Полишчуци, или Полишчуки (, , , ) су аутохтоно становништво Полесја. Њихов матерњи говор формира дијалекатски континуум између белоруског и украјинског језика и укључује недавно кодификовани западнополески, као и многе локалне варијације и поддијалекте.
Историја десно|мини|Полесје (тамнозелена), тренутне границе Од међуратног периода, Полишчуци су почели да развијају осећај идентитета, под утицајем етничке политике Друге пољске републике унутар Полеског војводства.Majecki Henryk, "Problem samookreślenia narodowego Poleszuków w Polsce okresu międzywojennego", In: Загароддзе--3: матэрыялы навукова-краязнаўчай канферэнцыі "Палессе ў ХХ стагоддзі" 1-4 чэрвеня 2000 г., Беласток (it was available online: Problem samookreślenia narodowego Poleszuków w Polsce okresu międzywojennego, accessed July 21, 2007 ) Војводство је имало најређу насељеност и један од најнижих нивоа просперитета, због неповољних климатских и пољопривредних (земљишних) услова. Пољски статистички документ из 1923. наводи да је 38.600 од 880.900 становника Полеског војводства (око 4%) идентификовано као Полишчуци, који су се у попису самоидентификовали као тутејши („локални“). У документу је наведено да су користили источнословенске дијалекте, прелазне између украјинског и белоруског, понекад идентификоване као посебан полески језик. У пољском попису становништва из 1931. питање о етничкој припадности замењено је питањем о матерњем језику. Као резултат тога, 62,5% становништва је идентификовало свој језик као тутејши („локални“). (14,5% је изјаснило се за пољски, а 10,0% за јидиш или хебрејски као матерњи језик.) Чињеница да су неки испитаници изјаснили свој језик као белоруски или украјински протумачена је као формирање одговарајуће етничке свести у том подручју. Тренутно се етничка група Полишчука сматра једним од засебних културних и етничких идентитета у том подручју, док се већина становништва белоруског, пољског и украјинског дела региона Полесја асимилирала са одговарајућим народима, као и са руским етносом. мини|„Тутејши“ (полишлчук) језик у пољском попису становништва из 1931. мини|Језичка и верска структура Полеског војводства 1931. године Крајем 1980-их, у Белоруској ССР је вођена мања кампања за стварање стандардног писаног језика за дијалекат заснован на дијалектима Полесије коју је покренуо белоруски писац Николај Шељагович и његови сарадници као део својих активности за признавање Полишчука као посебне етничке групе и за њихову аутономију. Међутим, нису добили готово никакву подршку и кампања је на крају пропала.Majecki Henryk, "Problem samookreślenia narodowego Poleszuków w Polsce okresu międzywojennego", In: Загароддзе--3: матэрыялы навукова-краязнаўчай канферэнцыі "Палессе ў ХХ стагоддзі" 1-4 чэрвеня 2000 г., Беласток (it was available online: Problem samookreślenia narodowego Poleszuków w Polsce okresu międzywojennego, accessed July 21, 2007 )
Култура
Кухиња
Кухиња Полишчука карактерише се обиљем производа добијених риболовом и сакупљањем, као што су риба (лињак, караш, смуђ), бобице, печурке и трава. Многа јела се припремају од раженог брашна, на пример пите, палачинке и разне врсте хлеба. Традиционално пољеско јело су вареники од хељде са киселим млеком. Још један аутентични специјалитет у региону је кваша, припремљена од киселог раженог и хељдиног брашна. Типична празнична јела која кувају Полишчуци су боршч, кисел, дебеле палачинке са павлаком, свежи сир са млеком и каша од проса.
Уобичајена јела из Полишчука мини|Мацик, традиционално пољско јело од сушене свињетине
Боровинке - могу се сушити и помешати са шећером, брашном или маком, такође се конзумирају свеже са хлебом и млеком или павлаком; Бухти - пециво од пшеничног брашна са сувим грожђем и бобицама; Хартаначка - каша од проса са месом и кромпиром, кувана у великом лонцу; Харки - динстани краставци са шаргарепом, црним луком, живином или свињетином; Каламуха - десерт направљен од куваних трешања, павлаке и брашна; Квасовка - свадбено јело од куваног проса са додатком сушених трешања, јабука и шљива; Крупник - супа са просом, печуркама, сурутком итд; Мацик (такође познат као каврук, кирух, мацјок, књушок, бохук) - слано сушено месо припремљено држањем у платненој врећици или свињском желуцу/бешици неколико месеци; Купус у пећници (капуста); Томачи - кромпир пире; Волок (војлок) - кувани или динстани листови цвекле, гушчијег стопала или коприве, зачињени павлаком, сурутком, уљем од семена или белим луком.
Референце
Литература
Категорија:Демографска историја Пољске Категорија:Источни Словени Категорија:Етничке групе Белорусије Категорија:Етничке групе Украјине