мини|Енејин бег из Троје, слика Федерика Барочија (1598). Креуса прати свог мужа током разарања Троје. У грчкој и римској митологији, Креуса (старогрчки: Κρέουσα, романизовано: Kreousa) била је супруга Енеје, легендарног јунака и оснивача Алба Лонге, и мајка Асканија. Према Аполодору, била је ћерка Пријама, последњег краља Троје, и његове супруге Хекубе. Аутори је често приказују као присутну током пљачке Троје, како бежи из града са својим мужем.

У Вергилијевој Енејиди, током пљачке Троје, Креуса је изгубљена у збрци док њена породица покушава да побегне. Када се Енеја окрене да је потражи, сусреће њену сенку, која га обавештава о његовим будућим путовањима.

Генеалогија Хомер не помиње да је Енеја имао жену. Паусанија, песник Лехес и аутор Киприје, именује његову жену као Еуридику. Тек у I веку пре нове ере, у делима Вергилија, Ливија и Дионисија из Халикарнаса, Креуса се први пут помиње као Енејина жена. У овим извештајима, она је мајка Асканија и Енејина жена, а Дионисије додатно наводи Пријама као њеног оца. Митограф Аполодор помиње Креузу као ћерку Пријама и Хекубе, али не помиње да је била Енејина жена, а Хигин такође укључује Креусу у свој каталог Пријамове деце. Поред Асканија, други извори наводе другог сина Креусе и Енеје; схолион на Енејиди назива ово дете Еурибат, док се у другом схолиону на Ликофроновој Александри зове Еурилеон. мини|Енеја наилази на сенку Креусе, илустрација Бартоломеа Пинелија Као ћерка Пријама и Хекубе, међу Креусиним браћом и сестрама били су легендарни ратник Хектор; Хеленин просац Парис; пророчица Касандра; Троил; и Поликсена, Ахилова љубавница.

Митологија

Грчки извори У Ликофроновој поеми Александра, Грци су били спремни да дозволе Енеји да понесе нешто са собом из своје куће, а он је изабрао свог оца и кућне богове, одлучивши се да остави за собом жену, децу и имовину. Иако Ликофрон не помиње име своје жене, схолион у одломку је идентификује као Креусу. Паусанија тврди да су Реја и Афродита спасиле Креусу од грчког ропства зато што је била жена Енеје, једног од Афродитиних смртних синова.

Вергилијева Енеида Креусину смрт по вољи богова укратко описује Вергилије у свом епском спеву Енејида. Док Троја пада у руке Грка, Енеја одлази у свој дом да поведе свог оца Анхиса, Креусу и њиховог сина Асканија из града на село. Анхис одбија да напусти кућу, а Енеја одлучује да би радије остао у Троји и погинуо у бици него да напусти оца. Креуса га хвата за ноге и моли га да размисли о томе шта би се десило са Асканијем, Анхисом и њом ако би Енеја погинуо.

Док она то ради, Асканија изненада обасипа натприродни пламен. Пламен се брзо гаси водом. Анхсз верује да је то знак од Јупитера, који га потврђује слањем звезде падалице. Видевши то, Анхис се предомисли и пристаје да побегне из Троје. Породица напушта дом; Енеја носи свог оца, држећи Асканија за руку, док Креуса креће за њим. На крају стижу до капија и почињу да беже након што су приметили да их Грци изгледа сустижу. Креуса је изгубљена, неспособна да их прати. Након што је стигао до Церериног храма ван града, Енеја оставља Анхиса и Асканија тамо да би се вратио у потрагу за Креусом. Док очајнички претражује град, среће Креусину сенку, која му говори да јој је судбина била да остане у Троји. Она предвиђа његово путовање у Хесперију, у Италији, и његов будући брак са другом женом. Она тражи од Енеје да се брине о њиховом детету и нестаје. Енеја три пута покушава да ухвати и задржи њену сенку, али сваки пут не успева.

Литература

, Cambridge. ; London, William Heinemann Ltd., 1921. ISBN 0-674-99135-4. Online version at the Perseus Digital Library. , in Lexicon Iconographicum Mythologiae Classicae (LIMC) VI.1., Zürich and Munich, Artemis Verlag, 1990. ISBN 3-7608-8751-1. Internet Archive. , translated by Earnest Cary, Loeb Classical Library No. 347, Cambridge. . ISBN 978-0-674-99382-2. Online version at Harvard University Press. Online version by Bill Thayer. , Two volumes: ISBN 978-0-8018-5360-9 (Vol. 1), ISBN 978-0-8018-5362-3 (Vol. 2). , Psychology Press, 2004. ISBN 978-0-415-18636-0. Google Books. Aeneid 2: A Commentary, Brill, 2008. ISBN 978-90-04-16988-3. in , translated by A. W. Mair and G. R. Mair, Loeb Classical Library No. 129, Cambridge, Massachusetts, , 1921. ISBN 978-0-674-99143-9. Online version at Harvard University Press. with an English Translation by W.H.S. Jones, Litt.D., and H.A. Ormerod, M.A., in 4 Volumes. Cambridge. ; London, William Heinemann Ltd. 1918. ISBN 0-674-99328-4. Online version at the Perseus Digital Library 3 vols. Leipzig, Teubner. 1903. Greek text available at the Perseus Digital Library. Smith, Scott R., and Stephen M. Trzaskoma, Apollodorus' Library and Hyginus''' Fabulae: Two Handbooks of Greek Mythology'', Hackett Publishing, Indianapolis/Cambridge, 2007. ISBN 978-0-87220-821-6. Google Books. in , translated by H. Rushton Fairclough, revised by G. P. Goold, Loeb Classical Library No. 63, Cambridge, Massachusetts, , 1916. ISBN 978-0-674-99583-3. Online version at Harvard University Press.

Референце Категорија:Грчка митологија Категорија:Римска митологија