Пријем и наслеђе thumb|left|Микелена и Витни у промотивном снимку|alt=Две жене, костимиране као Индијанка и сељакова жена Савремене критике биле су мешовите. Филмски критичар Moving Picture World-а В. Стивен Буш назвао је филм „првокласним“ упркос проблемима са заплетом, кинематографијом и „невероватно лошом“ музичком пратњом у Академији музике. Такође је приметио цензуру заплета романа, наводећи да „чак ни најстрожи моралисти не могу наћи ништа спорно“ у филму. Фоксов одговор објављен је следеће недеље, у којем је похвалио Бушову рецензију и обавезао се да ће избегавати „сладострасне или сексуалне драме“. Питер Милн из Motion Picture News такође је похвалио одлуку да се направи „чиста“ адаптација романа, као и реализам филма. Међутим, Variety је дао филму негативну рецензију која је критиковала његову монтажу, режију и глумачку способност Витнијеве, сугеришући да ће филм профитирати искључиво на основу имена књиге коју је адаптирао.

Упркос неким критичким рецензијама, филм је био популаран, посебно међу женама, и финансијски успешан. Пријављени су редови дужи од једног блока за приказивање током прве недеље у Аудубон театру у Њујорку. Након инкорпорације Fox Film Corporation, дистрибуција овог филма настављена је под именом нове компаније. Успех првобитних њујоршких приказивања био је истакнут у каснијим рекламама, као и Фоксове знатно надуване тврдње о трошковима продукције.

Пожар Фоксовог трезора 1937. године уништио је већину Фоксових немих филмова, вероватно укључујући Животни излог. Конгресна библиотека нема информације о постојању било каквих копија.

Види још Списак изгубљених немих филмова (1910–1914)

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе

Категорија:Филмови 1914. Категорија:Амерички црно-бели филмови