мини|300п|„IVHRA“, место порекла Мађара (inde ungaroru origo) на мапи Московије Сигисмунда фон Херберштајна из 1549. године, која се налази источно од реке Об. thumb|250px|Англосаксонска „Котонова“ мапа света (око 1040. године) назива територију мађарске Краљевине: “Hunorum gens” = “Хунски народ” Мађари и Мађарска ( и односи се на егзониме и ендониме који означавају централноевропску земљу коју су Мађари населили крајем 9. века, при чему енглески облик Hungary потиче од средњовековног латинског Hungaria адаптације византијског грчког Oúggroi (Οὔγγροι) за племена која су нападала, а сам облик је позајмљен од туркијског Onogur који означава десет племена као референцу на степску конфедерацију.Етиомологија имена

У мађарском језику преовладава ендоним Земља Мађара (Magyarország), који наглашава етничку самоидентификацију њених оснивача, који су мигрирали из региона Урала и основали кнежевину пре христијанизације под краљем Стефаном I око 1000. године нове ере.

Према рукописима из око 1300, од ​​средњовековног латинског (Hungaria) (такође француског (Hongrie), што дословно значи „земља Хуна“. Хуни су са тог простора владали огромном територијом под Атилином влашћу у 5. веку. Народ себе назива именом које транслитеришемо као (Magyar). Средњовековни енглески а и савремени енглески језик користи исте речи и за Атилин народ и за Мађаре, који су се појавили у Европи у 9. веку и основали краљевство 1000. године.Позадина имена народа и државе Исти извори дају називе на различитим језицима средњовековни грчки (Οὔγγροι), немачки (Ungarn), руски (Венгрия), украјински (Угорщина). Турци користе назив за земљу, (Macaristan), одражава име староседелаца.на разним језицима Затим шпански (Hungría), аварски (Мажар), кабардијски језик (Мэжарей), башкирски (Мажарстан), Русински (Мадярьско).

Најранији облици имена се јављају у мађарским хроникама из 10. и 12. века и византијским записима као Mogyër или Megyeri, што одражава фонетске промене у старомађарском језику.Порекло и историја Мађара Лингвисти их прате до аутохтоних угарских корена унутар уралске језичке породице, којој мађарски припада, при чему племена конфедерације говоре протоугарским дијалектом који се разликује од сродних језика попут хантског и манси језика отприлике 1000. године пре нове ере.Фонетске промене у мађарском језику Прецизне компоненте Megyer остају предмет дебате, са предложеним подељењима која укључују mogy (потенцијално повезано са кретањем или централношћу, слично савременом мађарском megy „иде“) и -er (суфикс који означава народ или племе, уобичајен код уралских етнонима). Међутим, не постоји дефинитивна протоугарска реконструкција, а алтернативним теоријама које се позивају на туркијске утицаје недостаје емпиријска подршка из упоредне лингвистике. Еволуција термина наглашава самоидентификацију Мађара као кохезивног народа који говори варијацијом угро језика, различитог од суседних индоевропских група.Порекло мађарског језика

Додатак слова „Х“ западног егзонима настао је из средњовековних асоцијација на Хуне, подстакнут фонетском сличности и хроникама које повезују новопридошлице са Атилиним наслеђем. Упркос изразитим угро-финским језичким коренима, Мађари нису повезани са вероватним мешовитим пореклом Хуна.Историја Мађара, Британика Историјски гледано, латински облици попут Regnum Hungariae доминирали су у европској дипломатији и документима од династије Арпадова надаље, опстајући кроз владавину Хабзбурга и у модерну државност, док је Основни закон из 2011. године скратио званични мађарски назив са Magyar Köztársaság на једноставно Држава Мађара Magyarország.Политичка географија Мађарске

Назив Мађари и Мађарска, детаљније Ендоним етничке групе и државе Примарни извори користе неколико имена за Мађаре. Међутим, њихов оригинални историјски ендоним, име које су користили да би се називали у раном средњем веку, није сигуран. У изворима писаним на арапском, Мађари се називају Маџфарија или Маџгара, на пример од стране Ахмада ибн Рустаха, Баџгирд или Базкирда од стране ал-Масудија, Ункали од стране ал-Тартушија и Турк, од стране извора попут Ибн Хајана). Један од најранијих писаних помена ендонима мађарски је из 810. године.

Мађарски ендоним је Мађар, што је изведено од старомађарског Мођер. Име је изведено од Мађара из 9. или 10. века (савремено Међер), једног од 7 главних полуномадских мађарских племена (остала су Њек, Тарјан, Јене, Кер, Кези и Курт-Ђармат), која су доминирала над осталима након успона једног од својих чланова, наиме Арпада, и његове касније династије. Племенско име Међер је постало Мађар у односу на мађарски народ у целини. Ако се погледа мапа Мађарске у чланку о племену Међер по топоми,има, именима насеља се може видети да су били најраспространији а треба напоменути да су сва мђарска племена говорила истим језиком.György Balázs, Károly Szelényi, The Magyars: the birth of a European nation, Corvina, 1989, Alan W. Ertl, Toward an Understanding of Europe: A Political Economic Précis of Continental Integration, Universal-Publishers, 2008, Z. J. Kosztolnyik, Hungary under the early Árpáds: 890s to 1063, Eastern European Monographs, 2002, Постоји много хипотеза о пореклу овог имена. Прихваћена је да први елемент Мађар потиче од протоугрског (mäńć) („човек“, „особа“), који се такође налази у имену Мансија (mäńćī, mańśi и måńś). Други елемент (mäńć)eri („човек“, „људи“ и „лоза“) опстаје у мађарском (férj) „муж“ и сродан је са (Mari erge) „син“ и финским архаичним (yrkä) „младић“.Sergei Starostin, Uralic etymology

Мађарски извори Према једном гледишту, пратећи Анонимусов опис, мађарска федерација у 9. веку називала се Хетумогер („Седам Мађара“): VII principales persone qui Hetumoger dicuntur („седам главних људи који се називају Седам Мађара“Gyula Decsy, A. J. Bodrogligeti, Ural-Altaische Jahrbücher, Volume 63, Otto Harrassowitz, 1991, ), иако Хроничар помиње „седам водећих личности“Anonymus, Notary of King Béla: The Deeds of the Hungarians (Edited, Translated and Annotated by Martyn Rady and László Veszprémy) (2010). In: Rady, Martyn; Veszprémy, László; Bak, János M. (2010); Anonymus and Master Roger; CEU Press; . Chapter 1, page 11. уместо политичког тоналитета.

Остали извори У византијским изворима на средњовековном грчком језику, нација је називана „Западна Туркија“., Ashgate/Variorum, 2003. "Tenth-century Byzantine sources, speaking in cultural more than ethnic terms, acknowledged a wide zone of diffusion by referring to the Khazar lands as 'Eastern Tourkia' and Hungary as 'Western Tourkia.'" Carter Vaughn Findley, The Turks in the World History , , 2005, p. 51, citing Peter B. Golden, 'Imperial Ideology and the Sources of Political Unity Amongst the Pre-Činggisid Nomads of Western Eurasia,' Archivum Eurasiae Medii Aevi 2 (1982), 37–76.Carter V. Findley, . Хасдаи ибн Шапрут је назвао политичку заједницу „земљом Хунгрина“ („земљом Мађара“) у писму Јосифу Хазарском из око 960. године.

Natio Hungarica Латински израз Natio Hungarica („Мађарска нација“) био је географска, институционална и правно-политичка категорија средњег и раног модерног доба у Краљевини Угарској без икакве етничке конотације. Средњовековна Natio Hungarica састојала се само од чланова Мађарског парламента, који су чинили племство, римокатолички прелати и изабрани парламентарни изасланици краљевских слободних градова, који су представљали градске становнике. Друга важна, и бројнија, компонента Natio Hungarica били су племићки чланови жупанијских скупштина у жупанијским седиштима. Мађарска Краљевина је имала 72 жупаније (без обзира на стварну етничку припадност и матерњи језик племића, свештенства и градске буржоазије краљевине). Они који нису директно учествовали у политичком животу на националном (парламентарном) или локалном (жупанијском) нивоу (као што су обични људи из градова, места или сељаштво из села) нису сматрани делом Natio Hungarica. Ова стара средњовековна конвенција о пореклу је такође званично усвојена Сатмарским споразумом из 1711. и Прагматичком санкцијом из 1723, остала је до 1848. године, када су укинуте привилегије мађарског племства, а након тога је стекла осећај етничког национализма.John M. Merriman, J. M. Winter, Charles Scribner's Sons, 2006, p. 140, Tadayuki Hayashi, Hiroshi Fukuda, Hokkaido University, 2007, p. 158, Katerina Zacharia, , Ashgate Publishing, Ltd., 2008, p. 237

Pannonia Панонија је топоним изведен од имена (), групе племена која су насељавала слив реке Драве у 2. веку пре нове ере. Претпоставља се да су то била илирска племена која су келтизована у 3. веку пре нове ере. Јулијус Покорни је предложио илирску етимологију за ово име, изведену од корена pen („мочвара“, сродно са енглеским fen). Територија Панонија у сливу реке Драве касније је формирала географски центар провинције Панонија древног Римског царства.

Касније је територија средњовековног Краљевства Угарске обухватала и територију бивше Паноније, а средњовековни латински језик је пренео назив Панонија на територију западних делова Краљевства Угарске. Даље, краљ Угарске је добио титулу Rex Pannoniae (краљ Паноније) и Rex Pannonicorum (краљ Панонаца).

Само западни део територије (Трансдунавија) ​​модерне Мађарске чинио је део древне римске провинције Паноније, ово чини мање од 29% модерне Мађарске, стога мађарски географи избегавају термине Панонски басен и Панонска низија.

Модерна ера Латински називи Regnum Hungariae или Regnum Ungarie (Regnum значи „краљевство“); Regnum Marianum (што значи „Краљевство Свете Марије“) и једноставно Hungaria били су облици који су се користили у званичним документима на латинском језику од почетка мађарске Краљевине до 1840-их. Званични документи на мађарском језику користили су Magyarország, који је такође имао претежну употребу у преписци и званичним документима протестантских трансилванских кнежева током времена када су контролисали не само Партијум већ и Горњу Угарску, а понекад чак и Пресбург (Пожоњ, данас Братислава). Немачки кнежеви користили су немачки Königreich Ungarn или једноставно Ungarn, укључујући и дипломе на немачком или на немачком и латинском за устаљене мађарске становнике разних општина који говоре немачки, укључујући трансилванске Саксонце, Ципшере и Хијанце, у 14. веку. Königreich Ungarn се такође користио од 1849. до 1860-их. Мађарски назив Magyar Királyság коришћен је 1840-их, а затим поново од 1860-их до 1918. године.

Италијански Regno d'Ungheria је сам називао Stato libero di Fiume током њеног постојања од 1920. до 1924. године, а град Фиуме (садашње Ријека, Хрватска, али и даље Фиуме на мађарском), од ког се Слободна Држава претежно састојала, налазио се на територији Краљевине од 1776. до 1920. године.

У и током Аустроугарског царства (1867–1918), Транслејтанија је понекад био незванични назив за регионе територије Краљевине Мађарске. Територију Аустроугарске, која је раније била коришћена, званично су називали Земље свете круне Светог Стефана.

Земље Круне Светог Стефана

Земље Круне Светог Стефана (мађарски:a Szent Korona Országai) званично су означавале територију Краљевине Угарске када је она чинила део територије касније Аустроугарске.Introduction to Constitution of Union between Hungary and Croatia, Slavonia, and Dalmatia Латински неологизам Archiregnum Hungaricum (Надкраљевина Угарска) понекад означава ове мађарске територије као део Аустроугарске, у складу са средњовековном латинском терминологијом.

Regnum Marianum