Демократска револуција је термин из политичких наука који означава револуцију у којој се успоставља демократија, замењујући претходну недемократску владу, или у којој се револуционарне промене постижу демократским средствима.
Према Алексису де Токвилу, демократија, као и други облици режима, је друштвено стање. Она садржи моралну, филозофску, друштвену и политичку оријентацију народа. То је начин понашања. То значи да револуција уопште обликује понашање. За демократску револуцију, ово понашање постаје слободније и равноправније. Токвилова идеја демократске револуције је да је то стални напредак једнакости, што значи да ће временом сви људи бити једнакији.
Демократске револуције могу се поделити на различите приступе.
Први приступ заступа развој ослобођења од аутократске или диктаторске владавине. Јавља се идеја да моћ треба да буде равномерније расподељена. Други приступ се може наћи у важности тржишта и спознаји која се појавила да државни социјализам није најбољи начин владавине државом. Ова идеја о народној традиционалној револуцији настаје када људи постану одушевљени укидањем или фундаменталном трансформацијом марксистичко-лењинистичких држава. Трећи приступ је потекао од западних друштвених научника и односи се на нове начине размишљања о променама у правцу демократије. Ово се може посматрати као промена где демократије треба „изградити“ одозго, формирањем ограничења. Ова парадигма трансформације истиче важност стратешких вештина елитних актера. Углавном у комбинацији са пуком срећом, они проналазе начин маневрисања у условима дубоке неизвесности. С друге стране, промена може доћи одоздо, као што се види у трећем таласу демократизације. То је оно што се назива друштвеним снагама. Масовна мобилизација се организује одоздо, углавном од стране радничке класе.
Оно што демократске револуције разликује од других облика револуције јесте недостатак насиља, у већини случајева. Демократска револуција није оштра и не доноси негативне судове о другим културама или типовима режима, али ипак укључује јасну идеју реформе. Друга друштва постају све боља и боља.
Штавише, револуција је појам који подразумева изненадни прекид и прелазак на нови режим. Треба рећи да кад год нема новог режима, револуција је пропала. Демократска револуција, насупрот томе, не подразумева нужно колико ће дуго трајати процес. Безобличност је суштински проблем демократских револуција. Када се транзиције могу (погрешно) протумачити као дуг процес, постаје тешко увући обележја неуспеха или успеха у ток политичких и економских догађаја. Тешко је знати када странка побеђује јер не постоје посебне велике победе или порази који служе као прекретнице. Пример лежи у демократској револуцији у Бразилу: „генијалност бразилске трансформације је у томе што је практично немогуће рећи у ком тренутку је Бразил престао да буде диктатура и постао демократија“.
Концепти То подразумева ревизију устава земље како би се народу омогућила моћ да:
Влада буде у обавези да одржи референдум о питању које добије одређени проценат подршке бирача путем петиције Влада буде у обавези да спроведе гласање о неповерењу уколико одређени проценат бирача добије подршку за опозив на изборе. Влада мора да одреди мандате
Примери
Америчка револуција Каранфилска револуција Монголска револуција 1990. Свргавање Слободана Милошевића Мирна револуција Револуција моћи народа Румунска револуција Распевана револуција Револуција јасмина Плишана револуција
Види још
Обојена револуција
Референце
Категорија:Револуције по типу Категорија:Револуционарна терминологија Категорија:Политички изрази Категорија:Демократија Категорија:Демократске револуције