Жупанија Силађ (, , , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Територија ове сада бивше мађарске жупаније се сада налази у северозападној Румунији. Главни град жупаније је био град Зилах (данашњи Залау у Румунији).Жупанија Силађ у Католичком лексикону
Географија mini|лево|250п|Мапа жупаније Силађ из 1891. Бивша жупанија је такође обухватала регион Силађшаг (популарно Szilágyország). Већи део територије округа је планински. Само на североистоку, у долини реке Красна, налазио се продужетак Велике равнице. Њени централни, северни и источни делови били су покривени Бакарним и Кречњачким планинама. Граничио се са жупанијама Сатмар на северу, Сатмар и Солнок-Добока на истоку, жупанијом Клуж на југу и жупанијом Бихар на западу.
Кроз жупанију су протицале реке Самош и Красна. Територија жупаније је углавном била иста као и данашња румунска жупанија Салај. Његова површина је 1910. године износила 3.815 km2.
Историја Подручје жупаније је било насељено Мађарима од времена њиховог доласка на ове просторе, румунско становништво је стигло крајем 16. века а Немци у 18. веку.
Жупанија Силађ је формирана 1876. године, када су уједињене жупаније Красна (њен центар је у почетку био Красна, затим Валковараља/Валкау Де Жос, касније Силађшомљо/Шимлеју Силванјеј), Кезеп-Солнок (њен центар је био Зилах/Залау) и округ Егређ/Агриј жупаније Добока.
Жупанија се састојала од две регије, Силађ и Кевар-видек. Кевар-видек је био посебан административни регион у средњовековној и раном модерном добу Мађарске којим је управљао генерал-капетан.
Године 1920, Тријанонским споразумом, жупанија је постала део Румуније. Враћен је Мађарској Другом бечком арбитражом 1940. године, са незнатно измењеном територијом. После Другог светског рата, поново је постала део Румуније. Већи део је сада део румунске жупаније Салај, осим неких подручја на северозападу (сада у жупанији Сату Маре) и североистоку (сада у жупанији Мармарош).
Демографија thumb|лево|250 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године + Становништво по матерњем језику Попис Укупно румунски мађарски словачки Друго или непознато 1880. 171.079 103.307 (61,97%) 58.224 (34,93%) 2.133 (1,28%) 3.028 (1,82%) 1890. 191.167 117.711 (61,57%) 67.275 (35,19%) 2.330 (1,22%) 3.851 (2,01%) 1900. 207.293 125.451 (60,52%) 76.482 (36,90%) 2.873 (1,39%) 2.487 (1,20%) 1910. 230.140 136.087 (59,13%) 87.312 (37,94%) 3.727 (1,62%) 3.014 (1,31%)
+ Становништво по религији Попис Укупно гркокатолици калвинисти римокатолици Јевреји православни Друго или непознато 1880. 171.079 100.749 (58,89%) 46.199 (27,00%) 9.289 (5,43%) 6.964 (4,07%) 7.129 (4,17%) 749 (0,44%) 1890. 191.167 111.211 (58,17%) 51.512 (26,95%) 10.955 (5,73%) 8.435 (4,41%) 8.337 (4,36%) 717 (0,38%) 1900. 207.293 120.544 (58,15%) 55.952 (26,99%) 13.243 (6,39%) 8.887 (4,29%) 7.902 (3,81%) 765 (0,37%) 1910. 230.140 132.741 (57,68%) 60.938 (26,48%) 15.569 (6,77%) 9.849 (4,28%) 9.801 (4,26%) 1.242 (0,54%)
Окрузи мини|350п|Локације округа на мапи жупаније Силађ Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Округ (járás) Окрузи Седишта КраснаKraszna (сада Красна) СилађчехSzilágycseh (сада Чеху Силваниеј) СилађшомљоSzilágysomlyó (сада Шимлеју Силванјеј) ТашнадTasnád (сада Ташнад) ЗилахZilah (сада Залау) ЖибоZsibó (сада Жибоу) Урбане четврти (rendezett tanácsú város)Силађшомљо (сада Шимлеју Силванјеј)Зилах (сада Залау)
Белешке
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку