Специјални трибунал за злочин агресије против Украјине (; скр. STCAU; ) јесте ad hoc међународни кривични суд чији је циљ кривично гоњење појединаца одговорних за руске инвазије на Украјину у оквиру рата, под правним концептом злочина агресије, као допуна постојећој истрази Међународног кривичног суда у Украјини. Трибунал је основан 25. јуна 2025. споразумом између Савета Европе и Украјине, који су две стране потписале у Стразбуру.
Оснивање Током 2022. и 2023. године, неколико међународних тела најавило је подршку оснивању трибунала за процесуирање злочина агресије на Украјину, укључујући Савет Европе, Европску комисију, Парламентарну скупштину НАТО-а и Европски парламент.
Предлози У априлу 2022. године Парламентарна скупштина Савета Европе (ПССЕ) позвала је на оснивање ad hoc међународног кривичног трибунала. У септембру 2022, Савет Европе је предложио оснивање трибунала који би имао мандат да „истражује и процесуира злочин агресије” који је починило „политичко и војно руководство Руске Федерације”. Према предлогу Савета Европе, трибунал би требало да буде лоциран у Стразбуру, да „примењује дефиницију злочина агресије” утврђену у обичајном међународном праву и да „има овлашћење да издаје међународне налоге за хапшење и да не буде ограничен државним имунитетом или имунитетом шефова држава и влада и других државних званичника.”
Влада Украјине позвала је на оснивање таквог трибунала.
У новембру 2022. године, Парламентарна скупштина НАТО-а је Руску Федерацију означила као терористичку организацију и позвала међународну заједницу да „предузме колективну акцију ка успостављању међународног трибунала за процесуирање злочина агресије који је Русија починила својим ратом против Украјине.” Европска комисија је саопштила да ће Европска унија (ЕУ) радити на успостављању ad hoc кривичног трибунала за истрагу и процесуирање руског злочина агресије. Истог месеца, Европски парламент је такође означио Русију као државног спонзора тероризма, наводећи нападе на цивиле, ратне злочине и злодела.
Дана 19. јануара 2023. године, Европски парламент позвао је на оснивање међународног трибунала који би спроводио истраге и кривично гоњење за одговорност Русије и Белорусије за злочин агресије, као допуну истрази Међународног кривичног суда у Украјини. Гласање је усвојено са 472 гласа за, 19 против и 33 уздржана.
Основна група Крајем фебруара 2023. године, украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба изјавио је да постоји „основна група” за оснивање трибунала, која укључује представнике из Гватемале. У марту 2025. године, основна група је одржала свој четрнаести и последњи састанак, завршавајући техничку припрему нацрта три документа: билатералног споразума између Украјине и Савета Европе (СЕ) о оснивању трибунала; статута трибунала; и управљачког документа. Вероватно је да ће седиште трибунала бити у Хагу. Очекивало се да ће суђења in absentia за процесуирање руских лидера док су још на функцији бити искључена. Планирано је да украјинске власти потпишу споразуме 9. маја 2025. године, након чега би уследило гласање Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ).
Међународни центар за кривично гоњење злочина агресије Након преговора подржаних од стране Европске уније (ЕУ) у марту 2023. године, и с обзиром на то да ни Украјина ни Русија у то време нису ратификовале У међувремену, Украјина их છે ратификовала: United Nations Treaty Collection . Кампалске амандмане на Римски статут МКС-а из 2010. године, којима је злочин агресије додат поред ратних злочина, злочина против човечности и геноцида у надлежност МКС-а, у јулу 2023. године Евроџаст је основао Међународни центар за кривично гоњење злочина агресије (ICPA) како би прикупљао доказе и координисао правосудне радње у вези са руском инвазијом на Украјину као злочином агресије. Оснивање центра сматрано је првим кораком ка стварању трибунала. Ciljevi ICPA би укључивали подршку размени доказа и координацију истражних и тужилачких стратегија. У оснивању ICPA учествовао је заједнички истражни тим ЕУ, који су чинили представници Украјине, Литваније, Летоније, Естоније, Пољске и Румуније.
Оснивање ICPA била је прва институционална акција за истраживање специфичног злочина агресије од Другог светског рата. Кампалски амандмани који дају МКС-у надлежност за злочине агресије ступили су на снагу 2018. године, са изузетком у члану 15bis (5) ажурираног Статута који искључује надлежност када је злочин почињен на територији државе која није чланица МКС-а, или од стране њених држављана. Украјина у време инвазије у пуном обиму није била држава чланица, јер још није ратификовала Римски статут, као ни Русија и Белорусија. МКС је изразио спремност да подржи и сарађује са ICPA.
Мај/јун 2025. Дана 9. маја 2025. године, представници 35 држава и Савета Европе (СЕ) састали су се у Лавову и, уз подршку шефице спољне политике ЕУ Каје Калас и комесара ЕУ Мајкла Макграта, сложили су се да наставе са оснивањем предложеног трибунала, наводећи да су правни инструменти технички комплетни. Наставак састанка Комитета министара Савета Европе заказан је за 13–14. мај у Луксембургу ради даљих формалних корака у оснивању трибунала.
Дана 25. јуна 2025. године, Специјални трибунал је формално основан правним споразумом између СЕ и Украјине, са анексом који дефинише статут трибунала.
Статут Трибунала Трибунал има надлежност да процесуира појединце који сносе највећу одговорност за злочин агресије почињен против Украјине, примењујући сопствени Статут, Правилник о поступку и доказима, релевантне међународне уговоре, обичајно међународно право и, где је потребно, кривично право Украјине.
Члан 1 не садржи временско ограничење. Ово овлашћује Трибунал да процесуира не само оне одговорне за инвазију из 2022. године, већ и оне одговорне за незакониту инвазију и анексију Крима 2014. године. Ово је у супротности са Регистром штете проузроковане агресијом Руске Федерације на Украјину, који је основао Савет Европе, а који је ограничен на штету насталу од 24. фебруара 2022. године.
Попут Међународног кривичног суда, Трибунал гарантује основне процесне заштитне мере, укључујући право на правично суђење, право да се не суди двапут за исто дело, претпоставка невиности и право на ћутање.
Организација Трибунала Специјални трибунал се састоји од три главна органа: Већа, Канцеларије тужиоца и Секретаријата.
Већа Већа чине: Један судија који делује као судија претпретресног поступка, који разматра оптужницу и може издавати налоге и налоге за хапшење. Три судије које заседају у Судском већу, које воде суђење, одлучују о доказима и доносе пресуде и казне. Пет судија у Жалбеном већу, које одлучују о жалбама на осуђујуће пресуде, ослобађајуће пресуде или казне.
Судије се бирају на листу од 15 кандидата на постепене деветогодишње мандате. Морају имати висок морални карактер и бити потпуно независни. Два судије не могу бити држављани исте државе.
Председника Трибунала бирају судије на обновљиви трогодишњи мандат и он председава Жалбеним већем. Судија претпретресног поступка, за разлику од Претпретресног већа МКС-а које чине три судије,Члан 39 Римског статута подсећа на формацију са једним судијом коју користи Европски суд за људска права за филтрирање прихватљивости.
Канцеларија тужиоца Канцеларија тужиоца је независан орган Трибунала, одговоран за вођење непристрасних истрага и кривичног гоњења оних који сносе највећу одговорност за злочин агресије на Украјину.
Тужилац мора бити особа високог моралног карактера, која показује највиши ниво професионалне компетенције, са значајним искуством у вођењу сложених истрага и кривичних гоњења тешких кривичних дела.
Тужиоцу помаже најмање један заменик тужиоца и друго особље по потреби да би ефикасно и делотворно обављали дужности. И тужиоца и заменике тужилаца бирају тајним гласањем апсолутном већином чланова Управног одбора, на основу уže листе коју припрема независна саветодавна комисија.
Тужилац и заменици не могу тражити нити примати упутства од било које владе или органа, и не смеју се бавити било којим другим професионалним занимањем док су на функцији.
Да би се обезбедила непристрасност, свака особа која се истражује или гони може затражити изузеће тужиоца или заменика тужилаца на основу сукоба интереса или недостатка независности; о таквим захтевима одлучује Жалбено веће.
Истраге покреће Јавни тужилац Украјине „упућивањем” било којих кривичних предмета, информација или доказа тужиоцу Специјалног трибунала.
Секретаријат Секретаријат је главни административни орган Трибунала и одговоран је за његову укупну администрацију и сервисирање.
Секретаријатом руководи секретар, који мора бити особа високог моралног карактера са широким искуством у управљању међународним институцијама кривичног правосуђа. Секретара бирају судије на пленарној седници и формално га именује генерални секретар Савета Европе на обновљиви четворогодишњи мандат.
Секретаријат укључује неколико специјализованих јединица: Јединицу за жртве и сведоке, која пружа заштитне мере, безбедносне аранжмане, саветовање и другу помоћ сведоцима и жртвама који су у ризику због свог сведочења. Такође организује колективно заступање жртава пред Трибуналом. Притворску јединицу, која управља условима притвора осумњичених и оптужених лица. Независну Јединицу за одбрану, која штити права одбране одржавањем листе бранилаца, пружањем подршке у правним истраживањима, прикупљању доказа, саветима и појављивањем пред Трибуналом по одређеним питањима ако је потребно.
Секретар делује као званични канал комуникације Трибунала са државама и другим субјектима (осим када тужилац има директне канале комуникације према Статуту). Секретар такође може координирати са националним властима ради преузимања притвора над оптуженим лицима и одговоран је за унутрашњу безбедност у просторијама Трибунала у консултацији са председником, тужиоцем и државом домаћином.
Именовања особља Секретаријата морају обезбедити географску равнотежу, родну заступљеност и високу професионалну компетенцију.
Радни језик и Правила о поступку Радни језик Трибунала је енглески. Правилник о поступку и доказима може овластити употребу других језика у специфичним околностима, у складу са званичним језицима Савета Европе (који су енглески језик и француски језик).
Правилник о поступку и доказима уређује вођење истрага, претпретресних, суђења и жалбених фаза, прихватање доказа, заступање жртава, заштиту сведока, заштиту података и сарадњу са другим међународним телима. Усвајају га судије на пленарној седници двотрећинском већином и мора да испуњава највише стандарде међународног кривичног поступка како би се обезбедили правични и брзи поступци. Амандмане могу предложити државе потписнице, судије, тужилац или секретар, а усвајају се по истом поступку. У случају сукоба, Статут има предност над Правилником.
Кривично гоњење Судија претпретресног поступка испитује оптужницу коју је припремио тужилац. Ако је задовољан да постоји довољно доказа који пружају разуман основ за веровање да је неко лице починило наводни злочин, оптужница се потврђује.
Ако је потврђена, судија претпретресног поступка може издати налоге и налоге за хапшење, притвор, предају или трансфер осумњиченог.
Иако се функционални имунитет не примењује на шефове држава или владине званичнике, ако се оптужница односи на актуелног шефа државе, шефа владе или министра спољних послова, поступак се суспендује док они више не буду на функцији или док се не одобри одговарајуће одрицање од имунитета.
Трибунал може водити суђења in absentia ако се оптужени не појави након уредног обавештења. Ако је осуђен in absentia, лице има право на поновно суђење ако се касније појави лично.
Казне и извршење Писана одлука судија Судског већа доноси се у року од десет месеци од завршетка завршних речи, осим у посебним околностима које оправдавају петнаестомесечни рок. Ово је први пут да статут међународног кривичног трибунала намеће рок за доношење пресуде.