Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСKО) означава места Светске баштине од изузетне универзалне вредности за културну или природну баштину која су номиноване од стране земаља потписница Конвенције о Светској баштини УНЕСКО-а, установљене 1972. године. Културно наслеђе се састоји од споменика (као што су архитектонска дела, монументалне скулптуре или натписи), групе зграда и локалитета (укључујући археолошка налазишта). Природне карактеристике (које се састоје од физичких и биолошких формација), геолошке и физиографске формације (укључујући станишта угрожених врста животиња и биљака) и природни локалитети који су важни са становишта науке, очувања или природне лепоте, дефинишу се као природне наслеђе. Швајцарска је прихватила конвенцију 17. септембра 1975. године, чиме су њена историјска места постала подобна за укључивање на листу.

До 2021. године на Листу светске баштине у Швајцарској уписано је тринаест добара – девет културних и четири природна. Прва три локалитета уписана су 1983: Стари град Берна, Опатија Светог Гала и бенедиктинска опатија Светог Јована у Миштајру. Последња проширења листе односе се на две шуме које су 2021. године додате у оквиру локалитета Древне и првобитне букове шуме Карпата и других региона Европе. Пет локалитета је заједничко са другим државама: Ретиска железница и Монте Сан Ђорђо са Италијом; Праисторијска насеља на кољима око Алпа са пет држава; Архитектонска дела Ле Корбизјеа са шест држава; а Древне и првобитне букове шуме са седамнаест држава. На Привременој листи Швајцарске налази се један локалитет.

Локалитети УНЕСКО наводи локалитете под десет критеријума; сваки унос мора да испуњава бар један од критеријума. Критеријуми од I до VI су културни, а од VII до X су природни.

+ Име локалитета Фотографија Локација Година уписа Опис Стари град Берна 150px|alt=Bern's old city as seen from across the Aare River Берн 1983. 267; iii (култура) Берн је основан у XII веку на брду које је са три стране окруживала река Ар. Током векова град се развијао према изузетно кохерентном плану, чиме је сачувао свој оригинални карактер. У средњовековном граду уведени су јавни чесми у XVI веку, а старија здања обновљена и реконструисана у XVIII веку. Опатија Светог Гала 150px|alt=A large cathedral with two distinct summits Санкт Гален 1983. 268; ii, iv (култура) Каролиншки манастир Светог Гала основан је у VIII веку и секуларизован 1805. године. Био је један од најважнијих манастира у Европи. Његова библиотека је једна од најбогатијих и најстаријих у свету и садржи бројне драгоцене рукописе, као што је План Светог Гала. Делови зграде су у XVIII веку обновљени у барокном стилу. Бенедиктински манастир Светог Јована у Миштајру 150px|alt=A clock tower standing beside two small houses and a museum Граубинден 1983. 269; iii (култура) Манастир у Миштајру је хришћански манастир из каролиншког периода, основан око 775. године. Манастир садржи најзначајнију серију фигуративних фресака у Швајцарској, насликаних у првој половини IX века. Неке фреске су прекривене, али су у XX веку рестауриране. Од XII века манастир служи као верски центар за бенедиктинске сестре. Три замка, одбрамбени зид и бедеми вароши Белинцоне 150x150px|alt=Montebello and Sasso Corbaro castles above Bellinzona Тичино 2000. 884; iv (култура) Бедеми Белинцоне штитили су улаз у долину Тичино и омогућавали приступ једном од најважнијих алпских превоја који води ка северној Италији. Главни део утврђења потиче из XV века, иако су неки делови вековима старији. Локалитет обухвата два замка, Кастелгранде и Монте Бело, која су повезана зидинама, и трећи замак, Сасо Корбаро, који је изграђен на изолованом стеновитом платоу. Локалитет је у одличном стању очуваности. Швајцарски Алпи Јунгфра–Алеч 150px|alt=A glacier, mountains in the background Берн и Вале 2001. 1037bis; vii, viii, ix (природa) Овај локалитет обухвата један од највиших и најглацијализованијих делова Алпа, са врховима као што су Ајгер, Монч и Јунгфрау. Он пружа геоморфолошки запис процеса који су обликовали Високе Алпе, као и разноврсно станиште за животиње и биљке, које се развија у низу након повлачења глечера. Пејзаж је имао важну улогу у развоју планинарства и алпског туризма, као и у књижевности и уметности. Локалитет је првобитно уписан 2001. године, а границе су проширене 2007. године. Монте Сан Ђорђо 150px|alt=Monte San Giorgio, shown on the left in the background of Lake Lugano Тичино 2003. 1090; viii (природa) Монте Сан Ђорђо, који се уздиже изнад језера Лугано, сматра се најбољим фосилним записом морског живота из Тријаског периода (приближно пре 245–230 милиона година). Тада је овај регион био тропска лагуна, богат рептилима, рибама, двокошчевним мекушцима, амонитима, ехинодермима и раковима. Сачувани су и фосили копнених животиња, јер је лагуна била близу копна. Део локалитета у Швајцарској уписан је 2003. године, а 2010. године проширен је да обухвати и италијански део. Лаво, виноградске терасе 150px|alt=Vineyard terraces rise above Lake Geneva Во 2007. 1243; iii, iv, v (култура) Виноградске терасе у Лавоа протежу се око 30 km дуж северних обала Женевског језера окренутих према југу, од замка Шилон до источних периферија Лозане. Потичу из XI века, када су овај простор контролисали бенедиктински и цистерцијански манастири. Вино је током векова имало значајну улогу у локалној економији. Заштћена област обухвата села, појединачна здања, путеве и стазе. Ретиска железница у пределима Албула / Бернина 150px|alt=The Glacier Express train in the Albula Valley Граубинден 2008. 1276; ii, iv (култура) Линије Албула и Бернина Ретиске железнице представљају две историјске железничке пруге које пресецају Швајцарске Алпе. Изграђене су почетком XX века и омогућиле брз и лак приступ многим раније изолованим алпским насељима. За изградњу железница било је потребно превазићи бројне техничке изазове, укључујући мостове, тунеле и галерије. Локалитет је заједнички са Италијом. Швајцарска тектонска арена Сардона 150px|alt=Martinsloch (Martins hole) is visible in the center of the Tschingelhörner in the Glarus Alps Граубинден, Гларус, Санкт Гален 2008. 1179; viii (природa) Гларушке Алпи обухватају значајан набојни помак, геолошки феномен у којем старије стене надвлаче млађе слојеве током процеса формирања планина. Пошто је ова област добро приступачна, имала је важну улогу у проучавању тектонских процеса и геолошких наука још од XVIII века. Шо-де-Фон / Ле Локл 150px|alt=A fairly large city with buildings of diverse sizes Нешател 2009. 1302; iv (култура) Ова два града налазе се у удаљеним швајцарским Јурским планинама. Због лошег пољопривредног земљишта, градови су се фокусирали на производњу сатова. Након разорних пожара у XIX веку, оба града су обновљена како би подржала ову једину индустрију. Артизанска производња у оквиру кућне радиности развила се у фабричку индустрију крајем XIX и током XX века. Град Шо-де-Фон, са поделом рада у индустрији израде сатова, проучавао је Карл Маркс као „огроман фабрички град“ у својој књизи Капитал. Праисторијска насеља на сојеницама око Алпа 150px|alt=Remains of underwater palafittes, station of Morges 56 локација 2011. 1363; iv, v (култура) Овај транснационални локалитет (заједнички са Аустријом, Француском, Немачком, Италијом и Словенијом) обухвата 111 малих појединачних локалитета са остацима праисторијских насеља на сојеницама у и око Алпа, изграђених од око 5000. до 500. године пре нове ере на ивицама језера, река или мочвара. Они садрже богатство информација о животу и трговини у аграрним неолитским и бронзаним културама у Алпској Европи. Педесет шест локалитета налази се у Швајцарској. Архитектонска дела Ле Корбизјеа, изузетан допринос модерном покрету* 150px|Immeuble Clarté building Во, Женева 2016. 1321rev; i, ii, vi (култура) Овај транснационални локалитет (заједнички са Аргентином, Белгијом, Француском, Немачком, Индијом и Јапаном) обухвата 17 дела француско-швајцарског архитекте Ле Корбизјеа. Ле Корбизје био је значајан представник модернистичког покрета, који је уводио нове архитектонске технике како би одговорио на потребе променљивог друштва. Два локалитета су уписана у Швајцарској: Зграда Кларте и Вила Ле Лак. Древне и првобитне букове шуме Карпата и других региона Европе Тичино, Золотурн 2017. 1133quater; ix (природa) Првобитне букове шуме Карпата користе се за проучавање ширења букве (Fagus sylvatica) на северној хемисфери у различитим срединама и за проучавање окружења у шуми. Локалитет је првобитно уписан 2007. године у Словачкој и Украјини. Проширен је 2011, 2017. и 2021. године како би обухватио шуме у укупно 18 земаља. Две шуме у Швајцарској додате су на листу 2021. године.

Тентативна листа Поред локалитета уписаних на Листу светске баштине, државе чланице могу да одржавају листу пробних локација које могу да размотре за номинацију. Номинације за Листу светске баштине се прихватају само ако је локација претходно била наведена на тентативној листи. Швајцарска има један локалитет на својој прелиминарној листи. + Име места Фотографија Место (кантон) Година уписа Подаци УНЕСКО-а Опис Мост Салгинатобел 150px|alt=Salginatobel Bridge, photo from below Грижун 2017. i, iv (култура) Армирано-бетонски мост, дугачак 132 m и са распоном од 93 m изнад клисуре Салгина, пројектовао је швајцарски грађевински инжењер Робер Малар, а завршен је 1930. године. Мост је познат по иновативној употреби нових материјала током изградње и по елегантном дизајну.

Види још Туризам у Швајцарској

Референце

Спољашње везе Швајцарска на сајту Унеска

Категорија:Светска баштина у Швајцарској Категорија:Спискови везани за Швајцарску