Сјај у трави () је америчка драмска филмска прича из 1961. године, коју је режирао и продуцирао Елија Казан, по сценарију Вилијама Инџа. Главне улоге тумаче Натали Вуд и Ворен Бејти (у свом филмском дебију) као двоје средњошколаца који се суочавају са осећањима сексуалне потиснутости, љубави и сломљеног срца. У споредним улогама појављују се Пат Хингл, Одри Кристи, Барбара Лоден, Зора Лампер и Џоана Рус.
Филм Сјај у трави премијерно је приказан 10. октобра 1961. године у продукцији студија Warner Bros. и постигао је велики критички и комерцијални успех. Остварио је зараду од 4 милиона долара и био номинован за две награде Оскар, за најбољу главну глумицу (Натали Вуд) и за најбољи оригинални сценарио, при чему је освојио Оскара за сценарио.
Радња мини|249x249п|Оригинални трејлер за филм Сјај у трави (1961). Радња филма Сјај у трави смештена је у Канзас 1928. године. Тинејџери Вилма Дин „Дини” Лумис и њен дечко Бад Стемпер желе да ступе у интимнији однос, али следе савете својих родитеља да се уздрже, ради Динине репутације и Бадових планова за колеџ. Бадова сестра Џини, модерна девојка тог доба („флаперка”), враћа се из Чикага након поништеног брака и гласина о абортусу, на разочарање и срамоту својих родитеља, господина и госпође Ејс Стемпер. Убрзо, Бад је спасава од покушаја силовања на новогодишњој забави. Узнемирен оним што је видео, каже Дини да више не би требало да се виђају, након чега раскидају. Убрзо потом, Бад започиње кратку везу са пријатељицом по имену Хуанита.
Дини доживљава нервни слом када јој мајка постави питање да ли је и даље девица. Када је на школски плес позове Ален „Туц” Татл, она пристане, али на плесу поново види Бада и покуша да га заведе. Бад је одбија, након чега Дини одлази са Туцом који је води на осамљено место. Када схвати да не може да има односе са њим, он покушава да је силује. Успева да побегне и, очајна и на ивици лудила, покушава самоубиство скоком у језеро, али је спасавају пре него што досегне водопад. Њени родитељи продају акције нафтне компаније како би платили њено лечење у установи за ментално здравље, испоставља се да су тиме заправо зарадили непосредно пре берзанског краха 1929. године и почетка Велике депресије.
Током боравка у институцији, Дини упознаје пацијента Џонија Мастерсона, младића који се бори са бесом и незадовољством због притиска родитеља да постане хирург. Између њих се рађа блискост. У међувремену, Бад одлази на Универзитет Јејл, где не успева на испитима, али упознаје Ангелину, ћерку италијанских имиграната који воде ресторан у Њу Хејвену. У октобру 1929. године, Бадов отац Ејс путује у Њу Хејвен да би молио декана да не избаци Бада са универзитета. Бад признаје да жели само да живи на ранчу, а не да студира. У том тренутку долази до берзанског краха, па Ејс губи скоро све што има. Одводи сина у Њујорк на викенд, у ноћни клуб, и ангажује проститутку да га посети у хотелу, али је Бад одбија. Убрзо затим, Ејс извршава самоубиство скоком са зграде, нешто о чему је недуго пре тога говорио у шали.
После две године и шест месеци, Дини се враћа кући из психијатријске болнице. У међувремену, Ејсова удовица се преселила код рођака, а Бадова сестра је погинула у саобраћајној несрећи. Динина мајка настоји да је заштити од емоционалног шока и тврди да не зна где је Бад, али њен отац јој открива да Бад сада живи на породичном имању и бави се сточарством. Пријатељи одводе Дини да га види.
Бад живи скромно, у браку је са Ангелином и има сина, Бада млађег, док је друго дете на путу. Дини му саопштава да ће се удати за Џона, сада доктора у Синсинатију. Током њиховог кратког разговора обоје схватају да су прихватили живот какав им је судбина донела. Бад каже: „Шта се може? Мораш да прихватиш оно што дође.” Обоје признају да више не размишљају о срећи као некада.
Када Дини одлази са пријатељима, Бад делује помирено, али не и потпуно испуњено. Ангелина схвата да је Дини некада била љубав његовог живота, али он је теши и уверава да је сада све како треба. У аутомобилу, пријатељи питају Дини да ли још увек воли Бада. Она не одговара, али се у позадини чује њен глас који рецитује стихове Вордсворта:
Иако ништа не може вратити час
сјаја у трави, славе у цвету,
нећемо жалити, већ ћемо наћи
снагу у ономе што је остало иза нас.
Улоге
Натали Вуд — Вилма Дин „Дини” Лумис Пат Хингл — Ејс Стемпер Одри Кристи — Фрида Лумис Барбара Лоден — Вирџинија „Џини” Стемпер Зора Лампер — Ангелина Ворен Бејти — Бад Стемпер Фред Стјуарт — Дел Лумис Џоана Рус — госпођа Стемпер Џон Мекгаверн — доктор Смајли Џен Норис — Хуанита Хауард Мартин Бартлет — госпођица Меткалф Гери Локвуд — Ален „Туц” Татл Сенди Денис — Кеј Кристал Филд — Хејзел Марла Адамс — Џун Лин Лоринг — Керолин Филис Дилер — Тексас Гајнен Шон Гарисон — Глен Чарлс Робинсон — Џони Мастерсон (ненајављен) Ајвор Френсис — доктор Џад (ненајављен) Питер Романо — Брајан Стејси (ненајављен)
Продукција мини|316x316п|Реклама у ауто-кину из 1962. године Филм Сјај у трави сниман је у Њујорку, у студију Filmways Studios. Заснован је на стварним личностима које је сценариста Вилијам Инџ познавао током свог одрастања у Канзасу двадесетих година 20. века. Причу је први пут испричао редитељу Елији Казану 1957. године, док су заједно радили на позоришној представи The Dark at the Top of the Stairs. Двојицу уметника је ујединило уверење да би та прича могла постати добар филм и да би требало заједно да је реализују. Инџ је најпре написао роман, а потом по њему и сценарио.
Назив филма потиче из стихова Вилијама Вордсворта из песме Ода: Назнаке бесмртности из сећања на рано детињство:
Иако је сјај, што некад беше блистав,
заувек однет од мог вида,
и ништа не може вратити час
сјаја у трави, славе у цвету,
нећемо жалити, већ ћемо наћи
снагу у ономе што остаје иза нас.
Две године пре него што је написао сценарио, Инџ је 1953. године написао драму Слава у цвету, чији наслов потиче из истог Вордсвортовог стиха. Радња драме прати двоје бивших љубавника средњих година који се, након дугог раздвајања, накратко срећу у ресторану, ликови су по суштини исти као Бад и Дини, мада се зову Бус и Џеки.
Сцене које представљају Канзас и кућу породице Лумис снимане су у делу Тревис на Статен Ајленду у Њујорку. Екстеријери школског кампуса снимани су у школи Horace Mann у Бронксу, док су готске зграде северног кампуса Градског колеџа Њујорка послужиле као замена за Универзитет Јејл у Њу Хејвену. Сцене на водопаду снимане су у месту Хај Фолс у држави Њујорк, где је Казан имао летњу кућу.
Филм је представљао дебитантски наступ Ворена Бејтија на великом платну, након његовог рада на телевизији, посебно у серији Много љубави Добија Гилиса. Бејти је годину дана раније упознао Инџа током рада на његовој бродвејској драми Губитак ружа.
У филму су дебитовале и друге познате личности, сам Вилијам Инџ имао је кратак епизодни наступ, као и Сенди Денис, која се појављује у мањој улози Динине школске другарице. У својим првим филмским улогама појавиле су се и Марла Адамс и Филис Дилер. Лик који је Дилер тумачила заснован је на стварној личности, Тексас Гајнен, чувеној глумици и власници познатог клуба 300 у Њујорку двадесетих година.
Пријем Филм Сјај у трави је по изласку добио снажне, али подељене критике.
Бозли Краудер из The New York Times назвао је филм „отвореном и жестоком друштвеном драмом која шокира очи и пали образ стидом”. Оценио је да Пат Хингл „пружа снажну, грубу глумачку интерпретацију богатог нафташа, оца који притисцима и проповедима из сина истерује сваку вољу за животом”, док је Одри Кристи „неумољиво доминантна као слатка, али задушујућа мајка девојке”. Ворена Бејтија описао је као „изненађујућег дебитанта, симпатичног, пристојног и стабилног младића чија емотивна исцрпљеност и пораз носе дубоку трагичност филма”. Натали Вуд је, према његовим речима, „лепа и блистава, носи улогу препуну страсти и очаја са неокрњеном чистотом и снагом, у њеној игри има поезије, а очи у завршној сцени носе морални значај и емотивно испуњење овог филма.”
С друге стране, у магазину Esquire, Двајт Макдоналд је потврдио уверење да је Елија Казан „највулгарнији редитељ још од Сесила Б. Демила”, додајући: „Никада нисам био у Канзасу, али сумњам да су родитељи тамо, чак и 1928. године, били глупи до нивоа злостављања, нити да су им деца била сексуално фрустрирана до лудила. Казан је ’отворен’ као месар који ошамари комад меса пред муштеријом, не одустаје од ничега што може бити искоришћено.”
Према магазину Variety, Натали Вуд и Ворен Бејти „пружају уверљиве и привлачне интерпретације”, док су Кристи и Хингл „заиста изузетни”. Ипак, магазин је уочио „одређену неуглађеност у механичком ритму филма”, наводећи да „радња има празнине и слепе улице” и да се „више пута нагло прелази са драмског врхунца на догађаје каснијег периода, без довољних објашњења”.
Филип К. Шоер из Los Angeles Times написао је: „Филм има своје позоришне вишкове и идеалистички посрће јер његова морална поука остаје недоречена; ипак, то је врхунско филмско стваралаштво и једна од ретких значајних америчких драма ове године.” Ричард Л. Ко из The Washington Post пронашао је у филму „лепоту и истину”, али је сматрао да „непрестано гунђање и неразумевање родитеља делује неубедљиво” и да би „њихови поступци могли бити приказани у много краћем времену”.
Harrison’s Reports дао је филму оцену „веома добар”, истичући да „озбиљне теме не претварају причу у сапуницу” и да у филму „нема емоционалне јефтине драматике и моралне прљавштине која често прати теме младих и њиховог понашања”. Критичар је нагласио да је „игра Натали Вуд дирљива и топла, дајући причи дубину и значење”.
Супротно томе, Брендан Гил из The New Yorker оштро је критиковао филм, назвавши га „једним од најфалш представљених које памтим”. По њему, Инџ и Казан „сигурно знају да млади људи које приказују у Сјају у трави немају готово никакве везе са стварним животом, овај нездрав упад у адолесцентну сексуалност није направљен да нас поучи или дирне, већ да пробуди воајерску радозналост и донесе зараду на благајнама.”
Time је оценио да је „сценарио генерално најслабији део филма, али Инџ за то не може бити крив”, јер је био „знатно измењен у монтажи од стране Казана”. Филм је описан као „релативно једноставна прича о адолесцентној љубави и фрустрацији” која је „надувана жаргоном и подељена у поглавља, све док није почела да личи на психосоциолошку студију о сексуалним обичајима бездушне Америке.”
На сајту Rotten Tomatoes филм има оцену од 72% на основу 29 рецензија, док је на Metacritic-у добио просечну оцену 74 од 100, што означава „углавном позитивне критике”.
Награде и номинације НаградаКатегоријаНоминацијаРезултатНаграде АкадемијеНајбоља глумицаНатали ВудНоминацијаНајбоља прича и сценарио – написани директно за филмско платноВилијам ИнџПобедаНаграде Британске филмске академијеНајбоља страна глумицаНатали ВудНоминацијаНаграде Америчког удружења редитељаИзузетно редитељско достигнуће у филмуЕлија КазанНоминацијаНаграде Златни глобусНајбољи филм – драмаНоминацијаНајбољи глумац у филму – драмаВорен БејтиНоминацијаНајбоља глумица у филму – драмаНатали ВудНоминацијаНајперспективнији новајлија – мушкарацВорен БејтиПобедаНаграде ЛаурелНајбоља женска драмска изведбаНатали ВудНоминацијаНаграде за фотоплејЗлатна медаљаПобеда
Филм Сјај у трави заузео је 50. место на листи 50 најбољих филмова о средњошколцима коју је саставио магазин Entertainment Weekly. Амерички филмски институт је 2002. године сврстао ово остварење на 47. место своје листе 100 највећих љубавних прича свих времена.
Римејк Филм Сјај у трави добио је телевизијски римејк 1981. године под истим називом. У главним улогама појавили су се Мелиса Гилберт, Сирил О’Рајли и Мишел Фајфер.
У популарној култури