Електропривреда Црне Горе (ЕПЦГ) је електроенергетско предузеће са седиштем у Никшићу, у Црној Гори. Компанија је листирана на Црногорској берзи, при чему већински пакет акција поседује држава, док се преостале акције јавно тргују.

Делатност компаније обухвата производњу, дистрибуцију и снабдевање електричном енергијом. У марту 2009. године, делатност преноса електричне енергије издвојена је у посебно предузеће — Црногорски електропреносни систем (ЦГЕС), које функционише као независни оператор преносног система.

ЕПЦГ је власник две велике и седам малих хидроелектрана, као и једне термоелектране на угаљ. Хидроелектрана „Перућица“ има инсталисану снагу од 307 MW, док хидроелектрана „Пива“ располаже снагом од 342 MW. Термоелектрана „Пљевља“ има капацитет од 210 MW. Поред тога, у изградњи је соларна електрана снаге 100 MW, а планирана је и плутајућа соларна електрана на вештачком језеру Слано.

Историја Електрификација Црне Горе започела је у првој деценији 20. века. Само 28 година након изградње прве електране на свету, коју је у Њујорку подигао амерички проналазач Томас Алва Едисон, у Црној Гори су започети први кораци у увођењу електричне енергије. Тиме се Црна Гора у то време сврстала међу мали број европских и светских земаља чији су градови били осветљени електричном енергијом.

Почетак електрификације везује се за 19. август 1910. године, када је на Цетињу, поводом крунисања краља Николе I Петровића, пуштена у рад прва електрична централа у Црној Гори. Према данашњим стандардима, радило се о малој електрани са два дизел-мотора укупне снаге 110 kW, која је касније проширена на 220 kW. Електрана је обезбеђивала електричну енергију за Краљевски двор на Цетињу, Зетски дом, главну градску улицу и неколико стамбених објеката. Ова централа представљала је основу за каснији развој једног од најзначајнијих привредних субјеката у Црној Гори — Електропривреде Црне Горе. Цетињска електрана радила је око 50 година, са укупно приближно 450.000 радних сати, укључујући период од 12 година непрекидног рада без квара. Изградњу и опремање извела је фирма „Емануел Краус“ из Трста. Објекат и постројења, која су у почетку носила назив „Црногорско електрично друштво“, очувани су и због свог значаја проглашени културним добром, са намером да буду претворени у музеј Електропривреде Црне Горе, што је формализовано 13. новембра 1976. године. Датум пуштања електране у рад, 19. август, обележава се као Дан ЕПЦГ а.д. Никшић.

Непосредно након пуштања у рад електране на Цетињу, започета је изградња електрана и у другим градовима, чиме је електрична енергија постепено постала доступна ширем становништву. Електране су отворене у Бару (1913), Котору (1916), Херцег Новом (1925), Подгорици и Никшићу (1927), Рисну (1928), Колашину (1929), Улцињу (1930), Зеленици (1935), Перасту (1936), Пљевљима (1937) и Тивту (1939).

Хидроелектрана Изградњом хидроелектрана мањег капацитета, данас познатих као мале или дистрибутивне хидроелектране, завршене су прва и друга фаза развоја електроенергетског система Црне Горе. И у овој фази, Цетиње је имало водећу улогу. У његовој близини је 1937. године изграђена хидроелектрана „Подгор“, снаге 250 kW, која је и даље у функцији. Након ње изграђене су хидроелектране „Ријека Мушовића“ (1950, 1,36 MW), „Водопад Зете“ (1952, 1,2 MW), „Ријека Црнојевића“ (1952, 754 kW) и „Глава Зете“ (1955, 4,5 MW), која је јединствена по томе што је подземна. Данас су у погону и мале хидроелектране „Лијева Ријека“ и „Шавник“, а укупна инсталисана снага малих хидроелектрана износи око 8,5 MW.

Трећа фаза развоја започела је изградњом велике хидроелектране „Перућица“, чија је прва фаза пуштена у рад 1960. године. Завршетком друге и треће фазе остварени су значајни вишкови електричне енергије. Шеснаест година касније изграђена је брана Мратиње, висока 220 метара, која је у време изградње била највиша на Балкану и једна од највиших у Европи.

Термоелектрана Puštena u rad 1982. godine, Termoelektrana Pljevlja je projektovana kao prvi blok šireg plana koji nikada nije u potpunosti realizovan. Snaga generatora iznosi 225 MW, a postrojenje koristi mrki ugalj iz obližnjeg Rudnika uglja Pljevlja. Decenijama unazad, TE je prošla kroz nekoliko faza revitalizacije kako bi se održala operativna gotovost i povećala efikasnost kotlovskog postrojenja u promjenljivim tržišnim okolnostima.

Електрична мрежа Поред производних објеката, Електропривреда Црне Горе изградила је и развијену електроенергетску мрежу различитих напонских нивоа, која обухвата далеководе, трафостанице и разгранату дистрибутивну мрежу на територији целе Црне Горе. Развој преносне и дистрибутивне мреже одвијао се упоредо са унапређењем производних капацитета.

Енергија ветра У јуну 2023. године, ЕПЦГ је добила финансирање од 82 милиона евра за изградњу ветроелектране Гвозд, која ће производити 54,6 MW. Очекује се да ће овај пројекат значајно допринијети повећању производње електричне енергије из обновљивих извора и јачању енергетске независности Црне Горе.

Поред тога, у Црној Гори је у функцији и вјетропарк Можура, који је пуштен у рад 2019. године са инсталисаном снагом од око 46 MW. Овај вјетропарк представља један од првих великих пројеката у области вјетроенергије у земљи и значајно доприноси укупној производњи електричне енергије из обновљивих извора.

Референце

Категорија:Привреда Црне Горе Категорија:Предузећа из Никшића