Жупанија Удвархељ (, , , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Ово административно подручје у мађарске Краљевине се налазило у секељској земљи, у изворишном подручју горњег тока реке Кикиле и њених притока. Њена територија се сада налази у централној Румунији (источна Трансилванија). Главни град округа био је Секељудвархељ (сада Одорхеју Секујеск).Жупанија Удвархељ у Католичком лексикону
Географија mini|лево|250п|Мапа жупаније Удвархељ из 1891. Територија жупаније је била углавном планинска, спуштајући се у правцу југозапад-североисток. Планине Харгита пружале су се унутар њене територије. Њена најважнија река била је Нађ-Кикиле. Граничила се са жупанијом Чик на северу и истоку, жупанијама Харомсек и Нађ-Кукуле на југу, и жупанијама Марош-Торда и Киш-Кукуле на западу. Жупанија се налазила у Карпатима а површина је 1910. године износила 2.938 km2.
Историја Жупанија Удвархељ се састојао од три бивша седишта Секеља: Удвархељсек, Бардок и Керестур (последња два као подружнице првих). Формиран је 1876. године, када је |промењена административна структура Трансилваније.Мађарски именик места из 1873. Године 1920, Тријанонским споразумом, жупанија је постала део Румуније до 1940. године, када је, Другом бечком арбитражом,Text of the Second Vienna Award велики део његове територије је враћен Мађарској. Након завршетка Другог светског рата поново је постао део Румуније. Већи део његове територије налази се у данашњој румунској жупанији Харгита, са малим деловима у жупанијама Муреш (мали део на западу) и Ковасна (мали део на југоистоку).
Демографија thumb|лево|250 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године + Становништво по матерњем језику Попис Укупно мађарски румунски немачки Друго или непознато 1880. 105.520 94.311 (92,79%) 3.099 (3,05%) 2.322 (2,28%) 1.910 (1,88%) 1890. 110.132 103.209 (93,71%) 3.191 (2,90%) 2.131 (1,93%) 1.601 (1,45%) 1900. 118.275 112.607 (95,21%) 2.928 (2,48%) 2.225 (1,88%) 515 (0,44%) 1910. 124.173 118.458 (95,40%) 2.840 (2,29%) 2.202 (1,77%) 673 (0,54%)
+ Становништво по религији Попис Укупно римокатолици калвинисти унитаристи православни лутерани гркокатолици Јевреји Друго или непознато 1880. 105.520 35.050 (33,22%) 36.533 (34,62%) 24.451 (23,17%) 4.121 (3,91%) 2.747 (2,60%) 2.010 (1,90%) 581 (0,55%) 27 (0,03%) 1890. 110.132 37.287 (33,86%) 37.826 (34,35%) 25.544 (23,19%) 4.171 (3,79%) 2.777 (2,52%) 1.745 (1,58%) 768 (0,70%) 14 (0,01%) 1900. 118.275 41.893 (35,42%) 40.237 (34,02%) 26.614 (22,50%) 4.101 (3,47%) 2.830 (2,39%) 1.387 (1,17%) 1.204 (1,02%) 9 (0,01%) 1910. 124.173 45.116 (36,33%) 41.632 (33,53%) 27.567 (22,20%) 4.020 (3,24%) 2.991 (2,41%) 1.508 (1,21%) 1.313 (1,06%) 26 (0,02%) Према подацима у време пописа 1941. године у 4 округа, 29 окружних нотарских канцеларија, 19 великих и 92 мала села имала су укупно 117.657 становника, од којих је било 114.544 (97,3%) мађара, 955 (0,8%) немаца,, 759 (0,7%) влаха, 133 (0,1%) јевреја и 1.234 (1,1%) рома. Док су 32 особе биле друге или непознате националности. Број становника распоређених по верским заједницама био је следећи.: 49.240 (41,8%) римокатолика, 422 (0,4%) гркокатолика, 37.704 (32%) реформата, 1.822 (1,6%) евангелиста, 26.132 (22,2%) унитариста, 975 (0,8%) православних 823 (0,7%) јереја 539 (0,5%) осталих.
Окрузи мини|280п|Локације округа на мапи жупаније Удвархељ Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Округ (járás) Окрузи Седишта ХомородOklánd (сада Окланд)Парајд Parajd (сада Праид) СекељкерестурSzékelykeresztúr (сада Кристуру Секујеск) УдвархељSzékelyudvarhely (сада Одорхеју Секујеск)Урбане четврти (rendezett tanácsú város) Секељудвархељ (сада Одорхеју Секујеск)
Белешке
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку