Хрвати су етничка група у Словенији. На попису из 2002. године, 35.642 грађана Словеније изјаснило се као Хрвати, док је око 54.000 људи изјаснило се да им је хрватски матерњи језик, што их чини другом најбројнијом несловеначком етничком групом у Словенији. Упркос свом вековном присуству, Хрвати немају статус националне мањине.

Значајан број Хрвата живи у већим урбаним центрима као што су Љубљана, Марибор, Велење, Ново Место, Копар, Цеље итд.

Историја Хрвати су вековима живели у словеначким земљама (Бела Крајина, словеначки део Истре, Помурје и око Сутле). Већина Хрвата и Словенаца је вековима била део истих политичких ентитета, прво Хабзбуршког царства, а затим Југославије. Број Хрвата на територији модерне Словеније остао је релативно мали, јер су словеначке земље пре 1950-их доживеле више емиграције него имиграције. Током већег дела историје, Хрвати нису чинили посебну заједницу, а многи су асимиловани од стране словеначког, немачког или млетачког становништва. После Првог светског рата, број Хрвата у Словенији се значајно повећао, а бројније заједнице су биле присутне у Љубљани, Марибору и Цељу. Током 1960-их, број Хрвата се поново значајно повећао као резултат таласа пресељења из Хрватске и Босне и Херцеговине. Хрвати су подржали независност Словеније на референдуму о независности Словеније 1990.

Правни статус За разлику од две друге историјске аутохтоне мањине Словеније, Мађара и Италијана, Хрватима није додељен статус мањине, иако су друга највећа етничка мањина у Словенији, после Срба (којима такође није додељен статус мањине). Према словеначком уставном оквиру, само „историјске мањине које вековима живе на јасно дефинисаним територијама (и Роми, који чине посебну заједницу најмање од 13. века могу имати статус мањине“. То би носило неколико уставно загарантованих права, као што су видљива двојезичност и аутономни образовни систем. Свим преосталим припадницима мањина гарантовано је право да слободно изражавају и развијају своје културно и језичко наслеђе, по истим законима који важе за грађане уопште, али им недостају политике позитивне дискриминације које се примењују на три уставно признате мањинске заједнице, као и право на државне школе на њиховим језицима.

Признавање статуса Хрвата као националне мањине у Словенији је отворено питање од 1991. године, односно од формирања независне Републике Словеније. Од тада, Хрвати у Словенији траже признање статуса мањине. Савез хрватских друштава у Словенији је ову забринутост изразио у више наврата.

Бројеви Број словеначких грађана хрватског порекла је тешко утврдити. Према попису из 2001, њих 35.642 се изјаснило као етнички („национално“, према словеначкој терминологији) Хрвати. У истом попису, око 54.000 људи се изјаснило као хрватски за свој матерњи језик.http://www.stat.si/popis2002/gradivo/2-169.pdf Десет година раније, више од 52.000 словеначких грађана се изјаснило као етнички Хрвати, док је број оних којима је хрватски матерњи језик био око 50.000.

Међутим, чини се да велика већина Хрвата који живе у Словенији користи словеначки као свој примарни језик комуникације. Године 2001, само око 2.700 људи је код куће говорило хрватски или комбинацију хрватског и словеначког, што је значајно смањење у односу на 1991. годину, када је њихов број био око 10.000.

Број самопроглашених етничких Хрвата у Словенији после Другог светског рата: +Број Хрвата у Словенији и њихов% удео становништва између 1948–1991 Словенија 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. Хрвати 16.069 (1,1%) 17.978 (1,2%) 31.429 (3,0%) 42.657 (2,5%) 55.625 (2,9%) 54.212 (2,8%)

2002: 35.642 (1,81%)

Попис из 2011. године није обухватио прикупљање података о националности и матерњем језику словеначких становника.

Култура У међуратном периоду Хрватско друштво Напредак је деловало у Марибору и Љубљани.

Тринаест удружења хрватске заједнице делује под покровитељством кровног Савеза хрватских друштава у Словенији ():

Хрватско културно друштво Међимурје Љубљана - фолклорни ансамбл основан 1996. Хрватско културно друштво Помурје Лендава Културно друштво Међимурје Велење Хрватско културно друштво Марибор Хрватско културно-умјетничко друштво Комушина Шкофја Лока - основали су 1993. Хрвати у Босни и Херцеговини Хрватско културно-умјетничко, просвјетно и спортско друштво Истра Пиран - основано 1998. године, фолклорни, музички и клапски ансамбл (Клапа Беванда) Хрватска културна удруга Ново Место Друштво хрватских студената у Словенији - основано 2007 Хрватско друштво Љубљана – формирано од три одлера друштва (Хрватски културни дом, Хрватска демократска заједница Љубљана и Хрватско друштво Херцег Стјепан) у децембру 1993. Међимурско културно друштво Љубљана – Иван Цар - фолклорни и вокални ансамбл, аматерска сценска трупа Хрватско културно друштво Велење - основано 2014. Културно друштво Матице хрватске Марибор - огранак Матице хрватске Друштво Жумберчана и пријатеља Жумберка, Метлика

СХДС је основан 13. јула 1996. године у Љубљани. Има Збор (Скупштину) који се састоји од 50 делегата чланова из свих делова Словеније.

Ту су и Културно умјетничко друштво Жумберак (КУД Жумберак) из Новог Места (основано 1987) и Хрватски центар културе Љубљана. КУД Жумберак је 1991. године основао завичајну музејску збирку са експонатима из историје Међимурја и издаје годишњи часопис Жумберчан. У оквиру КУД-а делује тамбурашка група „Класје“.

Хрватски културни центар Љубљана (ХКЦЛ) снабдева неколико јавних библиотека у Словенији (Ново Место, Гросупље, Бежиград) хрватском књижевношћу, у сарадњи са Градском библиотеком Карловац у Хрватској. ХКЦЛ такође организује концерте и музичке рецитале хрватских и словеначких музичара, књижевне вечери и изложбе уметника из Хрватске и Словеније и научне конференције о Хрватима Словеније.

Догађаји Године 2006, Хрватска матица исељеника је заједно са Савезом хрватских друштава Словеније организовала Недељу словеначких Хрвата у Загребу као део годишње недеље хрватске мањине коју организује задужбина.

Од 2003. године Хрватско друштво Љубљана организује годишњу бициклистичку турнеју „Пут пријатељства: Љубљана–Вуковар“ (Пут пријатељства Вуковар - Љубљана) у знак сећања на хрватско-словеначко пријатељство и хрватске ратне ветеране. У 2024. години рута је ишла преко Осијека, Нашица, Слатине, Ђурђевца, Врбовца, Бјеловара, Вировитице, Загреба, Самобора, Свете Недјеље, Севнице, Требња, Гросупља, Љубљане и Вуковара.

Образовање Од 2010. године, Министарство науке и образовања Хрватске организује часове хрватског језика у Љубљани, Лендави, Марибору, Љутомеру, Радомљу и Гросупљу. Размена ментора из хрватског језика и књижевности у надлежности Министарства науке и образовања функционише на Филозофском факултету у Љубљани.

Хрватски културни центар Љубљана пружа допунску наставу хрватског језика.

Медији Нека од хрватских удружења издају своје часописе: Савез хрватских друштава у Словенији - Коријени (Коријени); ХКД Марибор – Хрватска; ХКД Међимурје, Љубљана – Пушлек; ХКД Међимурје, Велење – Штрекар; ХКД Помурје, Лендава – Глас. Хрватска католичка мисија у Љубљани издаје часопис Излазак. Повремено се на Радију Штудент емитују емисије о хрватским студентима у Словенији.

Религија У Љубљани, Марибору, Новом Месту и Порторожу постоје хрватске католичке мисије.

Хрватска католичка мисија у Љубљани служи свету мису на хрватском језику од 1969.

Значајне личности Словенци хрватског етничког порекла укључују:

Сречко Катанец, фудбалер и тренер рођен од хрватских родитеља Јаков Фак, биатлонац Иво Брнчић, књижевни критичар Изидор Цанкар, есејиста, историчар уметности, преводилац и дипломата, рођен од хрватско-немичке мајке Роберт Крањец, скијаш скакач рођен од хрватског оца Јосип Иличић, фудбалер Жељко Иванек, глумац Јелко Кацин, политичар рођен од хрватске мајке Миљенко Лицул, дизајнер Санди Ловрић, фудбалер Драгутин Мате, политичар и дипломата Стипе Модрић, бивши кошаркаш и тренер, рођен од хрватског оца Душко Павасович, шаховски велемајстор; Дијана Равникар, биатлонка и скијашица; Јосип Рибичич, писац рођен од оца Хрвата Вања Рупена, Мис Хрватске 1996 Горан Санкович, фудбалер Анте Шимунџа, бивши фудбалер рођен од хрватског оца Лука Шулић, виолончелиста, члан дуа 2Cellos, рођен од хрватског оца Отон Жупанчич, песник и преводилац рођен од мајке Хрватице Јурица Големац, кошаркаш и тренер

Рецепција Словеначка песникиња Фани Хаусман написала је у својој песми Херватов Звезда (Хрватска звезда):

"O blagor vam, Hrvati! Da Bog vas poživi in Jelačiča bana, ki slavo vam množi!"

То би се отприлике превело као:

„О благо вама, Хрвати!“ Да Бог вас поживи у Јелачича бани, ки славо вам множи!

Види још

Односи Словеније и Хрватске Демографија Словеније Хрвати Словенци у Хрватској

Референце