Жупанија Харомсек (, , , ) била је административни округ (comitatus) у источном делу Краљевине Угарске. Краљевине Угарске. Број три у његовом називу односи се на чињеницу да је на његовој територији раније било три одвојена Секељска седишта, Кездисек, Орбаисек и Шепшисек, која су потом уједињена 1562. године. Данас је ова бивша жупанија део Румуније, а његова бивша територија је подељена између данашњих жупанија Ковасна, Брашо и Бако. Главни град округа био је Сепшисентђерђ (сада Свети Ђорђе).
Географија мини|лево|200п|alt=Мапа жупаније Харомсек у Краљевини Мађарској|Мапа Харомсека, 1891. Жупаноја Харомсек је делила границе са Румунијом и мађарским жупанијама Чик, Удвархељ, Нађ-Кикиле и Брашо. Кроз округ тече река Олт. Карпатске планине формирале су његову јужну и источну границу. Његова површина је 1910. године износила била 3.889 km2.
Историја Мађарски појам Харомсек значи „три седишта“. Жупанија Харомсек је био комбинација три седишта Секеља: Кездисек, Орбаисек и Шепшисек (на које треба додати нека села бившег округа Фелше-Фехер). Жупанија је формирана 1876. године, када је промењена административна структура Трансилваније.
Године 1920, према Тријанонском споразуму, округ је постао део Краљевине Румуније под именом жудецул Треи Скауне (Județul Trei-Scaune). Након Друге бечке арбитраже у августу 1940. године, округ је обновљен са већином своје историјске територије, јер је поново постао део територије Северне Трансилваније у саставу Мађарске до октобра 1944. године, пред крај Другог светског рата.
Након тога, поново је постао део Румуније; његова територија се налази углавном у данашњем румунском округу Ковасна, а мали део на југу је део округа Брашов.
Демографија thumb|лево|180 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године
+ Становништво по матерњем језику Попис Укупно мађарски румунски Друго или непознато 1880.База података 125.277 104.607 (86,57%) 15.448 (12,78%) 783 (0,65%) 1890. 130.008 110.799 (85,22%) 17.360 (13,35%) 1.849 (1,42%) 1900. 137.261 116.755 (85,06%) 19.439 (14,16%) 1.067 (0,78%) 1910. 148.080 123.518 (83,41%) 22.963 (15,51%) 1.599 (1,08%)
+ Становништво по религији Попис Укупно калвинисти римокатолици православни унитаристи гркокатолици Друго или непознато 1880. 125.277 54.548 (43,54%) 41.468 (33,10%) 21.338 (17,03%) 5.029 (4,01%) 1.962 (1,57%) 932 (0,74%) 1890. 130.008 55.869 (42,97%) 43.224 (33,25%) 22.529 (17,33%) 4.985 (3,83%) 2.404 (1,85%) 997 (0,77%) 1900. 137.261 57.861 (42,15%) 45.681 (33,28%) 24.761 (18,04%) 5.102 (3,72%) 2.465 (1,80%) 1.391 (1,01%) 1910. 148.080 60.030 (40,54%) 49.654 (33,53%) 28.077 (18,96%) 5.228 (3,53%) 3.052 (2,06%) 2.039 (1,38%)
Окрузи мини|240px|Административна мапа жупаније Боршод Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су:
Округ (járás) Окрузи Седишта Кезди Kézdivásárhely (сада Таргу Секујеск) МиклошварNagyajta (сада Аита Маре) ОрбаиKovászna (сада Ковасна) ШепшиSepsiszentgyörgy (сада Свети Ђорђе)Урбане грофовије (törvényhatósági jogú város)Kézdivásárhely (сада Таргу Секујеск)Sepsiszentgyörgy (сада Свети Ђорђе)
Белешке
Референце
Литература
Спољашње везе Map of the county Kézdivásárhely Info Centrum Развој индустрије Eintrag im Pallas-Lexikon (ungarisch) Eintrag zum Komitat im Katholischen Lexikon (ungarisch) Eintrag zum Gebiet/Stuhl im Katholischen Lexikon (ungarisch)
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку