thumb|Миграције Тевтона и Кимбри.Црвеном су обележени порази Кимбра, Амброна и Тевтона.ПЛавом су обележене победе Кимбра, Амброна и Тевтона. Амброни су били древно племе које помињу римски аутори. Неки сматрају да су били германско племе пореклом из Јиланда; међутим, Римљанима њихово тачно порекло није било јасно.
Крајем 2. века пре нове ере, заједно са Кимбрима и Тевтонима, Амброни су напустили своју постојбину и упали у Римску републику, остваривши велику победу у бици код Араузија 105. године п. н. е. Амброни и Тевтони, које је предводио Тевтобод, коначно су поражени у бици код Акве Секстије 102. године п. н. е. Име Порекло имена Амброни представља знатну тешкоћу за тумачење, јер се корен Ambr- и његове варијанте јављају у многим областима европског континента: Омброне на горњој Висли; *Ymbre (дат. Ymbrum), племе поменуто у делу Widsith; острва Амрум (старије Ambrum) и Имбрија (данашњи Фемарн); имена река Амер, Ампер и Емер; област Амерланд; град Емерих на Рајни; италско племе Умбри (или Омбри); као и грчка лична имена Амбри и Амбрики. Име Амброни Плутарх наводи као назив за Лигуре. Могуће кварење германског облика Amr- у Ambr- у римским изворима додатно отежава поуздано тумачење. Протокелтска реч *ambi- значи „око, унаоколо“ (уп. Амбигат, Амбиорикс, Амбијани и Амбисагр). Касније, током кратког и крвавог похода преко Европе, Кимбре и Амброне је предводио Боирикс, име келтског порекла које значи „краљ Боја“. Плутарх је писао да име Амброни може бити келтског порекла и да значи „краљ Боја“. Порекло Амброни се најчешће сврставају међу германска племена. Такође су предложени и келтски утицаји, али је то спорно.
Према Хансу Куну и Рајнхарду Венскусу, Амброни су можда потекли из Јиланда, са подручја око острва Амрум или Фемарн, одакле су се заједно са Тевтонима упутили ка југу крајем 2. века п. н. е. Делoви племена су можда остали у области горње Висле, где се касније помињу као Ὄμβρωνες (Ómbrōnes) код Птолемеја (2. век). Помињање *Ymbre у староенглеском делу Widsith, као и британски извори који Амброне називају „Саксонцима“, могу указивати на то да је део племена остао у близини своје северне постојбине. Историја Ова три суседна племена започела су своју историјску појаву као савез решен да се исели ка јужним земљама. Један римски извор бележи: „Кимбри, Тевтони и Тигурини, избеглице са крајњих подручја Галије, пошто је океан потопио њихове земље, почели су да траже ново место за насељавање широм света.“
Амброни су били део те масе у покрету. Плутарх наводи да је према Италији напредовало 300.000 наоружаних ратника, уз још већи број жена и деце (иако су ове бројке вероватно знатно преувеличане). Варвари су се поделили у две групе: Кимбри су кренули преко Норика против конзула Катула, док су Тевтони и Амброни кренули преко Лигурије дуж обале ка конзулу Гају Марију, који је био утврђен на Рони. Плутарх пише да је само Амброна било више од 30.000 и да су били најратоборнији део непријатељске војске, која је раније поразила Римљане под Гнеј Малије Максимом и Квинтом Сервилијем Цепионом.Plutarch, Lives: Life of Marius. Амброни су имали обичај, сличан келтском, да у боју узвикују име свог племена. Управо у бици код Араузија 105. године п. н. е. Римљани су поражени под заповедништвом Сервилија Цепиона и Гнеја Малија.Livy, Periochae, book 67.
Тевтони и Амброни су затим напали Маријев логор, али су били одбијени. Потом су наставили кретање, пролазећи поред логора и довикујући римским војницима поруке за жене које ће, како су говорили, срести као робиње. Марије их је брзо пратио и поново се утврдио код Акве Секстије у подножју Алпа. Била је то 102. година п. н. е.Plutarch, Lives: Life of Marius; Livy, Periochae, book 68.
Битка је започела као случајни сукоб, али су Римљани брзо преокренули ток догађаја. Пратиоци римског логора који су покушавали да захвате воду из оближње реке били су нападнути од стране Амброна, који су је још користили. Лигури у римској служби пришли су им у помоћ, али су били одбачени преко реке. Марије је искористио прилику: Римљани су се брзо постројили и напали Амброне док су покушавали да се врате преко реке. Већина њихове војске је уништена.Lucius Annaeus Florus, The Epitome of Roman History, book I, part 38. Два дана касније Марије је одбио нови напад на логор и опколио непријатеља, ухвативши га између своје главне војске и заседе од 3.000 људи под командом Марка Клаудија Марцела, које је послао током ноћи пре битке. Ова претња из позадине изазвала је панику и потпуни слом непријатеља.In The Name of Rome pg. 148–149 – Adrian Goldsworthy Плутарх наводи да је Марије заробио 100.000 људи, иако је та бројка вероватно претерана.Plutarch, Lives: Life of Marius. Наводи се да су неки од преживелих заробљеника касније били међу побуњеним гладијаторима у Трећем робовском рату. Иако Цезар помиње да су остаци Кимбра и Тевтона створили ново племе у белгијској Галији, Атуатуке, он не помиње остатке Амброна.Caesar, Gallic War, book 2, chapter 29. Референце
Литература
Категорија:Германска племена