Сукоб интереса на Википедији (COI) се јавља када уредници користе Википедију да би унапредили интересе својих спољних улога или односа. Врста уређивања у сукобу интереса која највише компромитује Википедију је плаћено уређивање у сврхе односа са јавношћу (ПР). Постоји неколико политика и смерница за сузбијање уређивања у сукобу интереса, укључујући смерницу Википедије о сукобу интереса и политику Задужбине Викимедија о откривању плаћених доприноса.

Контроверзе о којима су медији извештавали укључују уређивање чланака од стране особља Конгреса Сједињених Држава о члановима Конгреса 2006. године; Мајкрософт који је нудио новац софтверском инжењеру за уређивање чланака о конкурентским стандардима кода 2007. године; ПР фирму Bell Pottinger која је уређивала чланке о својим клијентима 2011. године; и откриће 2012. године да су британски посланици или њихово особље уклонили критике из чланака о тим посланицима. Медији су такође писали о уређивању у сукобу интереса од стране компанија BP, Централне обавештајне агенције (ЦИА), Diebold, Portland Communications, Sony, Свете столице и неколико других.

Године 2012. Википедија је покренула једну од својих највећих истрага о марионетским налозима, када су уредници пријавили сумњиве активности које су указивале на то да је 250 налога коришћено за плаћено уређивање. Википедија је пратила измене до фирме познате као Wiki-PR и налози су блокирани. Године 2015. Операција Orangemoody открила је још једну превару са плаћеним уређивањем, у којој је 381 налог коришћен за изнуду новца од предузећа за креирање и наводну заштиту промотивних чланака о њима.

Википедија о уређивању у сукобу интереса Википедију уређују сарадници волонтери. Смерница Википедије о сукобу интереса је „општеприхваћени стандард који уредници треба да покушају да следе”. Ова смерница снажно обесхрабрује уређивање у сукобу интереса и саветује онима који имају финансијски сукоб интереса, укључујући плаћене уреднике, да се уздрже од директног уређивања чланака. Политика откривања плаћених доприноса, која има правне последице, захтева да уредници открију свог „послодавца, клијента и припадност” у вези са било којим доприносом за који су плаћени, укључујући доприносе на страницама за разговор.

Дана 21. октобра 2013, Су Гарднер, тадашња извршна директорка Задужбине Викимедија, осудила је плаћено уређивање у промотивне сврхе. Адвокатска канцеларија Cooley LLP, у опомени пред тужбу фирми Wiki-PR, написала је да „ова пракса крши услове коришћења Задужбине Викимедија, укључујући, али не ограничавајући се на одељак 4, који забрањује корисницима да ’дају лажне изјаве, лажно се представљају или врше преваре’, и ’...лажно представљају своју повезаност са било којим појединцем или ентитетом, или користе корисничко име другог корисника са намером да обману’”. Године 2014. Задужбина Викимедија је ажурирала своје услове коришћења како би захтевала да уредници открију свог „послодавца, клијента и повезаност у вези са било којим доприносом за који [они] примају или очекују да ће примити накнаду”.Wikimedia:Terms of use#4. Refraining from Certain Activities, Wikimedia Foundation.

Закони против прикривеног оглашавања

Савезна трговинска комисија САД Савезна трговинска комисија (FTC) објавила је водич за своје прописе за примену савезног закона који се односи на употребу препорука и сведочења у оглашавању у Смерницама за препоруке и Дот ком откривањима.Dot Com Disclosures

Европски закон о фер трговини У мају 2012. године, Виши земаљски суд у Минхену (Oberlandesgericht) потврдио је пресуду против компаније која је уређивала чланке на Википедији са циљем да утиче на купце. Суд је ове измене сматрао непријављеном комерцијалном праксом у складу са Законом против нелојалне конкуренције Одељак 4, 3 јер је то представљало прикривено оглашавање, и као такво представљало је кршење европског закона о фер трговини (видети Директиву о непоштеној пословној пракси). У пресуди се наводи да се од читалаца не може очекивати да траже корисничке странице и странице за разговор како би пронашли информације о корпоративној припадности уредника. Случај је произашао из тужбе против једне компаније од стране конкурента због измена направљених у чланку Weihrauchpräparat на Википедији на немачком језику.

Управа за стандарде оглашавања (ASA) у Уједињеном Краљевству донела је сличну одлуку у јуну 2012. у вези са материјалом о компанији Nike на Твитеру. ASA је утврдила да је садржај одређених твитова двојице фудбалера „договорен уз помоћ члана Nike маркетиншког тима”. Твитови нису били јасно идентификовани као Nike маркетиншка комуникација, те су стога били у супротности са кодексом ASA.Sweney, Mike. "Nike becomes first UK company to have Twitter campaign banned" , The Guardian, 20. 6. 2012.

Инциденти

2000-е Џими Вејлс У децембру 2005. године откривено је да је суоснивач Википедије Џими Вејлс уређивао сопствени унос на Википедији. До 9. септембра 2023. године, он је седам пута изменио информације о томе да ли је Лари Сангер био суоснивач Википедије. Такође је откривено да је Вејлс уређивао чланак на Википедији о својој бившој компанији, Bomis. „Bomis Babes”, одељак веб-сајта Bomis, у чланку је био окарактерисан као „мека порнографија”, али је Вејлс то ревидирао у „одељак са садржајем за одрасле” и избрисао помињање порнографије. Рекао је да исправља грешку и да се не слаже са тим да се Bomis Babes назива меком порнографијом. Вејлс је признао да је извршио промене, али је тврдио да су то биле техничке исправке.

MyWikiBiz У августу 2006. Грегори Коус, истраживач тржишта из Пенсилваније, основао је MyWikiBiz, компанију која нуди писање јефтиних уноса на Википедији за предузећа. У јануару 2007. Коус је рекао да је по његовом мишљењу покривеност великих корпорација на Википедији мањкава, наводећи да је „чудно да ће мањи Покемон лик добити чланак од 1.200 речи, а Fortune 500 компанија ће добити... можда 100 речи”. Неколико дана након објављивања саопштења за штампу о свом пословању, Коусов налог на Википедији је блокиран. Коус се касније присетио телефонског разговора са Џимијем Вејлсом који му је рекао да је MyWikiBiz „антитеза” мисији енциклопедије. Коус је рекао да га је изненадило што су ПР агенције обесхрабрене да уређују чланке: „Има око 130 ’Fortune 1,000’ компанија које су одсутне са страница Википедије... Како не би имале користи од мале ПР помоћи?”

Мајкрософт У јануару 2007. године, аустралијски софтверски инжењер Рик Џелиф открио је да му је Microsoft понудио новац да уређује чланке на Википедији о два конкурентска стандарда кода, OpenDocumentFormat и Microsoft Office Open XML. Џелиф, који је себе описао као техничког стручњака, а не као заступника Мајкрософта, рекао је да је прихватио понуду јер је желео да информације о техничким стандардима буду тачне. Мајкрософт је касније потврдио да је понудио да плати Џелифу да уређује чланке, наводећи да су тражили „више равнотеже” у уносима, да су чланци садржали нетачности, да су претходни напори да се привуче пажња волонтера Википедије пропали, и да се Мајкрософт сложио да компанија неће прегледати промене које је предложио Џелиф. Мајкрософт је такође рекао да раније нису ангажовали никога да уређује Википедију.

Након овог открића уследила је бурна дебата о томе да ли такве праксе доводе у питање кредибилитет Википедије. Као одговор на инцидент, Џими Вејлс је рекао да је плаћање за измене на Википедији противно духу енциклопедије. Вејлс је рекао да би бољи, транспарентнији избор био да Мајкрософт изради белу књигу на ту тему, постави је на мрежу и повеже је са Википедијом. Такође је изјавио: „Иако агенције и запослени не би требало да уређују наше странице, они то раде – али можда мање него што бисте очекивали.”

Дејвид Џерард, википедијанац, рекао је: „[Википедија] не гледа благонаклоно на сукоб интереса, а плаћање некоме је сукоб интереса.” Џерард је додао да администратори Википедије обично блокирају представнике за односе са јавношћу да уређују.

У истом месецу у којем су Мајкрософт и MyWikiBiz покренули питања сукоба интереса, Вејлс је изјавио да уредници не би требало да буду плаћени за уређивање и да ће ПР агенције бити забрањене ако буду упорне.

WikiScanner

Године 2007. Вирџил Грифит је креирао претраживу базу података која је повезивала измене које су извршили анонимни уредници Википедије са компанијама и организацијама из којих су измене извршене. База података је укрштала евиденцију измена на Википедији са јавно доступним записима који се односе на интернет ИП адресе са којих су измене извршене.

Већина измена које је WikiScanner пронашао биле су мање или безопасне, али је даља анализа открила контроверзније и непријатније примере уређивања у сукобу интереса. Ови случајеви су добили медијску покривеност широм света. Међу оптуженима су били Ватикан, ЦИА, ФБИ, Конгресни комитет америчке Демократске странке, Републиканска странка САД, британска Лабуристичка партија, британска Конзервативна партија, Влада Канаде, Министарство индустрије Канаде, Министарство премијера, кабинета и одбране у Аустралији, Уједињене нације, Сенат САД, Министарство унутрашње безбедности САД, Агенција за заштиту животне средине САД, сенатор из Монтане Конрад Бернс, гувернер Охаја Боб Тафт, израелска влада, Ексон мобил, Волмарт, Астразенека, Diebold, Dow Chemical, Дизни, Дел, Anheuser-Busch, Нестле, Пепси, Боинг, Сони, Electronic Arts, SCO Group, Myspace, Фајзер, Raytheon, DuPont, Сајентолошка црква, World Harvest Church, Амнести интернашонал, Discovery Channel, Fox News, CBS, Вашингтон пост, Национална стрељачка асоцијација, News International, Ал Џазира, Универзитет Боб Џоунс, и Државни универзитет Охаја.

Иако су измене корелирале са регистрованим ИП адресама, подаци WikiScanner-а нису пружили доказ да су промене дошле од члана организације или запосленог у компанији, већ само да је промене ауторизовао неко са приступом њиховој мрежи.

Портпароли Википедије су позитивно примили WikiScanner, напомињући да је помогао да се спречи да сукоби интереса утичу на чланке, као и да је повећао транспарентност и ублажио покушаје уклањања или искривљавања релевантних чињеница.

Сајентолошка црква

Године 2008, дуготрајни спор између чланова Сајентолошке цркве и уредника Википедије стигао је до Арбитражног комитета Википедије. Чланови цркве били су оптужени за покушај да утичу на чланке у интересу цркве, док су други уредници били оптужени за супротно. Арбитражни комитет је једногласно изгласао блокирање свих измена са ИП адреса повезаних са црквом; неколико критичара сајентологије је такође блокирано.

2010-е Браћа Коук Године 2010. Koch Industries је почео да запошљава New Media Strategies (NMS), интернет ПР фирму специјализовану за маркетинг од уста до уста. Убрзо након тога, откривено је да су запослени у компанији, уређујући са ИП адреса које контролише NMS, уређивали чланке на Википедији за Чарлса Коука, Дејвида Коука, политичке активности браће Коук и The Science of Success (књигу коју је написао Чарлс). Под бројним корисничким именима, запослени у NMS-у су уређивали чланке на Википедији „како би дистанцирали породицу Коук од покрета Чајанка, обезбедили неоснована поређења између Коука и теорија завере око Џорџа Сороса и генерално избрисали цитате либералних новинских кућа”. Ове активности су разоткривене на Википедији и описане у штампи.

Лондонски „ПР фиксер” У јуну 2011. године, PR Week је известио о „фиксеру”, познатој, али неименованој личности из ПР индустрије са седиштем у Лондону, која је нудила услуге „чишћења” чланака. Уноси на Википедији за које је ова особа оптужена да их је мењала укључивали су суоснивача Carphone Warehouse Дејвида Роса, председника Von Essen Group Ендруа Дејвиса, британског инвеститора за некретнине Дејвида Роуланда, саудијског милијардера и тајкуна Мана ал Санеу и Едварда Стенлија, 19. грофа од Дербија. Према писању PR Week-а, са исте ИП адресе извршене су 42 измене, већином уклањањем негативних или контроверзних информација, или додавањем позитивних информација.

Bell Pottinger