Жупанија Зољом (, , , ) је била административна жупанија (comitatus) мађарске Краљевине. Његова територија се сада налази у централној Словачкој.Жупанија Зољом у Католичком лексикону

Географија thumb|left|200п|alt=''Мапа жупаније Зољом у Краљевини Мађарској|Мапа Зољома, 1910. Жупанија Зољом се граничила са жупанијама Барш, Туроц, Липто, Гемер-Кишонт, Ноград и Хонт. Територија жупаније се налазила дуж централног тока реке Гарам, отприлике између (искључујући) Корпоне и (укључујући) Брезнобање. Његова површина је 1910. године износила 2634 km². Жупанију је карактерисала опсежна рударска активност.

Седишта Главни град, седиште, жупаније био је замак Пуставар близу Зољома, затим од краја 15. века Звољенски замак (мађарски: Zólyomi vár) и од 1760-их град Бестерцебања.

Историја Жупанија Зољом настала је у 14. веку као мађарски комитатус, када је цела њена територија била у саставу мађарске Краљевине. Жупаније је формирана из великог краљевског поседа (Vetusolium dominium). У почетку је обухватала целу приписану јој област, а касније су се из ње издвојиле, тада, новонастале жупаније Арва, Туроц и Липто.

Након Првог светског рата, жупанија Зољом је одузета од Мађарске и постала је део новоформиране Чехословачке. Ово је озваничено 1920. године Тријанонским споразумом.* Trianon Treaty text (енглески) У новој држави жупанија је добила и ново име, Зволенска жупа (Zvolenská župa) и наставила је да постоји до 1927. године, али је имала потпуно другачија овлашћења, и донекле другачије границе. Током постојања новостворене Словачке државе (1939–1945), жупанија Хрон (Pohronská župa) је створена 1940. године, чија је територија отприлике одговарала територији Зволенске жупаније. Главни град је била Банска Бистрица.

Заједно са словачким деловима Хонт и Гомор, постао је део Банскобистричке области створене 1948. Године 1993. Чехословачка је подељена и округ Зволен је постао део Словачке.

Демографија thumb|лево|200 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године thumb|250 px|Жупанија Зволен на мапи савремене Словачке + Становништво по матерњем језику Попис Укупно словачки мађарски немачки Друго или непознато 1880. 102.500 92.621 (93,50%) 2.664 (2,69%) 3.007 (3,04%) 769 (0,78%) 1890. 112.413 103.648 (92,20%) 4.549 (4,05%) 3.268 (2,91%) 948 (0,84%) 1900. 124.420 111.050 (89,25%) 9.078 (7,30%) 2.945 (2,37%) 1.347 (1,08%) 1910. 133.653 113.294 (84,77%) 16.509 (12,35%) 2.124 (1,59%) 1.726 (1,29%)

+ Становништво по религији Попис Укупно римокатолици лутерани Јевреји Друго или непознато 1880 102.500 64.086 (62,52%) 36.275 (35,39%) 1.942 (1,89%) 197 (0,19%) 1890 112.413 71.637 (63,73%) 38.067 (33,86%) 2.422 (2,15%) 287 (0,26%) 1900 124.420 80.194 (64,45%) 40.837 (32,82%) 2.862 (2,30%) 527 (0,42%) 1910 133.653 87.036 (65,12%) 42.405 (31,73%) 3.080 (2,30%) 1.132 (0,85%)

Окрузи мини|300п|Локације округа на мапи жупаније Зољом Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Округ (járás) Окрузи Седишта БестерцебањаBesztercebánya (сада Банска Бистрица) БрезнобањаBreznóbánya (сада Брезно) НађсалатнаNagyszalatna (садаЗвољенска Слатина) ЗољомZólyom (сада Зволен) Урбани дистрикти (rendezett tanácsú város)Бестерцебања (сада Банска Бистрица)Брезнобања (сада Брезно)Зољом (сада Зволен)

Белешке

Референце

Литература

Спољашње везе Попис из 1880. године

Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку