Ђул пита је традиционална слатка пита, најсличнија баклави. Најчешће се прави у слаткој варијанти, али се некада користи и слани фил. Специфична је због свог изгледа, који подсећа на руже, због чега се и зове ђул пита ( = ружа), а позната је и по називу босанске ружице или само ружице.
Ђул пита се припрема широм Балкана и рецепт за њу може се наћи и у чувеном Патином кувару (касније Велики народни кувар), али је најпопуларнија у босанскохерцеговачкој и санџачкој кухињи. Традиционално се припрема за бајрам (Рамазански бајрам, Курбан-бајрам) и друге свечане трпезе, али је често и без неког посебног повода. Ова посластица је омиљена међу љубитељима старинске кухиње, а припрема се са посебном пажњом како би се очувала аутентичност и специфичан укус.
Рецепт мини|250x250п|Ђул пита припремљена за печење Ђул пита је традиционална посластица богатог укуса, а њена припрема није превише захтевна. Састојци су приступачни и углавном доступни сваком домаћинству – танке коре за питу, млевени ораси и шећер. Процес савијања и обликовања теста чини ово јело препознатљивим по својој карактеристичној форм слатких ружица.
Време припреме:
60 минута
Састојци:
500 g готових кора за баклаву (танке коре) 500 g млевених ораха 4 кашике шећера
За премазивање кора:
200 g путера 100 ml уља
За сируп (агду):
1 kg шећера 1 l воде 1 лимун
Припрема:
Пре свега треба избројити листове готових кора, како би се могле правилно распоредити. Свака ружица (ђул) требало би да буде исте дебљине. Коре би требало поделити тако да за сваки ролат остане 4 коре (може и до 6). Рерну загрејати на 180°C.
Пре филовања кора треба на лаганој ватри отопити путер, а затим помешати млевене орахе са 4 кашике шећера. На радну површину прострти чисту крпу и на њу ставити прву кору. Кашиком попрскати кору отопљеним путером, а потом размазати. Преко тако замашћене коре посути млевене орахе. Прекрити другом кором, па и њу замастити путером на исти начин и посути орасима. Поступак поновити и са остале две коре. Сваку кору треба поставити 1 cm ниже у односу на претходну. Када је и последњи лист филован, наслагане коре треба смотати у чврст ролат и оштрим ножем исећи на комаде дебљине 2 – 3 cm. Овако спремљене „ружице” послагати у тепсију премазаном путером, и то исеченом страном нагоре. Сваку „ружицу” прелити са мало преосталог отопљеног путера.
Тепсију ставити у загрејану пећницу и пећи на 180°C 15 минута, а затим смањити температуру на 150°C и пећи још 40 минута. Ролатићи се више суше него пеку.
Док се пита пече, треба припремити сируп (агду). У шерпу усути воду, додати шећер и ставити на јачу ватру док не проври. Смањити температуру на средњу и кувати око 20 – 30 минута. Пред крај кувања додати лимун исечен на колутове. Шира шерпа омогућиће краће кување јер је површина која ври већа и вода брже испарава. Готов сируп оставити да се хлади.
Испечену питу извадити из пећнице, одмах, тако вреле, залити сирупом и оставите да се охлади. Ролатићи треба да „пливају” у овом соку. Најбоље је да пита у сирупу одстоји преко ноћи, па тек сутрадан служи. „Ружице” понекад одозго могу бити тврде, због осушених ораха, коре и шећера, па се ујутру могу (али не морају) окренути наопако, како би и горња страна упила сируп.
Варијанте У неким рецептима филу се, како би био гушћи и кремастији, додаје густин или пудинг. Ако се уместо путера употреби маргарин, пита ће моћи да се послужи и на посној трпези.
Нису ретке ни слане варијанте, када се пита најчешће припрема са сиром, киселим млеком и сличним састојцима.
Напомене
Види још Сулпита Санџачка кухиња Босанскохерцеговачка кухиња Ђулсија
Референце
Категорија:Слаткиши Категорија:Пите Категорија:Босанскохерцеговачка кухиња Категорија:Санџачка кухиња Категорија:Српска кухиња