мини|304x304п|Пример тамног режима екрана на сајту Википедија

Тамни режим екрана, тамна тема, ноћни режим или шема светло-на-тамном је шема боја која користи светло обојен текст, иконе и елементе графичког корисничког интерфејса на тамној позадини. Често се разматра у контексту дизајна корисничког интерфејса рачунара и веб дизајна. Многи савремени веб сајтови и оперативни системи нуде кориснику опцију приказа у тамном режиму.

Неки корисници сматрају да је приказ у тамном режиму визуелно привлачнији и тврде да може смањити напрезање очију. Приказивање беле на пуној осветљености користи шест пута више енергије него чисто црна на моделу телефона Google Pixel из 2016. године, који има OLED екран. Међутим, конвенционални LED екрани понекад немају користи од смањена потрошње енергије, али ако LED екран има могућност делимичног затамњења екрана и даље може постојати могућност смањења потрошње. Већина савремених оперативних система подржава опцију да се шема боја приказује у светло-на-тамном режиму.

Историја Мајкрософт је увео тамну тему у Anniversary Update издању Windows-а 10 2016. године. 2018. године, Apple је увео исту функцију у macOS Mojave. У септембру 2019. године, iOS 13 и Android 10 су добили тамни режим екрана. Неки оперативни системи пружају алате који омогућавају да се стање тамног режима аутоматски промени у зависности од доба дана. Опција „prefers-color-scheme“ је направљена 2019. године за фронт-енд веб програмере, као CSS својство које сигнализира избор корисника да систем користи светлу или тамну тему боја. Firefox и Chromium имају тамну тему као опцију за све интерне странице. Постоји велики број додатака који кориснику омогућавају да се веб-сајтови додатно стилизују у тамним шемама боја, тако да се ускладе са темом система. Верзије Википедије за десктоп и телефон добиле су опцију тамног режима 2024. године.

Примена У CSS-у постоји prefers-color-scheme медијски упит који служи за откривање да ли је корисник захтевао светлу или тамну шему боја како би се испоручила тражена шема. Захтев корисника може бити назначен на основу подешавања оперативног система корисника или корисничког агента.

Пример у CSSу:@media (prefers-color-scheme: dark) { body { color: #ccc; background: #222;

} <span style= "background-color: light-dark (#fff, #333); color: light-dark (#333, #fff);" ></span>Пример у ЈavaScript-у:if (window.matchMedia('(prefers-color-scheme: dark)').matches) { dark(); }

Потрошња енергије Шеме светло-на-тамно захтевају мање енергије за приказ на OLED екранима. Oво позитивно утиче на трајање батерије и смањује потрошњу енергије.

Док OLED троши око 40% снаге LCD екрана при приказу слике која је претежно црна, може потрошити чак три пута више енергије приликом приказивања слике са белом позадином, као што је документ или веб-сајт. Ово може довести до краћег века батерије и веће потрошње енергије, осим ако се користи таман режим екрана. Дугорочно смањење потрошње енергије може такође продужити век батерије или век екрана и батерије.

Уштеда енергије која се може постићи коришћењем светло-на-тамно шеме боја заснива се на принципу рада OLED екрана: на OLED екрану сваки субпиксел производи сопствено светло и троши енергију само када га емитује. Случај је супротан са LCD екранима, код којих субпиксели или пропуштају или блокирају светло од LED позадинског осветљења које је увек укључено.

„AMOLED Black“ шема боја (користи се чисто црна уместо тамно сиве) не штеде нужно више енергије од других тамних режима које користе тамно сиву уместо црне, јер потрошња енергије на AMOLED екрану опада пропорционално просечној осветљености приказаних пиксела. Иако је тачно да AMOLED црна штеди више енергије него тамно сива, додатна уштеда је често занемарљива. AMOLED црна ће, на пример, пружити мање од 1% додатне уштеде у односу на тамно сиву која се користи у тамној теми званичних Google Android апликација. У новембру 2018. године Google је потврдио да тамни режим на Android-у штеди батерију.

Проблеми на вебу Неки тврде да је шему боја са светлим текстом на тамној позадини лакше читати на екрану, јер нижа осветљеност резултира у мањем напрезању очију, док други тврде супротно. Неки веб сајтови су дизајнирани за беле позадине као што су графички ресурси (GIF, PNG, SVG итд.) који могу бити неправилно употребљени и изазвати визуелне грешке у приказу ако се тамни режим форсира (уместо да се ресурс компатибилан за режим) помоћу додатака као што је Dark Reader.

Когнитивни и типографски фактори Истраживања у области корисничког искуства указују да тамни режим екрана може утицати на брзину читања и когнитивно оптерећење, нарочито код приказа дужих текстуалних садржаја. Светао текст на тамној позадини може смањити прецизност читања у поређењу са тамним текстом на светлој позадини, јер људско око природно боље обрађује високоосветљене површине у условима нормалног осветљења. Због тога се у савременом дизајну тамног режима препоручује употреба благо затамњених нијанси сиве уместо чисто црне, као и смањена осветљеност текста, како би се побољшала читљивост и смањио визуелни напор.

Приступачност и употребљивост Иако тамни режим може пружити визуелне и енергетске предности, његова примена захтева пажљиво разматрање приступачности корисничког интерфејса. Према смерницама Web Content Accessibility Guidelines (скраћено WCAG), однос контраста између текста и позадине мора бити најмање 4.5:1 за нормалан текст, како би садржај био читљив корисницима који имају проблема са видом. Мањак контраста, неправилан избор боја или употреба чисто белог текста на потпуно црној позадини могу изазвати хало ефекат и визуелни замор, посебно код дуготрајног читања.

Референце

Категорија:Дисплеј техно Категорија:Кориснички интерфејс Категорија:Ергономска решења