мини|Веб поп-ап са мрачним обрасцима: Мрачни образац (енг. Dark Pattern, познат и као „обмањујући дизајн образац”) је кориснички интерфејс који је пажљиво осмишљен да превари кориснике и наведе их да ураде одређене ствари, као што су куповина прескупог осигурања уз куповину или пријављивање на понављајуће наплате. Термин је увео дизајнер корисничког искуства Хари Бригнул 28. јула 2010. године регистрацијом сајта darkpatterns.org, „библиотеке образаца са специфичним циљем да именује и јавно прозове обмањујуће корисничке интерфејсе”.Fussell, Sidney, The Endless, Invisible Persuasion Tactics of the Internet, The Atlantic, 2 August 2019 Године 2023. објавио је књигу Обмањујући обрасци (Deceptive patterns).
Године 2021, Фондација за електронске границе и Consumer Reports креирали су линију за пријаве како би прикупили информације о мрачним обрасцима од јавности.
Обрасци
Мамац и замена Мамац и замена (Bait-and-switch) обрасци оглашавају бесплатан производ или услугу (или по знатно сниженој цени) који су потпуно недоступни или су залихе врло мале. Након објаве да производ није доступан, страница приказује сличне производе по вишим ценама или лошијег квалитета.
ProPublica већ дуго извештава о томе како Intuit, творац програма TurboTax, и друге компаније користе овај образац како би спречиле Американце да бесплатно поднесу пореске пријаве. 29. марта 2022, Савезна трговинска комисија (FTC) најавила је покретање правног поступка против компаније Intuit, матичне компаније TurboTax-а, због обмањујуће рекламе њихових бесплатних производа за подношење пореза. Комисија је известила да већина пореских обвезника не може користити ниједан од рекламираних бесплатних производа TurboTax-а који су оглашавани, тврдећи да је компанија обмаљивала клијенте у уверењу да могу бесплатно поднети порез. Поред тога, порески обвезници који остварују приходе од пољопривреде или су хонорарни радници не испуњавају услове за те производе. Intuit је најавио контрамере, тврдећи да су аргументи FTC-а „некредибилни” и да је њихова бесплатна услуга доступна свима.
Дана 4. маја 2022, Intuit је пристао на нагодбу од 141 милион долара због обмањујућих огласа. У мају 2023, компанија је почела да шаље чекове за нагодбу за више од 4 милиона корисника, а износи су се кретали од 30 до 85 америчких долара. У јануару 2024, FTC је наложио Intuit-у да престане са обмањујућим оглашавањем софтвера као „бесплатног” — за који већина подносилаца није ни квалификована.
Од марта 2024, Intuit је престао да пружа своју бесплатну TurboTax услугу.
Постепено повећање цене Постепено повећање цене (Drip pricing) је образац где се на почетку процеса куповине оглашава основна цена, након чега следи постепено откривање додатних накнада, пореза или трошкова. Циљ је да се привуче пажња потрошача за наизглед ниску почетну цену, а да се стварна коначна цена не открије све док потрошач не уложи време и труд у процес и донесе одлуку о куповини. Потврда кроз срамоћење Овај метод користи осећај кривице како би навео кориснике на акцију, на пример када сајтови формулишу опцију одбијања билтена или примања е-порука тако да посетилац осећа срамоту ако не прихвати понуду.
Скретање пажње Често се јавља у инсталатерима софтвера, овај образац приказује кориснику дугме које изгледа као типично дугме за наставак. Мрачни образац би приказао истакнуто дугме „Прихватам ове услове” тражећи од корисника да прихвати услове програма који није повезан са оним програмом који покушава да инсталира. Пошто корисник обично прихвата услове по навици, програм који није повезан може бити накнадно инсталиран. Аутори инсталатера то раде јер им аутори неповезаног програма плаћају за сваку инсталацију коју остваре. Алтернативни пут у инсталатеру, који омогућава кориснику да прескочи инсталацију тог програма, приказан је много мање уочљиво, или делује парадоксално (као што је одбијање услова коришћења).
Збуњујући изрази се такође користи да преваре кориснике да формално прихвате опцију за коју верују да има супротно значење. На пример, дугме за пристанак на обраду података које користи двоструку негацију попут „немојте не продавати моје личне податке”.
Приватност по Закербергу (Privacy Zuckering) „Privacy Zuckering” – назван по суоснивачу Facebook-а и извршном директору компаније Meta Platforms Марку Закербергу – је пракса која вара кориснике да деле више информација него што су намеравали. Корисници могу дати ове информације несвесно или кроз праксе које скривају или одлажу опцију одустајања од дељења приватних података. Калифорнија је усвојила прописе који ограничавају ову праксу у оквиру Закона о приватности потрошача Калифорније.
Мрежа из које се тешко излази / замка Мрежа из које се тешко излази / замка (Roach motel) је дизајн који омогућава лак улазак, али веома тежак излазак. Примери укључују компаније које захтевају од претплатника да одштампају и пошаљу поштом захтев за отказивање услуге.
На пример, током председничких избора у САД 2020. године, кампања Доналда Трампа (WinRed) користила је сличан образац, наводећи кориснике на понављајуће месечне донације без њиховог јасног знања.
Мрачни образац у обуци AI модела Средином 2024. године, Meta Platforms је најавила планове за коришћење података корисника са Facebook-а и Instagram-а за обуку својих AI технологија, укључујући и генеративне AI системе. Ова иницијатива обухватила је обраду података из јавних и приватних објава, интеракција, па чак и напуштених налога. Корисницима је дат рок до 26. јуна 2024. да одустану од обраде података. Међутим, критичари су приметили да је процес био пун препрека, укључујући обмањујућа обавештења путем е-поште, преусмеравања на странице за пријаву и скривене обрасце за одустајање које је било тешко лоцирати. Чак и када су корисници пронашли обрасце, морали су да наведу разлог за одустајање, иако је Метина политика навела да ће било који разлог бити прихваћен, што је покренуло питања о неопходности овог додатног корака.
Европски центар за дигитална права (Noyb) реаговао је на контроверзне праксе Мете подношењем жалби у 11 земаља ЕУ. Noyb је навео да Метина употреба „мрачних образаца” обесмишљава сагласност корисника, кршећи Општу уредбу о заштити података (GDPR). Жалбе су нагласиле да је опструктивни процес одјаве укључивао скривене форме, механизме преусмеравања и непотребне захтеве, као што је наводно објашњење разлога за одјаву — тактике дизајниране да одврате кориснике од одустајања. Додатно, Мета је признала да не може гарантовати да ће подаци оних који су одустали бити потпуно искључени из скупова за обуку података, што је изазвало додатну забринутост у вези са приватношћу и усаглашеношћу са заштитом података.
Под притиском регулатора, Ирска комисија за заштиту података (DPC) је интервенисала, што је довело до тога да Мета паузира планове за обраду података корисника из ЕУ/ЕЕА за AI тренинг. Ова одлука је значајна, али није резултирала правно обавезујућом изменом Метине политике приватности, остављајући питања о њеној дугорочној посвећености поштовању права на податке у ЕУ. Ван ЕУ, Мета је наставила са ажурирањем политике 26. јуна 2024, што је изазвало упозорења критичара о глобалним импликацијама такве праксе. Овај инцидент је истакнуо свеобухватни проблем мрачних шаблона у подешавањима приватности и изазове у држању великих технолошких компанија одговорним за њихове праксе са подацима. Групе за заступање права позвале су на јаче регулаторне оквире како би се спречиле обмањујуће тактике и обезбедило да корисници могу да остваре значајну контролу над својим личним информацијама.
Истраживање
Током 2016. и 2017. године, истраживања су документовала праксе против приватности на друштвеним мрежама коришћењем мрачних образаца. Године 2018, Норвешки савет потрошача објавио је извештај „Deceived by Design” о обмањујућем дизајну компанија Facebook, Google и Microsoft.Moen, Gro Mette, Ailo Krogh Ravna, and Finn Myrstad: Deceived by Design - How tech companies use dark patterns to discourage us from exercising our rights to privacy. , 2018, Consumer council of Norway / Forbrukerrådet. Report. Студија из 2019. испитала је 11.000 сајтова за куповину. Идентификовано је укупно 1.818 мрачних образаца који су сврстани у 15 категорија.
Истраживање из априла 2022. показало је да су мрачни обрасци и даље широко распрострањени, што указује на потребу за већим надзором оваквих пракси од стране јавности, истраживача и регулатора.
Према Општој уредби о заштити података Европске уније (GDPR-у) Европске уније, све компаније морају добити недвосмислен и слободно дат пристанак пре обраде личних података. Истраживање из 2020. открило је да „велике технолошке” компаније често користе обмањујуће интерфејсе како би одвратиле кориснике од одустајања. Године 2022, извештај Европске комисије открио је да је „97% најпопуларнијих веб-сајтова и апликација које користе потрошачи у ЕУ користило барем један мрачни образац”.
Истраживање документације огласних мрежа показује да су информације за програмере мобилних апликација фокусиране на законску усклађеност, али пребацују одговорност на програмера. Такође, примери кода често имају подразумевана подешавања која фаворизују дељење података ради повећања прихода.
Легалност
Сједињене Америчке Државе Мамац и замена (Bait-and-switch) је облик преваре који крши законе САД.
Дана 9. априла 2019, амерички сенатори Деб Фишер и Марк Варнер представили су Закон о смањењу обмањујућих искустава корисника на интернету (Deceptive Experiences To Online Users Reduction, DETOUR Act), који би учинио нелегалним за компаније са више од 100 милиона корисника месечно коришћење мрачних образаца за добијање сагласности за коришћење личних података.
У марту 2021, Калифорнија је усвојила измене Закона о приватности потршача у Калифорнији (California Consumer Privacy Act) који забрањују коришћење интерфејса који ометају избор корисника да одустане.
У октобру 2021, Федерална трговинска комисија FTC је издала изјаву којом најављује оштрије мере против предузећа која користе мрачне обрасце да „преваре или заробе потрошаче у претплатничке услуге”. Као резултат све већег броја жалби, агенција спроводи ове законе о заштити потрошача.
Године 2022, државна тужитељка Њујорка Летиција Џејмс казнила је Ферпортал са 2,6 милиона долара због обмањујућег маркетинга, а Федерални суд Аустралије казнио је Trivago са 44,7 милиона аустралијских долара обмањивања потрошача да плате више за резервације хотелских соба.
У марту 2023, Федерална трговинска комисија САД FTC је казнила творца игре Fortnite, компанију Epic Games, са 245 милиона долара због коришћења „мрачних образаца за превару корисника да изврше куповине”. Ово је највећи износ поврата средстава икада издат од стране FTC-а у случају везаном за видео-игре.
Европска унија У ЕУ, GDPR захтева да пристанак корисника буде недвосмислен, слободно дат и специфичан за сваку употребу података. Ово треба да спречи покушаје да корисници несвесно прихвате сву обраду података по дефолту. Крајем 2023. године усвојена је коначна верзија Закона о подацима. То је један од три закона ЕУ који се изричито баве мрачним обрасцима. Остала два су Закон о дигиталним услугама и директива о финансијским уговорима на даљину.
Уједињено Краљевство У априлу 2019, Канцеларија комесара за информације (ICO) издала је предложени „дизајн прилагођен узрасту” за друштвене мреже које користе малолетници, што забрањује коришћење „подстицаја” (nudges) који наводе кориснике на ниске нивое приватности. Овај кодекс је применљив према Закону о заштити података из 2018. и ступио је на снагу 2. септембра 2020. године.
Види још Прикривено оглашавање
Референце
Спољашње везе Deceptive Design (бивши darkpatterns.org) Линија за пријаву мрачних образаца организацијама Electronic Frontier Foundation и Consumer Reports Dark patterns у лабораторији за UX на Универзитету Пердју
Категорија:Графички дизајн Категорија:Веб-дизајн Категорија:Конзумеризам Категорија:Рачунарска етика Категорија:Технолошки неологизми Категорија:Неологизми из 2010.