Ата () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону Јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у печујском срезу.
Етимологија Име потиче од турског имена Háta, које се променило у Áta до 1840-их.Pesti János (szerk.): Baranya megye földrajzi nevei I. nevének eredete Ата је турско име које значи отац. Ата се такође користи у имену Ататурка, оснивача Републике Турске.
У 19. веку, након протеривања Турака, име села је дуго било Хата. Четрдесетих година 19. века, са изостављеним Х, звало се Ата. Турско име, што значи отац. Према К6 извору: „Дугогодишња равница на немачкој граници звала се Хата Пуста“. Мађарско и немачко становништво села познаје српскохрватска имена и изговара их слично хрватским.
Први писани извори 1181. године дају име Ата у облику Atta а 1200. године у облику Áta.
Грб Грб је у облику штита. Подељен је на четири дела, од којих су два дела плаве боје, а два зелене. У средини је линија раздвајања у облику шаторског крова. На левој страни грба, горе је приказана сребрна риба, на десној страни златни рог, на левој страни доле је приказан златни Трононеов крст, а на десној страни доле је приказана сребрна шкољка.
Грб је окружен венцем од биљака на дну, а на златној траци је великим, штампаним словима исписано име насеља.
Географија Ово мало село се налази 22 километра јужно од Печуја, у северном подножју Вилањских планина. Према структури насеља, то је брдовито село.
Суседна насеља су: Секед на северу, Вокањ на југоистоку, Киштотфалу на југу, Бише на југозападу и Шаланта на западу.
Историја После турске окупације, ту је остала пустош. Године 1691, овде су се населили Срби из Босне. Током Ракоцијевог рата за независност, место је опет постало ненасељено. До 1748. године, насељено је католичким Јужним Словенима (Хрватима). Око 1880. године, Немци су стигли из жупаније Толна. Од 1835. године, тамо су живеле и 2-3 мађарске породице. До краја двадесетог века, 2/5 становништва су били Немци. Године 1930, тамо је живело 40 Мађара, 145 Немаца, 173 изворна говорника хрватског језика, 1970. године 193 Мађара, 71 Немац и 122 Хрвата.Библиотека hungaricana
Године 1851, Елек Фењеш је написао следеће о селу: „Ата, село насељено хрватима, у Барањској жупанији, 2 сата од Шиклоша, лежи на брду у шумом. Село има 263 католичка становника, и прелепу властелинску шуму и 12 целих градских парцела. житељи гаје пшеницу, раж, кукуруз, овас, купус. Власништво је грофа Ивана Ботћанија.”
Године 1929, у публикацији „Жупанија Барања десет година после Тријанона“, пише: „Саланту мало село“ ... Његов окружни регистар такође укључује: села Немети, Секед, Ата и Погањ“
У 1960-им, насеља Аваш-тања и Пустамалом су анектирана.
Демографија На попису из 2011. године, 87,6% становника се изјаснило као Мађари, 2,1% као Роми, 4,7% као Хрвати, 2,1% као Немци и 0,5% као Срби (12,4% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 37,8%, реформисти 6,7%, лутерани 3,1%, гркокатолици 2,1%, неконфесионални 23,8% (25,9% се није изјаснило).
Према попису из 2022. године, село има 153 становника, од којих 2 живе на ободу железничке станице Атај. Од 153 особе, 137 су били Мађари, 5 Немаца, 4 Хрвата, 2 Рома, а 16 се није изјаснило о својој вероисповести. Због двоструког идентитета, расподела није 100%. Од 153 особе, 52 су биле римокатоличке, 10 реформатске, 4 евангелистичке, 3 гркокатоличке, 20 није било повезано ни са једном деноминацијом, а 64 се није изјаснило о својој вероисповести.Áta Helységnévtár
Референце
Спољашње везе Street map
Мађарски завод за статистику
Категорија:Насељена места у жупанији Барања