мини|230п|Торњанска тврђава Жупанија Торна (, , , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Постојала је као најмања жупанија мађарске Краљевине, са мањим прекидима, од 13. века до 1881. године. Територија жупаније, у ужем смислу, простирала се до горњег дела долине из реку Бодва. Жупанија је име добила по замку Торна, који се налази на стрмом брду и изграђен је након татарске најезде. Жупанија је била лоцирана на просторима у данашњој југоисточној Словачкој и северној Мађарској. Данас је Турња само неформална ознака одговарајуће територије у Словачкој.

Историја Пре оснивања жупаније првобитно је постојао као Шумски округ Торнаа територијално се формирала и одвојила од ујварске жупаније током 13. века.

Од 18. века, укидање независности жупаније, која је била мала по површини и броју становника и није могла рационално да одржи жупанијско управљање, више пута је разматрано, а очигледан начин да се то учини био је њено спајање са суседном абаујском жупанијом. То се први пут догодило у вези са административним реформама Јосифа II (1785–1790), други пут током апсолутистичке владе након сузбијања револуције 1848–49. и Рата за независност (1850–1860), а последњи пут, и сада законски усвојен од стране Мађарског парламента, 1881. године, две жупаније су уједињене под именом Абауј-Торна.

Турња је била једна од првих жупанија у Мађарској, али је постепено смањивана на мање подручје око истоимене реке Турња. Вероватно је обухватала делове жупанија Боршод, Спиш и Гемер у раним данима Мађарске. Међутим, најкасније до 12. века, све су оне формирале независне краљевске жупаније.

Године 1882, Турњанска жупанија се спојила са Абаујском жупанијом и формирала Абаујско-Турнску жупанију. Површина жупаније 1806. године износила је 594 km².

Била је подељена на два службенска округа:

горњи (Processus primus), углавном данас у Словачкој доњи (Processus superior), углавном данас у Мађарској

Пре свог распада, Торнска жупанија је имала 42 села, која су била подељена у два округа: Горњи (који је обухватао Торну) и Доњи.Fényes Elek: Magyarország leirása: 3. kötet – Pest, 1837, 340-344. o. Године 1881, седам њих је припојено жупанијама Гемер и Киш-Хонт, док су остале додате спојеној жупанији Абауј-Торна, где су формирале округ Торна са Торном као седиштем, допуњен неким насељима Абауја.

Тријанонски споразум је 1920. године оставио само 21 од некадашњих 42 насеља у Мађарској. Она су наставила да припадају округу Торна округа Абауј-Торна, али је његово седиште заменио Бодвазилаш, који је предат Чехословачкој. Осталих 21 село, укључујући седам села припојених Гемеру 1881. године, предат је Чехословачкој. Данас припадају окрузима Рожњава и Кошица округа Кошица у Словачкој.

Између 1938. и 1944. године, на основу прве бечке одлуке, цела територија бившег округа привремено је поново припала Мађарској, а његова административна подела је била иста као и пре 1920. године.

Мађарски део од 1950. године припада жупанији Боршод-Абауј-Земплен, у његовом оквиру округу Еделењи, од 1984. великом сеоском подручју Еделењи, а затим од 1994. микрорегиону Еделењи.

мини|250px|Два округа жупаније Торна у 1873.мини|250px|Торна у оквиру жупаније Абауј-Торна у 1914.мини|250px|Данашња граница (црвена боја)мини|250px|Позиција на војној мапи 1782-1785.

Референце

Литература

Magyarország és Erdély, szerk. Hunfalvy János, Európa Kiadó reprint 1986. (Darmstadt, 1864) Történelmi közlemények Abaúj-Torna vármegye és Kassa múltjából. - Kassa, 1910-1918 Magyar nagylexikon I. (A–Anc). Főszerk. Élesztős László, Rostás Sándor. Budapest: Akadémiai. 1993. 15–16. o.

Спољашње везе Katolikus lexikon Magyarország 1873. évi helységnévtára Tornavidék.info – Turisztikai honlap Torna vármegye térképe 1427-ben

Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку Категорија:Историја Словачке