Лимско-санџачки четнички одред је био војна јединица Југословенске војске у отаџбини која је основана на сјеверу Црне Горе крајем јуна 1942. године, током Другог свјетског рата у Југославији. У августу 1942. године, њоме је командовао Павле Ђуришић, а она је била највећа и најелитнија војна јединица Драгољуба Михаиловића у то вријеме.
Стварање одреда Лимско-санџачки четнички одред је успоставио Четнички војвода и официр Југословенске војске у отаџбини, Павле Ђуришић. Одред је основан на темељима споразума између мајора Ђорђија Лашића и италијанског генерала Алесандра Пирциа Биролија, потписаног 24. јула 1942. године након два мјесеца преговора. Споразум је “легализовао” постојање одреда. Четници који нијесу били легализовани су били много бројнији. Италијани су толерисали илегалне Четнике и давали им статус “народне милиције”. Лимско-санџачки четнички одред је био покретна јединица која се састојала од 4 батаљона. По један батаљон је био распоређен у Бијелом Пољу, Беранама, Колашину и Андријевици. Према споразуму, одред је могао да има 1 500 војника који су добијали плату, храну, униформе и наоружање.
Ширење одреда Четничка команда се састала 12. јула 1942. године у Автовцима, у близини Гацка, како би се постигао договор о прерасподјели команди и подручија одговорности. Црна Гора је подијељена у западне и источне секторе. Војвода Бајо Станишић је постављен за команданта западног сектора, док је Војвода Павле Ђуришић постављен за команданта источног сектора, односно територија под контролом његовог одреда.На наредном састанку одржаном сљедећег мјесеца, Ђуришићев сектор се проширио на Пријепоље, Прибој, Нову Варош и Сјеницу.
Након ових ширења, Лимско-санџачки четнички одред је реорганизован из 4 батаљона у 3 корпуса: Комски корпус; Лимски корпус; Милешевски корпус. Планирано је формирање Дечанског корпуса, који би се састојао од 3 бригаде (Пећ, Исток и Дреница), али је овај план остао само на папиру. Према четничким документима, Лимско-санџачки одред је имао 200 официра и 15 349 војно способних људи. Били су наоружани са 13 116 пушака, 51 пушкомитраљезом, 15 митраљеза и 5 мерзера.
Учешће у биткама Као дио Добровољачке антикомунистичке милиције (MVAC), одред је учествовао у операцији Трио.
Средином маја 1943. године, мало прије почетка битке на Сутјесци, њемачке снаге су заробиле Ђуришића са око 2 000 припадника одреда.Команду над одредом је преузео Војвода Војислав Лукачевић.
Види још Рудолф Перхинек Црногорски добровољачки корпус Црногорска народна војска (1945)
Референце
Категорија:Југословенска војска у отаџбини Категорија:Историја Црне Горе у новом вијеку