Еленд ()Немачка имена мађарских насељених места је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у печујском срезу.Основни подаци и поштански број села
Године 1940, овде је направљено археолошко откриће од националног значаја познато као Елендова фибула. На истоку се налазе „Неметретек“ (немачка поља), а на западу виноград „Боршош“ који је припадао бившој пусти. До поделе земљишта, ово подручје је припадало „Универзитетском фонду“ под називом Елендова пуста, а овде, на месту некадашње фарме, сада постоји значајан узгој коња. „Поток Ђенђеш“ који пресеца село некада је покретао четири воденице. Од њих, „Нох-млин“ испред села је још увек млео у 19. веку, а његова зграда и данас стоји као породична кућа.
Порекло имена Према хроникама, име насеља потиче од тужбе поднете против породице Овари. Део села су тужили замковски кметови против породице Овари. Године 1311. насеље је постало власништво породице Овари. Године 1564. власник села постао је Ференц Гести, а 1574. Миклош Хењеи. Име Еленд се први пут помиње у повељи од 2. марта 1407. Кмет Јанош из Козара, који се појавио пред манастиром у Печвараду, и Гергељ, који је живео у Еленду, продали су своје винограде кметовима манастира за девет денарских марака.Zsigmond-kori oklevelek II. kötet 23. oldal. Такође вреди поменути, али не и документарне вредности, роман „Златна Орда“, у којем се помињу села Еленд, Беркешд, Катољ, Село и Хашађ као припадници Маркуса из породице Тетењ пре татарске најезде.
Географија Село се налази око 16 километара источно-југоисточно од центра Печуја. Суседна насеља су: Перекед на северу, Беркешд на североистоку, Хашађ на југу, Мађарсарлош на југозападу, Нађкозар на западу и Ромоња на северозападу; друмске везе има само са Хашађом и Ромоњом.
Историја Између потока Ђенђеш и Ходош, северно од садашњег села, налазио се претходник насеља, насеље из доба Арпада звано Герешд. У њему су живеле две племићке породице и кметови замка Барања, а његов први познати власник био је жупанијски племић Тамаш Герешди. Становништво села се можда преселило на садашњу локацију почетком 14. века.
До краја 17. века није био део Печујске опатије, понекад бискупски, али углавном краљевски посед. Након протеривања Турака, печујски бискуп и печујски опат су се такође тужили за њега. Као резултат тога, постао је једна од кметовских заједница Печујске опатије, све до коначног распуштања опатије. Године 1773, Марија Терезија је припојила део села (Еленди равницу) Универзитетском фонду. Краљевска комора га је третирала као своје, а од 1785. године насељавала је немачке кметове (6 породица) из области Шварцвалд, којима су додељене обрадиве земље и ливаде у делу подручја (Неметфелдек, Неметрет). Њихова улица је данашња Кошутова улица, раније „Неметутца“). Према усменом предању, у Бенцевелђу се налазио бенедиктински манастир, што је свакако претеривање, али на основу остатака грађевинског материјала може се претпоставити да су овде имали делимично власништво и зграду. До отприлике 1700. године припадала је парохији Хашађ, тада Беркешд.Кратка историја Еленда
У центру села, у централном делу Петефија, налазе се стара и новија јавна зграда. Године 1810, настава се већ одржавала у школској згради. Данас је бивша учионица сала за венчања, а стари „господарски стан“ печујски Берекери користе као „кључаоницу“ када нема венчања. Цркву је 1893. године саградио Ференц Реш, мајстор грађевинац из Зенгеваркоња, осликавање цркве је урадио Ерне Гебауер, а оргуље је направио Јожеф Ангстер. Њене дрвене статуе (Тиролиак) су срушене 1971. године. Село је електрификовано 1928. године, а калдрмисани пут је завршен 1943. године.
До некадашње улице Немет (сада Кошутова улица) може се доћи западно од цркве, која је била главно пребивалиште Немаца који су се населили из Баварске од 1775. године. Нико није исељен из села. Овде је уточиште нашло неколико немачких породица из околине. Асфалтни пут води до затворених башта Силохеђа, а већина преса је електрификована, тако да поред традиционалног узгоја грожђа и воћа, све више добијају на значају и хоби башта, викенд парцела и летњиковац. Велика већина власника сада је са села. Поред власника из Печуја, све је више страних и домаћих заинтересованих. Године 1972, на ободу села у делу „ходос“ избушен је термални бунар са базном температуром од 92C°. Његово коришћење још није почело због недостатка инвеститора. У јужном делу насеља отвара се Гробљански пут, а припадајуће кућне баште означавају јужну границу унутрашњег подручја. Јужно од овога, уз поток, поред аутопута, изграђени су риболовни и рибњаци са воденом површином од 12,7 хектара. „Кис-млин“ близу јужне границе је још увек млео воду почетком педесетих. Његова зграда чека власника, а део његове опреме се још увек може наћи.
Године 2010, отворено је ново игралиште, а у згради бивше млекаре одржана је стална изложба локалне историје. Музеј локалне историје је од тада затворен и не прима посетиоце.
Демографија На попису из 2011. године, 85,9% становништва се изјаснило као Мађари, 0,5% као Роми, 0,5% као Хрвати, 6,8% као Немци и 1% као Срби (13,6% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 50,5%, реформисти 0,5%, лутерани 1,5%, неконфесионални 21,4% (25,7% се није изјаснило).Еленд Helységnévtár
У 2022. години, 92,9% становништва се изјаснило као Мађари, 3,5% као Немци, 2,7% као Роми, 1,3% као Хрвати, 0,4% као Пољаци, 0,4% као Русини, 0,9% као друге националности које нису домаће (7,1% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 31,4% су били римокатолици, 1,8% калвинисти, 0,4% лутерани, 0,9% остали хришћани, 0,4% остали католици, 18,1% неконфесионални (46,5% није одговорило).
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Еленд на fallingrain.com
Категорија:Насељена места у жупанији Барања