мини|лево|150px|Ото Ројтер пројектант авиона Јункерс К 16 је био пословно - спортски авион који је произвела немачка компанија -{Junkers Flugzeugwerke AG}- 1921. године. Поред пилота могао је да прими још две особе. Пројектовање и развој мини|десно|200п|Мотор Siemens-Halske SH5 авиона Јункерс К 16а и K 16ba мини|десно|200п|Мотор Walter NZ-120 авиона Јункерс K 16bo мини|десно|200п|Мотор -{Bristol Lucifer}- авиона Јункерс K 16ce мини|десно|200п|Цртеж авиона Јункерс K 16 у три пројекције мини|десно|300п|Авион Јункерс К 16 са мотором Siemens-Halske SH4 мини|десно|300п|Авион Јункерс К 16 са мотором -{Bristol Lucifer}- К 16 (интерно Ј 16) је развијен 1921. године на бази авиона Јункерса J 15. Пројектовао га је главни инжењер компаније Јункерс, Ото Ројтер. Први лет одржан је 3. марта 1921. године. Пошто су победничке савезничке силе у Првом светском рату увеле потпуну забрану изградње авиона, 11. маја 1921., авион је растављен и транспортован у Холандију како би се избегла конфискација. Тамо су након поновне монтаже, настављена започета пробна испитивања. Године 1923, први пут је јавно изложен на аеромитингу у Гетеборгу. Авион је углавном коришћен као пословни авион, за туристичке летове или као спортски авион. Технички опис Авион Јункерс К 16 је једномоторни, висококрилни конзолни моноплан претежно металне конструкције са фиксним стајним трапом.
Труп авиона је правоугаоног пресека, заобљен на врху. Носећа структура је решеткаста, направљена од дуралуминијумских профила. Оплата је од валовитог дуралуминијумског лима. У кљуну авина се налази мотор, а затим отворена пилотска кабина која се налази испред крила, са управљачким механизмом и потребном инструментаријумом за контролу лета и рада мотора. Овакав положај пилотске кабине омогућавала је пилоту бољу прегледност околине авиона. Иза ње а испод крила се налази путничка кабина, која има два места, једно насупрот другог у смакнутом распореду. Приступ кабини је кроз бочна врата а с обзиром на ниски клиренс авиона у кабину се улазило без степеника. Са обе стране путничке кабине налазила су се по два велика прозора.
Крило је било конзолно, трапезастог облика и дебелог профила. Састојало се из три дела, централни део изнад путничке кабине и два крајња дела. Носећа структура крила је била метална а облога од таласастог дуралуминијумског лима. Еленори (крилца) су имали металну носећу структуру пресвучену импрегнираним платном.
Погонска група се састојала од мотора и дрвене вучне елисе фиксног корака. У ове авионе су уграђивани различити мотори у зависности од верзије и године изградње авиона.
Репна пераја су била класичног облика са стабилизаторима металне конструкције и облогама од алу-лима а контролне површине (кормила правца и висине) су имале метални оквир и биле су такође обложене импрегнираним платном.
Стајни трап је био класичан, са два главна точка напред и репним клизачем ппозади. Конструкција предњег дела стајног трапа је била са елстичном осовинома која је са предњим носачем чинила вертикалну троугласту виљушку (носач рукавца) точка док је други коси носач био ослоњен на труп. У том косом носачу је био уграђен еластични амортизер помоћу гумене сајле, који је требао да прими сва ударна оптерећења при слетању и неравнина полетно слетне стазе. Варијантеhttps://histaviation.com/ju_k_16.html -{К 16}-, први прототип из 1921. са Siemens Sh4 (45 -{kW}-) мотором, касније замењен са Sh5 (62 -{kW}-) -{К 16а}-, модификовани прототип из 1924. са новим деловима доњег и задњег дела трупа, Siemens Sh5 (62 -{kW}-) -{K 16ba}-, модификовани прототип из 1924. са новим крилом повећан размах на 12,80 -{m}-, Siemens Sh5 (62 -{kW}-) -{K 16ce}-, Bristol Lucifer (74 -{kW}-), модификован кљун авиона. -{K 16bi}-, Siemens Sh12 (92 -{kW}-) -{K 16bo}-, Walter NZ-120 (88 -{kW}-)
Авион Година Размах (m) Мотор Снага (kW) Мах.брзина (km/h) K 16 1923. 11,00 -{Siemens-Halske Sh 4}- 46110-140 K 16a 1924. 11,00 -{Siemens-Halske Sh 5}- 62 145 K 16ba 1924. 12,80 -{Siemens-Halske Sh 5}- 62 170 K 16ce 1924. 12,80 -{Bristol Lucifer}- 74 165 K 16bi 1927. 12,80 -{Siemens-Halske Sh 12}- 92 170 K 16bo 1928. 12,80 -{Walter NZ-120}- 88 170 Оперативно коришћење Укупно је произведено 17 авиона Јункерс -{К 16}-. Поред Немачке авион је продат у још 5 земаљаhttp://hugojunkers.bplaced.net/junkers-k16-production-list.html. Главна намена Јункерса -{К 16}- је била употреба као малог путничког авиона на рутама са нижим захтевима, где -{F 13}- није био довољно економичан. Међутим, немачки ваздушни саобраћај се брзо повећавао и -{К 16}- више није био интересантан немачким авио-компанијама 1924. године, када је постао комерцијално доступанhttp://hugojunkers.bplaced.net/junkers-k16.html. Ови авиони су се углавном користили као приватни или пословни авиони. Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Stützer H., , Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Herford. Günter Schmitt: Junkers und seine Flugzeuge. 2. unveränderte Auflage. Transpress, Berlin 1986, , Wolfgang Wagner: Der deutsche Luftverkehr – Die Pionierjahre 1919–1925. Bernard & Graefe, Koblenz 1987, ,
Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
Види још Хуго Јункерс Јункерс J 15 Јункерс Ju 13 Дорније Komet I и Komet II Фарман F.190 Јункерс F 13
Спољашње везе http://www.artiklar.z-bok.se/Junkers.html https://www.airwar.ru/enc/law1/juk16.html http://hugojunkers.bplaced.net/junkers-k16-production-list.html https://histaviation.com/ju_k_16.html http://hugojunkers.bplaced.net/junkers-k16.html https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k9804423c/f20.item.zoom
Категорија:Јункерс авиони Категорија:Путнички авиони