Друштвене револуције су изненадне промене у структури и природи друштва. Ове револуције се обично препознају као оне које су трансформисале друштво, привреду, културу, филозофију и технологију, заједно са, али и више од само политичких система.

Преглед Теда Скочпол у свом чланку „Француска, Русија, Кина: Структурна анализа друштвених револуција“ наводи да је друштвена револуција „комбинација темељне структурне трансформације и масовних националних и класних превирања“. Она долази до ове дефиниције комбинујући дефиницију Семјуела Ф. Хантингтона да је то „брза, фундаментална и насилна домаћа промена у доминантним вредностима и митовима друштва, у његовим политичким институцијама, друштвеној структури, вођству и владиним активностима и политикама“ и дефиницију Владимира Лењина, која каже да су револуције „фестивали угњетаваних...[који делују] као ствараоци новог друштвеног поретка“. Она такође наводи да ова дефиниција искључује многе револуције, јер не испуњавају ниједан или оба од два дела ове дефиниције.

Академици су идентификовали одређене факторе који су ублажили пораст револуција. Многи историчари сматрају да је успон и ширење методистичког идентитета у Великој Британији спречило развој револуције тамо. Поред проповедања хришћанског јеванђеља, Џон Весли и његови методистички следбеници посећивали су затворенике, као и сиромашне и старе, градећи болнице и апотеке које су пружале бесплатну здравствену заштиту масама. Социолог Вилијам Х. Сватос је изјавио да је „методистички ентузијазам трансформисао људе, позивајући их да успоставе рационалну контролу над сопственим животима, док је у свом систему узајамне дисциплине пружао психолошку сигурност неопходну да се аутономна савест и либерални идеали интернализују, постану интегрисани део 'нових људи'... обновљених веслијанским проповедањем.“ Пракса умерености међу методистима, као и њихово одбацивање коцкања, омогућила им је да елиминишу секундарно сиромаштво и акумулирају капитал. Појединци који су похађали методистичке капеле и недељне школе „пренели су у индустријски и политички живот квалитете и таленте које су развили у методизму и користили их у име радничке класе на нереволуционарне начине“. Ширење Методистичке цркве у Великој Британији, наводи аутор и професор Мајкл Хил, „испунило је и друштвени и идеолошки вакуум“ у енглеском друштву, чиме је „отворило канале друштвене и идеолошке мобилности... што је деловало против поларизације енглеског друштва у круте друштвене класе“. Историчар Бернард Семел тврди да је „методизам био антиреволуционарни покрет који је успео (у мери у којој јесте) јер је био револуција радикално другачије врсте“ која је била способна да изазове друштвене промене великих размера.

Алтернативне теорије Скочпол разликује своју теорију од психолошких теорија револуције („агрегатне психолошке теорије“), теорија система и вредности и теорија о политичким сукобима. Тед Роберт Гур и његова књига „Зашто се мушкарци буне“ дати су као пример психолошке теорије, при чему ова теорија објашњава насиље као резултат беса који произилази из немогућности појединаца да постигну или ураде ствари које цене - стање које се назива релативна депривација. Чарлс Тили са својом књигом „Од мобилизације до револуције“ дат је као пример теорије политичког сукоба. Он тврди да су се групе са ресурсима такмичиле за политичку моћ и да промене у приступу ресурсима могу довести до револуције. Чалмерс Џонсон у својој књизи „Револуционарна промена“ разматра модел заснован на вредностима. Друштво је моделирано у смислу координације различитих вредности остварених кроз социјализацију, норме и правила, које затим легитимишу политички поредак. Џонсон тврди да се револуција дешава када се ове вредности неускладе. Скочпол такође тврди да марксистичке теорије могу бити корисне за разумевање револуција, али да им недостаје објашњење када се револуције дешавају, а када не, не узимајући у обзир улогу организације државе у револуцијама које се фокусирају уместо на класне структуре.

Скочпол тврди да, иако се револуције могу објаснити у смислу ових социолошких теорија, тешко је утврдити које је објашњење тачно јер су концепти толико општи. Она тврди да је компаративни историјски приступ заснован на концептима из социологије користан.

Референце

Литература

Категорија:Троцкизам Категорија:Револуције по типу Категорија:Револуционарна терминологија Категорија:Либертаријански социјализам